Прочитај ми чланак
Има доста неупућених људи који нису упознати са чињеницом да постоје двије врсте застава: државне и народне. Неке државе имају само једну заставу која представља и државну и народну, а у неким државама, због сталног прекрајања граница, постоје обје варијанте застава, као рецимо у Босни и Херцеговини, напаћеној и никада мирној. Држави састављеној од два дијела, од Босне и од Херцеговине, а сада политички подијељеној на Федерацију БиХ и Републику Србску.
Босанско-херцеговачка државна застава је жути троугао на плавој подлози са укошеним редом евро-унијских звјездица. Застава србског народа који живи, поред осталих држава насталих сецесијом од Југославије, и у БиХ, је тробојка: црвено-плаво-бијела. Те боје смо одвајкада уграђивали и у наше србске народне ношње, па су нам горњи дијелови ношње – црвени, средњи – плави, а доњи – бијели, да подсјећају на заставу. Стара је истина да слика говори боље од хиљаду ријечи, те стога прилажем слику да сама говори:
Србске ношње многих крајева се разликују по моделима ношње, али распоред боја остаје непромијењен. Негдје је капа црвена па се појављује плави капут и бијеле хлаче, али принцип распореда боја остаје исти: црвено-плаво-бијело:
На сликама се види црногорска и личка ношња креиране по споменутом принципу црвено-плаво-бијел. Да не буде забуне, не говорим овде о црногорском и личком народу него о србском народу из Црне горе и Лике, дакле о регионалној тј. завичајној припрадности србског народа.
Увод је мало дужи и некоме се може учинити да никакве везе нема са насловом којег сам дао овом свом куцанију, али је све ово потребно приказати како бисмо лакше спознали владајући тренд расрбљавања свега што има икакве везе са Србима.
Па и обичног кекса.
У другој Југославији познатијој као СФРЈ која је наслиједила Краљевину Југославију, било је више значајних индустријских брендова, а међу њима се налазио и кекс „Линџо“, производ творнице „Ласта“ из Чапљине. Све до почетка 2011. године продавао се са сликом на кутији на којој су уз кекс приказани играчи линџа обучени у народну ношњу по принципу каквог сам горе описао. Сада се тај кекс продаје само са сликом кекса.
Сконтали људи из Бивше Југославнеске Републике Хрвацке да имају Србе на кутији од кекса како весело играју, па их уклонили. Наравно да ћемо чути образложење да се дизајн није промијенио због Срба на кутији кекса, него због рецимо „застарјелог соц-реалног југославенског ретроградног дизајна, који није могао да одговори специфичним захтјевима нових праваца у модерном дизајнирању паковања за кексе бла-бла-трућ“…
А слиједећи корак ће бити промјена имена кекса, уколико се не успије пребацити стара србска народна игра Линџо са србског културног насљеђа на хрвацко, па ће се кекс једноставно продавати као „Шапице“.
Душко Бошковић
