Прочитај ми чланак

Обнова тврђаве Рам на добробит туризма

0
Рамска Тврђава

фото: Wikimedia Commons – Александар Урошевић
Рамска Тврђава

Постоје добри изгледи да ће тврђава Рам добити на значају, али овога пута не на стратешком и војном, већ на добробит српског туризма.

Обнова тврђаве, смештене у близини Великог Градишта и Кладова, биће камен темељац за „изградњу“ новог пута. Реч је о путу османског царства, који се укршта са римским лимесом који је, такође, замишљен као туристичка рута. За реконструкцију стижу чак два милиона евра, али, не из наше, већ из турске касе.

Пре неколико година турске дипломате пренеле су да Турска жели са Србијом да реализује пројекат „Путевима Отоманског царства“. Њихови туристи се све више интересују за своју прошлост. Ту прошлост чине „многе руиниране османлијске тврђаве“, међу којима су и Голубац, Калемегдан и Петроварадин. Турци су, по потреби, спремни чак и да поново изграде старе отоманске споменике и зграде.

Историјске чињенице, међутим, говоре да тврђава Рам није само „османлијска творевина“. Градили су је и Римљани и Словени. За нас је ово место, споменик културе од великог значаја, другог степена заштите, који, нажалост, још није истражен.

Рамска Тврђава

фото: Wikimedia Commons – Александар Урошевић
Рамска Тврђава

„Не треба одбијати поклоне, али би требало бити опрезан“ – сматра археолог др Миомир Кораћ. – „Ово може бити почетак османизације историје Подунавља. Европа нам је нудила пут римских царева, а ми изгледа правимо пут турских султана.“

Тврђава Рам спада међу најстарија утврђења на овим просторима. Није познато када је подигнута. Тек малобројни археолози су се интересовали за њу. Крајем седамдесетих рађена су сондажна археолошка ископавања, више због (неостварене) намере тадашњих власти да се у близини изгради нуклеарна електрана, него да се утврди шта је то здање било кроз векове. И ту се стало.

Рамска тврђава је једно од неколико најзначајнијих локалитета Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

На десној обали Дунава, на стрмој каменој литици, налазе се зидине средњевековног града Рама. Ту се данас налази мало село, некада познато као варош, које је име добило по истоименој тврђави око које се формирало и насеље. У историографији најпре се памти Рамски дистрикт, Рамски срез, Рамска кнежина. Има наговештаја да је на овом простору било праисторијско насеље (још из доба Келта).

Извесно је да је у Раму боравио злогласни Хунски вођа Атила, познатији под надимком Бич божји.

За Рам су се отимали Угари, Византијци, Турци. Прва легенда о постанку овог села везује се за осниваче Рима, браћу Ромула и Рема. Турски извори овај град називали су Ихрам Харам.

Tурски султан Бајазит други обилазећи своје војнике застао да се одмори на брежуљку са кога се пружао леп поглед на Дунав, и супротну угарску страну. Седећи тако на простирци- ихраму (турски назив за ћилим), кажу да је заспао. Када се пробудио осећао се као препорођен. После је наредио да се на месту његовог ихрама сагради тврђава, која је по ихраму и добила име.

Историјски извори говоре да је данашња тврђава дело Бајазита другог. Летописи су забележили да је Бајазит други (1430-1512) после смрти Мехмед Паше, преузео власт и обновио Рам и Кулец.

У Турским изворима остао је детаљан опис града Рама. Рамска тврђава има облик неправилног полигона са четири угаоне и централном Донжон кулом. Преко 30м дуги, дебели зидови који повезују куле добро су очувани, док је унутрашњост тврђаве разорене за време Кочине крајине. На масивним зидним платнима, уочљиве су стражарске шетне стазе. Куле су јој биле покривене шиљатим куполама.

Тврђава је била зидана за одбрану од хладног и ватреног оружја. Куле су снабдевене и данас видљивим отворима за топове, па се може рећи да је Рам право артиљеријско утврђење. Тврђава је била опасана дубоким ровом испуњеним водом. Улаз у њу је био једино могућ преко покретног моста на дунавској страни.

Кажу да је била осмоугаона џамија, а у тврђави је било пуно разних драгоцености. Због тога је улаз у тврђаву био добро чуван. Турски путописци Евлија Ћелебија, Хаџи Калфа и др. дају доста података о Раму и његовој посади. Извесно је да је овде у више наврата боравио и сам Бајазит.

