Прочитај ми чланак

СРПСКИ ТАЈКУН КОЈИ ЈЕ ЗАРАДИО НА ЧИПСУ 200 МИЛИОНА ЕВРА, открива тајну свог успеха!

0
andrej_jovanovic_0905

Фото преузето са ekapija.com

Кренули смо као бициклом на месец. Ништа нисмо знали о томе, истиче Андреј Јовановић, који је заједно са Бојаном Миловановићем успео да направи познате грицкалице.

Андреј Јовановић, један од оснивача компаније Марбо, која пре неколико година продата Пепсију за више од 200 милиона евра, недавно се појавио као инвеститор, заједно са једним од највећих светских инвестиционих фондова „Mid Europa Partners“ у куповини „ДФГ“, у чијем саставу су „Имлек“, „Бамби“ и „Књаз Милош“.

Јовановић ће бити први човек компаније „Моји брендови“ која обједињује ова три наша велика бренда, и први пут се први појавио испричао све о настанку Марба, инсистирајући на томе да је све урадио заједно са Бојаном Миловановићем, својим некадашњим клупским другом из хокејашког клуба Партизан.

„Бока и ја, који смо све ово направили, дружимо се од моје 10, а његове 16 године. Од тада смо заједно и не раздвајамо се“, рекао је Андреј Јовановић.

Он је објаснио да је идеја за Марбо чипс рођена 1994. године у Атини.

„Већ сам имао двоје деце, која су сваки дан доносила кући из забавишта велике кесе грицкалица, и кренуо сам да размишљам принципом „зашто не бисмо могли ово да правимо код нас“. Кренули смо као бициклом на месец. Ништа нисмо знали о томе.“

Јовановић је говорио како су проналазили најбоље технологе и како су постепено развијали посао, како су путем из Новог Сада ка Илоку, који је возио само војнике на ратиште, ишли да реновирају напуштену фабрику када нико није веровао да могу нешто да направе. Уједно је Јовановић и скенирао стање српске привреде, односе бизниса и политике, и истакао које су највеће шансе, а које замке српске привреде.

Посебно се осврнуо на проблеме који су последица односа такозваних „ритејлера“, односно великих трговинских ланаца.

„То је суштински велики проблем за ову индустрију и за ову средину како би се сачувало оно што ову земљу највише интересује, а то су радна места. Имамо много произвођача. Уцене те и каже: мораш да ми радиш моју робну марку. Ту марже нема. А да би та производња опстала, мораш да отпустиш људе и све да „аутсорсујеш“. Е, ту је проблем, јер ако неко неће, он оде код другог. То је суштински друштвени проблем“, рекао је он.

Он је истакао и да „сви ми знамо да је једини дијамант ове земље аграр“.

„А шта тражи аграр, тражи 20 година улагања, да би онда тај који дође после 20 година сео на холандски модел. Али, ко овде има времена да чека 20 година? Успон Марба је трајао 14 година“, рекао је Андреј Јовановић.

Интересантно је да су њих двојица, пре пословне каријере, током осамдесетих помогли Партизану да узме једини велики трофеј српског хокеја, шампионску титулу против словеначких Јесеница које су тих година доминирале југословенским хокејом на леду. Андреј Јовановић је чак постигао одлучујући пенал у последњој утакмици финала.

„Када је почело да се распада, препознао сам да треба да престанем да играм хокеј. Имао сам 23 године, био сам у зениту каријере, био сам тражен, могао сам да идем у Италију, у друге земље. Људи вероватно не знају, али још 1985. године имао сам плату у Партизану две и по хиљаде марака, у време када је Игор Милановић имао хиљаду и по. А он је био првак света. Партизан је хтео да доминира, јер се видело да се спрема распад земље, а желели смо да освојимо „нешто“ словеначко“, испричао је Јовановић.

„Ја сам само препознавао сопствени тајминг. Једино што више вреди од било ког капитала јесте тајминг. Колико год да имаш пара и капитала, ако имаш лош тајминг, изгубићеш га, а ако немаш капитала а имаш добар тајминг, направићеш га.“

Извор: Недељник