Стара је изрека: Није важно колика ти је пензија, важно је колико је дуго примаш. У њену тачност се најбоље уверио Јово Тадић (95), који пензију прима скоро 60 година.

Овај симпатични дека је у пензију отишао 1956. године као капетан прве класе и од тада је до данас примио више од 700 пензија. Не љути се на шале пријатеља да је урушио пензиони систем Србије и да је због њега Фонд ПИО у озбиљном проблему.

Ишао да поздрави Нолета

Село Горње Поље у ком живи налази се 10 километара од Јасенова Поља, одакле корене вуче и најбољи светски спортиста Новак Ђоковић. Јово Тадић је пре две и по године ишао у Јасеново Поље да поздрави Нолета који је долазио на отварању цркве у том селу.
“Наравно да сам ишао, чак сам га потапшао и по рамену”, поносан је Тадић који често гледа Ђоковића на ТВ-у.

– Било је превише војника у саставу ЈНА па смо пензионисани млади. Испало је да тако дуго примам пензију – почиње скромно причу старина Јово док игра карте и побеђује унука Ђорђија и његове другове.

Живи од 1980. године у Београду, али у последње време добар део године проводи у родном Горњем Пољу код Никшића. Свестан је да толике пензије не би доживео на 11. спрату новобеоградског солитера.

Као војни официр и поред смањења има доста добру пензију.

– Сада је то око 40.000 динара, мада је пре смањења била још већа. Ма не буним се ја уопште. Довољно је то за потребе једног пензионера. Боље би било кад би евро био нижи, јер доста времена сам у Црној Гори, а ту не примају динаре – каже Јово.

И сада без проблема чита, гледа телевизију, а у картама је ненадмашив. Кућа му је увек пуна комшија, пријатеља и родбине. Мало га је пореметила повреда рамена, а како каже ни ноге га не служе најбоље. Ипак када је добро расположен узме и без проблема покоси двориште.

– Не служи ме добро ни овај мој, а богами ни овај вештачки кук, али сналазим се. Са сином сам у Београду, а када сам у Горњем Пољу обилазе ме ћерка и унук. Без жене сам остао још одавно. Супруга ми је умрла 1998. године – прича Јово.

Поносан је на дане у партизанима и лице му се озари када прича о тим данима. Одмах листа старе књиге, налази своје име и имена својих сабораца међу војницима похваљенима за храброст. Рођен је кад и Тито, 25. маја, а да се употпуни права партизанска биографија ту је и податак да је са партизанима 1945. године ушао Трст.

– Прво смо ушли у Котор, па у Мостар и Широки Бријег, па смо после пешке ушли у Трст. За своје заслуге у рату награђен сам са пет ордена – набраја Тадић као да се све јуче десило.

Са нестрпљењем чека параду у Москви, а није му право што председник Црне Горе Филип Вујановић неће ићи на највећу светковину поводом 70 година победе над фашизмом.

Извор: Блиц.рс

Ознаке: Јово Тадић, пензија, Србија, српски пензионер