Прочитај ми чланак

ХРВАТСКИ АНАЛИТИЧАР: Хоће ли се папи Фрањи у БиХ највише обрадовати Срби?

0

Nino-Raspudić

Мање од два месеца прије најављеног посета папе Фрање Сарајеву, ситуација прилично закувала.Након последњег погоршања дипломатских односа Турске и Ватикана, све је мање јасно долази ли папа у Сарајево на домаћи терен или као (не) радо виђен гост.

Неочекивано најављен папин посет као да свим странама у подијељеној БиХ помало ствара нелагоду.

У које Сарајево долази и коме? У митско, мултиетничко Сарајево, које више нема везе са стварношћу, у којој га само један од три народа у БиХ доживљава као свој стварни главни град? У Сарајево као важно католичко средиште, у којем се, истина, број свештеника опасно приближава броју католичких верника?Или долази у посет оном Сарајеву о којем је прије неколико година након изборне победе говорио турски премијер Ердоан: “Данас је победила нова Турска, лидерска, напредна Турска. Али не само Турска, данас су победили Кабул, Бејрут, Сарајево и Скопље.

Данас су победили Дамаск, Рамаллах, Газа и Јерусалем “, дакле о некаквом (нео) отоманском средишту?

Хрвати, који чине већину католика у БиХ, показују збуњеност јер поглавар Католичке цркве већ трећи пут долази у БиХ, а да неће ногом крочити међу католике тамо где они доиста живе. Разумљиво је да папа долази у Сарајево као главни град државе, али није саморазумљиво то да долази само у Сарајево. Зашто не би могао свратити нпр. у Крешево, стари самостан и близак град, у којем су католици, већином Хрвати, опстали и гдје живе, не као толериране змије, већ колико-толико као своји на своме? Ако ће папа доћи у данас национално и верски хомогено Сарајево потхрањивати ​​привид мултикултуралности града, онда се с разлогом буне они који кажу да немају намјеру као овце сести у тисућу аутобуса од Орашја, преко средње Босне до Херцеговине и возити се до Сарајева како би два сата махали заставицама и глумили у представи мултиетничност главног града, а онда, након папиног одласка, опет у аутобус и натраг кући. Неки иду толико далеко па тврде да би посетити 2015. само Сарајево било као да је 1990. тадашњи папа дошао у Београд и позвао католике Југославије да лепо дођу тамо на мису. Но, закључак о укупном смислу посета ће на крају ипак зависити о порукама које ће папа из Сарајева послати. А оне су потпуно непредвидљиве.

На Сарајеву се ломе геостратешке силнице. Осим што је то последња тачка на југоистоку Еуропе до које папа може добацити као у донекле своју, то је и најзападнија точка на којој озбиљно могу играти Турци. Није случајно то што је прошлог месеца у Већници, једном од симбола града, одржана прослава стоте годишнице битке код Галипоља. Организатори догађаја били су турска општина Умраније, Институт “Јунус Емре” и Амбасада Републике Турске у Босни и Херцеговини. Том приликом јеамбасадор Републике Турске у БиХ Џихад Ергинај казао да се ове године с поносом прославља, у турској историји златним словима уписана, победа на Чанаккалу. Тако се у Сарајеву једне године свечано обељежава почетак Првог светског рата, а онда следеће и турске добивене битке у рату којег је Турска на крају изгубила.

Но Сарајево није једина повезница папе и Турака. Све светске агенције као важну вест преносе прошлог викенда како је папа Фрањо турски покољ око 1,5 милиона Јерменаца, који се догодио између 1915. и 1917, назвао “првим геноцидом 20. века”. Обраћајући се јерменском председнику и црквеним поглаварима, папа је рекао:

“У протеклом веку човечанство је доживело велике трагедије без преседана. Ова, која се увелике сматра првим геноцидом 20. века, погодила је ваш јерменски народ”, те додао:

“Друге две трагедије починили су нацисти и стаљинисти. У новије време свједочили смо масовном истребљењу људи у Камбоџи, Руанди, Бурундију, у Босни.”

Након ове папине изјаве услиједио је жестоки протест Турске, која је повукла амбасадораа из Ватикана на консултације.

Какво је стајалиште службеног Сарајева, које ускоро угошћује папу, по том питању? Град, који је велики пријатељ Турске и који је, по Ердоановим речима, славио његову победу, ас друге стране, барем формално, радо дочекује и папу, доведен је у врло незгодну ситуацију. Ваља ли овај папа или не ваља?Ако не ваља, зашто га се угошћује као пријатеља, ако ваља, слажемо ли се ис његовим последњим ријечима о геноциду над Јерменима?

Чини се да нема тог светског конфликта који се може накалемити и додатно оптеретити ионако тешку политичку климу у БиХ. Бошњачко Сарајево безрезервно је на страни Палестине и Турске, док је донедавни израелски министар спољних послова Лиеберман, који Ердоана назива “антисемитским насилником”, био чест и радо виђен гости у Бањалуци. У последње вријеме се и Хрвати све тешње повезују са јеврејском заједницом у БиХ, о чему сведочи историјска прослава Пасхе у фрањевачком самостану у Мостару. Истовремено навијачи фудбалске репрезентације БиХ скандирају у Бечу заједно с Палестинцима “Убиј Јевреја”, што је углавном потпуно прећутано у сарајевским медијима. Да су којим случајем навијачи Широког или Зрињског направили такав антисемитски испад, гледали бисмо двадесет дана тираде на ФТВ-у, овако – попапала маца језик.

У целој тој геостратешко-верској причи трагикомично звучи то што је папа одједном постао хит међу коментаторима на српском порталима и форумима, који доносе вест: “Фрањо заоштрио однос с Турском”, и силно га хвале због отворености и доследности.

Папи Фрањи би се, на том трагу, у Сарајеву могло на крају догодити да га игнорирају протурски расположени Бошњаци, бојкотирају Хрвати јер их поглавар Католичке цркве заобилази већ трећи пут као да су радиоактивни, а да му се на концу највише обрадују геостратешки захвални Срби.

Извор: nezavisne.com – Нино Распудић