Прочитај ми чланак

СМЕШНА СТРАНА српског именослова

0

srecni smajli

Од 50.000 српских презимена, близу 6.000 је распрострањено у БиХ. Најнеобичнија презимена сусрећу се у Херцеговини.

У БиХ има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Иако о презименима Срба у БиХ не постоје систематизована научна истраживања сачувани црквени пописи могу дати сасвим солидну основу за прављење породичних родослова.

Основа српских презимена је различита, а најчешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. Осим тога, презимена се граде од мушких и женских имена, од назива занимања, од имена животиња и дрвећа, од неке људске врлине или мане. Постоји преко 50.000 српских презимена, од чега двије трећине завршава на – ић, а најчешћа су Јовановић, Поповић и Петровић. И док су презимена у Србији махом формирана у складу са народном традицијом, у БиХ која је годинама била под туђинском окупацијом, на настајање српских презимена имала је утицаја и страна власт која је имала интерес да отежа или онемогући очување идентитета.
Према шематизму Дабробосанске митрополије СПЦ објављеном 1882. године у Сарајеву, у БиХ је крајем деветнаестог вијека било 5.590 српских презимена. Десет најраспрострањенијих у БиХ су: Ковачевић, Савић, Поповић, Јовановић, Петровић, Ђурић, Бабић, Лукић, Кнежевић и Марковић. Честа српска презимена у БиХ су и Илић, Ђукић, Вуковић, Симић, Радић, Томић, Јанковић…

За презиме Ковачевић везано је чак 20 различитих слава. Распрострањени су од Бихаћа, Крупе и Петровца, преко Бањалуке, Теслића, Сарајева и Вишеграда, па све до Херцеговине. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава, несумњиво је да се ради о једном племену.

Зец из Мостара, виђен у Требињу, заклан у Билећи, скухан у Гацку, продан у Невесињу”

Маштовити Херцеговци за које је још Јован Цвијић уочио да им је “сав свијет у ријечима” надијевали су имена и презимена која су се разликовала од других. Необична презимена шаљивџијама су била стална инспирација па су настале бројне приче и анегдоте које су духовити Херцеговци радо препричавали и допуњавали на свој начин. Само у Херцеговини би ово могло да се деси: да начелник општине буде Дангубић, а замјеник Будалић, да полицијом командује Реметић, док народ прилаже жалбе код Слијепчевића и Глувовића. Загонетна је и реченица: “Зец из Мостара, виђен у Требињу, заклан у Билећи, скухан у Гацку, продан у Невесињу”. Они који су помислили да је у питању потјерница за несрећним зецом у великој су заблуди, пошто је ово само реченица склопљена од необичних херцеговачких презимена: Зец, Виђен, Заклан, Скухан, Продан.

Кад је секретар Лажетић, а благајник Мањак

Чим крене прича о презименима, Невесињци се одмах присјете шаљивих досјетки покојног херцеговачког афористичара и хумористе Миће Чокорила. Он је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смијешна и шаљива да се о њима може написати читава књига. Према његовом „распореду“ радних мјеста у истом предузећу радили би Будалићи, Лажетићи, Мутиловићи, Продановићи и Паликуће. Другом припадају Батинићи, Буцоњићи и Паровићи, а трећем породице са презименима “животињског” поријекла Говедарица, Телетина, Телебак, Ороз, Кокот, Кравић, Кулаш, Буха, Зечевић, Мишељић, Шигеговић, Ласица и Вујадиновић. Директор првог предузећа требало би да буде Будалић, а замјеник Мутиловић. Мјесто секретара резервисано је за Лажетића, а благајничко мјесто за Мањака – савјетовао је Мића Чокорило. Јавни ред контролисаће Реметић, командир полиције је Батинић, а за одбрану и заштиту задужен је Кукавица. На бироу за запошљавање радили би Дангубић и Чамо, у војном одсјеку Мирић и Ратковић, а у пензијском осигурању Мучибабић – распоређивао је дужности Чокорило. Фотеља директора одмаралишта припашће Црногорцу, брига о старим и изнемоглим особама Грубачићу. Матичар је Судар, а свештеник Богдановић или Божићевић. И како у невесињском крају добро раде пилане, за директора би требало поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. Управом путева требало би да диригује Окука, а мјесто првог човјека Водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни љекари Окиљевић, Ћорић и Слијепчевић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић – предлагао је невесињски хумориста.

Како су у овом крају увек добро јело, сматрао је, да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би сигурно радили Граховац, Кртолица, Реповић, Мрковић, Салатић, Копривица, Уљаревић, Мастиловић, Скоруп, Масло, Биберовић, Супић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала који би благовремено обавјештавали грађане преко радија на чијем челу је Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. ”Залагао” се за само једну партију чији би лидер био Шаренац. Тако је некад легендарни сатиричар Мића Чокорило засмијавао своје суграђане о чијим је презименима посветио читаво поглавље своје књиге “Може и овако”.

Не судите о човјеку по имену које носи

Новинар и прозаиста из Билеће Шћепан Алексић, објавио је целу књигу са једноставним насловом „Име и презиме“, коју сваки Херцеговац коме дође до руку чита од корица до корица, пошто је ријеч о њему или његовом сусједу. Он каже да није важно какво је коме име и презиме, да ли је оно необично, лијепо или не.
– Важно је какав је човјек који носи то име, каква му је душа, колико је добар и племенит, колико му је љубави у срцу. Уосталом, нико од нас и није био у прилици да сам себи бира ни име ни презиме – записао је Алексић.
Шта кажу невесињски историчари

Историчар Бошко Буха каже да су се његови братственици некад презивали Бјелокосићи и да је легенда о поријеклу овог презимена везана за Светог Саву.

– Велики српски просветитељ је у гатачко село Домрке довео двоје сирочади који су били весели и живахни, па су их мјештани упоредили са бухицама. Њихови потомци су касније названи Бухе – објашњава предање невесињски историчар.

Од зоонима до фитонима

У Херцеговини је неколико стотина имена и презимена по свему необичних. Тако сусрећемо презимена: Ћук, Зец, Пеликан, Голуб, Ороз, Миш, Буха, Пиштало, Рикало, Шутало, Гребо, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дошло, Голо, Врећа, Попара, Мотика, Чутура, Битанга, Дерикучка, Гузина, Прдавац, Грк, Бугарин, Бошњак, Кртолица, Кукољ, Лозо, Рогач, Салатић. Ни они не знају како их добише и ко им их надјену, али сматрају да је ријеч о пакости или туђој злоби.

(Радио Невесиње)