Прочитај ми чланак

СПОРАЗУМ О САРАДЊИ И ПРИДРУЖИВАЊУ СА ЕУ као економски убица Србије

0

ognjen kalinicОсновне смернице српске економије данас одређује Споразум о Сарадњи и придруживању, потписан са Еврпоском Унијом, и управо је он главни кривац што домаћа привреда бележи негативне тенденције у свим битним, мерљивим, и посебно немерљивим параметрима (као што је реалан стандард грађана)

Наиме, ССП-ом је омогућено да роба која долази из Европске Уније улази у Србију без царине, или по сниженој царинској стопи. Наглашавам : НЕ роба која је ПРОИЗВЕДЕНА у Европској Унији, већ роба која се УВОЗИ одатле. То, дакако, подразумева и значајну количину робе која се производи у Кини, затим допрема у земље ЕУ (најчешће Немачку), препакује и затим реекспортује.

Проста рачуница каже да (у односу на податак пре потписивања ССП-а), Србија само од царинских прихода губи 800 милиона евра годишње. Будући да се од тада увоз значајно повећао, штета је и далеко већа. (подсетићу да је противуставним смањењем пензија и плата Србија уштедела око 200 милиона годишње).

Када зађемо мало иза просте рачунице, и размислимо логички шта увоз без царине чини домаћим произвођачима, штета је далеко већа.

Такође, осврнуо бих се и на тзв „стране инвестиције“ (знаци навода су ту , јер ако ви некоме дате фабрику, или бар плац бесплатно, субвенционишете свако радно место које отвори, или чак и уложите значајна средства која вам нпр тај неко обезбеди зајмом, то би се пре могло назвати државне инвестиције, него стране):

Израз стране инвестиције је постао аксиом у речнику наших политичара (нешто што је , само по себи тачно, и не мора се доказивати), којим се служе када желе да замажу народу очи, и направе привид како баш они имају сјајна достигнућа, и како ће народу обезбедити благостање.

Насупрот томе, када доведете страну фирму, субвенционишете их са 5-10 хиљада € по радном месту, ви у ставри имате следеће ефекте на домаћу привдреду:

-Довели сте фирму са супериорнијом технологијом којој домаћи произвођачи нису равни, која има ефикаснију организацију па јој је цена производње нижа, и која већ има сопствено тржиште на коме зарађује, па на тржишту може и да опстаје у принципу оне народне – ако не цури ,капље.

-Пошто сте субвенционисали са огромном цифром свако радно место (да би се тај новац надокнадио од пореза на зараде, потребно је 12 до 18 година по радном месту), прихода у буџету немате, јер вам се само враћа оно што сте сами уложили

-Са друге стране, домаћи произвођачи, који су до тада пунили буџетску касу, губе трку са нелојалном конкуренцијом, и затварају фирме, или прелазе у сиву економију.

Пошто са једне стране немате пуњење буџета од „страног инвеститора“, а са друге стране недостаје новац од фирми које су до сада пуниле буџет, имате својеврсни феномен: четири (или пет, можда сам се и забројао) пута за две године власт ради ребаланс буџета. На овом последњем расходи су пребачени за 50 милиона, док су приходи подбацили за 350 милиона(??) .

Два су начина да се ублаже последице овога, али оба дугорочно дају катастрофалне последице: додатно задуживање кредитима, и притисак на остатак привреде да се инспекцијама и кажњавањем попуни настала рупа у буџету. Српска власт их примењује обе!

По Анјштајну је ово дефиниција глупости :Радити исту ствар изнова и изнова и очекивати исти резултат! Аналогију примените сами.

Такође за сваког ко је завршио економски факултет (прави а не неки тамо Мегатренд или Незбит шта већ) зна да се страним инвестицијама не може подићи ниједна домаћа економија. Шта више,познати су бројни управо супротни појмови: Јужна Кореја током свог највећег економског раста је ЗАБРАНИЛА стране инвестиције.

banka-smeceУ Јапану имате пример да се произвођачи ослањају искључиво на домаће добабљаче сировина или полупроизвода, чак се и међусобно кредитирајући када један од њих доспе у кризу, или му технологија постене превазиђена (у аутоиндустрији када добављач одређених делова постане технолошки превазиђен, велики произвођачи као Тојота или Мазда му дају повољне кредите да развије одговарајућу технологију, и при том не мењају добављача, макар то значило и кашњење са увођењем нових технологија).

Такође у Јапану произвођачи имају тесну сарадњу са Универзитетима и то на основу државног планирања.

Дакле, бројни су примери како економије које се штите од страних утицаја дају позитивне резултате.

Зашто је толико битна производња: зато што се производњом , индустријском или пољопривредном,ствара вишак вредности. Лаичким терминима речено: узмете сировину А, и сировину Б, па производним процесом их преточите у артикал Ц. Вредност артикла Ц није прост збир вредности ове две сировине, већ постоји једна новостворена вредност (вишак вредности) и она износи 4 динара. То вам омогућава да вратите кредите, уложите у модернизацију производње- да просто напредујете.

Трговином , са друге стране, не стварате нову вредност, већ само претачете новац са једног на друго место.

Зашто је битно да су власници производњи домаћа лица?

Узмимо пример Фиата. Добили су позамашне субвенције за радна места, добили огроман простор и хале готово бесплатно. Започели производњу, зарадили неки новац,али се ближи крај субвенцијама. Шта их спречава да, ако нађу економску рачуницу, производњу преселе негде друго (у неку другу земљу у транзицији са марионетском владом, која ће им дати нове субвенције)?? Хиљаде радника остаје без посла , држава остаје без планираних прихода (ако их је икад заправо и планирала), а при том, сав профит који је Фиат у Србији стварио, троши се негде другде. Овакав пример (нарочито у ауто индустрији) имате широм Европске Уније. Фабрике се селе, радници отпуштају, а једина је разлика што многе од тих земаља имају моћ да спроведу социјални програм и заштите те раднике.

Држава србија нема моћ то да уради. Држава Србија се, потписујући ССП, обавезала да ради противно интереса сопственог народа..

А ово је само (једна од) економска последица потписивања ССП-а. Политичке, кулутрне, моралне тешко је и измерити…

(Србин.инфо – Огњен Калинић)