Прочитај ми чланак
Фото: Душан Миленковић
Данас у подне је удављен Београд. Удављен у сваком смислу слободе протестовања, удављен у арапским тајним уговорима и напредњачкој шизофренији.
Пар стотина нас састало се данас испред Геозавода како би изразили незадовољство због нетранспарентног уговора захваљујући иницијативи групе “Не да(ви)мо Београд”. Окупили се да јасно поручимо влади да јавност не одобрава пројекат који није економски анализиран и транспарентан, а који се тиче готово најдрагоценијег дела Београда, оног истог дела Београда за који су наши преци проливали крв више пута како би га ослободили од окупатора, да би га ми сада предали Арапима.
Међутим, власт је имала већ организован одговор. Приморали су нас да уђемо у уску улицу која је стотину метара далеко од Геозавода. Обавила нас је двоструким кордоном полиције иако нисмо навијачи, што сведочи само о њиховом страху. Протесту је присуствовала и група младића из СКОЈ-а који су указали на стварање већег јаза између богатих и сиромашних, услед изградње буржујског кварта – Београда на води.
Фото: Душан Миленковић
Испред самог Завода, уз скуте “великог Вође” сјатило се пар десетина заблуделих пензионера и батинаша како би зарадили своју дневну дозу сендвича.
“Сендвичи!”, “Лопови!”, “Издаја!”, “Вучићева бандо!”, “Наше су улице! Наша је милиција! Наш је Београд!” и бројни звиждуци упућени су Тасовцу, Кори Удовички, Малом и Вучићу који су на кратко изашли испред.
Управо тада су трамваји почели неприродно да застајкују између Завода и нас, што је онемогућавало да било ко из Завода види демонстранте и пароле.
Управо док су трамваји заузимали своје позиције насред улице, нас четворо смо успели да заобиђемо полицијски кордон и приђемо са стране окупљеним СНС-овцима, како наш протест не би остао само на звучним ефектима.
Полиције око присталица владе готово да и није било, а разлог за то нам је постао сасвим јасан ускоро. Уз паролу “Разбојници!” са ликом Пантића из Тесне коже стајали смо поред шокираних СНС-оваца неких пет минута, док се корпулентнији, непријатељски настројени примачи сендвича нису освестили, схватили нашу поруку и отворено показали спремност на насиље.
Тада је већ и полиција схватила да смо ми заправо “против”, те одлучила да потпуно изолује део око присталица СНС-а. Прилаз Заводу није омогућен ни након потписивања уговора.
Протест се завршио сасвим мирно, без икаквих инцидената. Трамваји двојке су наставили својом трасом. Потписници уговора су отишли да прославе.
Ипак, остаје горак утисак о тако блокираним мирним демонстрантима. Дошли смо са намером да властима покажемо незадовољство, а они су испред нас ставили гвоздену завесу. Не желе да нас чују, не желе ни да нас виде.
Док пишем своје утиске, примам вест да је Вучић отказао долазак у Сремску Митровицу на заседање Главног одбора тог града јер се не осећа најбоље. Не могу рећи да ми није драго, ако је њему лоше јер су му демонстранти покварили тај свечани тренутак дављења Београда. То даје наду да ми стварно можемо урадити нешто, упркос кордонима полиције и гвозденој завеси.
Слике преузете са Блица