Према изворима Рам је разорен 1788.г. занимљиво је знати да је ове године, бранећи Рамску тврђаву од Турака, у њој, погинуо и аустријски гроф барон фон Лопрешти. Са 23 друга овај царски поручник „Херој од Рама“ није се уплашио ни када је на њега кренуло 1000 Турака.

Успешно им је одолевао цели дан, али је на крају ипак савладан. Када му је пред вече стигла помоћ, било је прекасно. Нашли су његове другове и њега готово унакажене. Лопрешти је сахрањен поред тврђаве, да би 1878. године био премештен и сахрањен на другој обали Дунава у Старој паланци. На десној страни поред пута налази се и данас велики споменик подигнут у облику обелиска.

У Милошевој Србији Рам са Дубравицом као и Велико Градиште биле су главне извозничке луке. Овде је радила и посебна скела на релацији Рам- Базјаш којом су се највише извозиле дебеле свиње, кукуруз и жито. Познато је да је и сам кнез Милош овде имао неколико својих људи који су за његов рачун куповали стоку.

Из Рама је 1804. године кренула прва српска депутација на челу са Протом Матијом Ненадовићем, да у Русији тражи помоћ од турског зулума. Из Рама је био и први Карађорђев дипломата, Јован Протић.

Код Рама је 1817.г. Карађорђе прешао у Србију по повратку из Аустрије. До Базјаша колима га је довезао Тоша Недељковић, а чамцем преко Дунава на обалу у Рам превезао га је чамџија Панта Остојић.

У Раму је била џумрукана(царинарница) чији је надзорник једно време био Вук Караџић. Постоји више писама које је из Рама Вук Караџић слао Милошу Обреновићу.

У непосредној близини Рамске тврђаве налазе се и зидине веома добро очуваног Караван сараја(одмориште за караване). Нешто ниже налазе се и остаци темеља некадашњег турског амама. До скоро, овде се могао видети, у коров сакривен, улаз у тунел који је водио до тврђаве.

Ово културно добро има вишеструки значај за очување историјске нити и културног идентитета нашег друштва.

Већ у првим годинама по избијању Римских легија на обале Дунава, захваљујући одличном геостратешком положају, Римљани су у Раму саградили војни логор каструм, у историји познат као Ледерата. Није познато порекло тог назива.

Ледерата се налазила 1 км испод постојећег средњовековног града, на каменитој пешчаној висоравни. Око каструма касније се формирало и насеље.

Хроничари Ледерату спомињу као значајно утврдење које је саградио цар Трајан, а као веће и снажније утврђење обновио у 6. веку потоњи римски цар Јустинијан. Вршена су осмогодишња истраживања Завода за заштиту споменика културе Смедерево на челу са др Младеном Цуњаком и др Александром Јовановићем и открили су темеље масовног правоугаоног утврђења величине 240 пута 150 м, које је како историјски извори наводе подигао цар Трајан у првом веку.

Летописи су забележили да је код Рама цар Трајан повео своје легионаре преко, за ту прилику саграђеног понтонског моста у рат са Дечанима.

Рамска Тврђава

фото: Wikimedia Commons – Александар Урошевић
Рамска Тврђава

Реконструкција средњовековне Рамске тврђаве, коју ће финансирати Република Турска, почеће крајем априла и одвијаће се у пет фаза. Пројекат обнове урадила је турска агенција за међународну сарадњу и развој „Тика“, која је финансирала трошкове његове израде у вредности од 200.000 евра, па није изостала ни сагласност Регионалног завода за заштиту споменика из Смедерева. Централни део пројекта обнове биће реконструкција и конзервација самог утврђења које је изградила турска војска 1483, за време владавине султана Бајазита Другог (1430-1512). Осим тврђаве, биће обновљени и хамам и караван-сарај, а обавиће се и археолошка ископавања унутар и изван њених зидина.

Сви набројани радови спроводиће се у пет фаза, све до 2018, уз улагање два милиона евра, која ће обезбедити Република Турска. Дакле, све активности одвијају се без застоја, према раније договореном плану локалне самоуправе и представника Републике Турске.

 Новости, ТОВГ