Нешто брзо мора да се мења, људи из ФСС и играчи ни сами не верују у оно што причају. Више је него очигледно да немамо тим – каже Пикси.

Србија се саплела и на четвртом степенику ка Француској. А и до њега је дошла „шепајући“. Драган Стојковић Пикси, некадашњи капитен Југославије и председник ФСЈ, пораз у Лисабону гледао је код куће у Паризу. У разговору за „Новости“ је причао као најватренији навијач „орлова“.

* Није вас било на „Ла Лушу“?

– Одустао сам од пута у последњем тренутку. Имао сам лош предосећај, боље је што нисам отишао.

СТРАНЦИ ПРОМАШАЈ

Србија ништа није урадила ни када је на клупи имала странце, Хавијера Клементеа и Дика Адвоката?

– То је неки тренд који се нама бар два пута обио о главу. Доводили смо људе који, по природи, не познају наш менталитет и који, када их одведете на било који стадион у Србији, да погледају неког потенцијалног репрезентативца, одмах схвате где су у ствари дошли. И вероватно се истог тренутка кају што су изели посао у Србији.

* Репрезентација је опет изгубила, какав је утисак?

– Никакав! Какав утисак да имам после меча са једном сасвим просечном екипом као што је Португалија, која је још једном доказала да је само на папиру у улози фаворита.

* Ми смо свој низ лоших игара и резултата наставили и у 4. колу?

– Када је завршен жреб за квалификације мој први коментар је био да не бисмо бољу групу добили ни да смо сами бирали цедуљице и куглице. Просто је невероватно како играмо лоше у групи у којој морамо да будемо најмање на другом месту.

* Шта је разлог?

– Ех, да је један… А има их „мали милион“. Више је него очигледно да немамо тим. Да нешто не штима у игри, али ни у припреми утакмица. Причао сам са неколико врхунских тренерских имена. Нико не може да верује да од оваквих појединаца ми не можемо да саставимо компактну репрезентацију.

* Мислите ли да је проблем само у главама играча?

– Или су лоше вођени, или играју у лошем систему, или превише дефанзивно. Гледао сам утакмицу и све се видело као на длану. Много ме нервирају како играју, јер је очигледан недостатак жеље наших играча у кључним моментима утакмице.

* Статистика и поглед на списак клубова из којих долазе репрезентативци говоре нешто сасвим друго?

– Статистика може да превари, али и да покаже много тога. Шта да кажете на само један податак, да је највише контакта са лоптом имао Радосав Петровић. Или да је центарфор Митровић имао само један шут ка голу. То је доказ да нешто не ваља у нашој игри.

* Недавно сте тврдили да не може репрезентација да се ослања на два бека?

– Многи су злонамерно пренели ту моју изјаву. А ја и сада понављам да је за мене невероватно да лидери тима буду Ивановић и Коларов. Суштина је у следећем: репрезентација Србије мора да има лидера на терену који ће играти на средини терена, који ће бити креатор игре и који ће правити очигледну разлику када лопта крене ка нападачу, када треба да се направи нека добра акција.

ЗВЕЗДЕ НА ПАПИРУ

Када се последњих година појави списак играча Србије за неку утакмицу, уз њихово име пршти све од имена клубова: Челси, Ливерпул, Манчестер сити, Борусија Дортмунд, Шалке, Андерлехт, ЦСКА, Рома, Лацио, Интер, Фиорентина Олимпијакос… А у дресу Србије их нигде нема?

– То је још један од апсурда у којем се давимо. То је можда кључни доказ да имамо добре фудбалере који, нажалост, нису никако укомпоновани и у добар тим – каже Стојковић.

* Па, има ли таквог бар у најави у тиму Србије?

Има! То би можда могао да буде мали Љајић. Али он још много мора да ради на себи. Да буде, спортски речено, безобразнији на терену. Све у свему, немамо вођу, а тако нам недостаје.

* Како коментаришете тврдње селектора, председника ФСС и скоро свих играча да још ништа није завршено у овим квалификацијама?

– А шта да кажу људи… То би рекао свако на њиховом месту и то им не замерам. Плашим се само да ни они сами не верују у то што причају. Људи моји, па у четири утакмице узели смо само један бод, а и до њега смо дошли срећно јер је у Јерменији Стојковић одбранио пенал код вођства домаћина, па смо у финишу изједначили.

* Да ли је култ репрезентације тешко рањен за време вашег мандата на челу Савеза од 2001. до 2005, а дефинитивно уништен у последње четири године?

– Очигледно је да је око репрезентације лоша атмосфера. Она се, наравно, поправља само добрим резултатима А тима. Понављам, много је разлога који су за дубоку анализу и за које објашњење немају ни најбољи светски стручњаци.

* Србија је дошла у ситуацију да мечеве игра само са једним нападачем. Како је могуће да укупно двојицу, и да хоћемо, не можемо да „скрпимо“?

– Не бих ја тако постављао ствари. Па, мењајмо онда систем игре. Нема ни Барселона класичног нападача, па игра онакав фудбал.

* Дакле, спаса нам нема?

– Има спаса, ако се нешто под хитно промени. Да видимо да ли је то тим, да ли је то систем игре, да ли је то промоција новог вође екипе. С које год стране да погледамо, то је, на моју велику жалост, очај.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА – УЖИВАНЦИЈА

По неким теоријама репрезентативци Србије последњих година долазак на припреме користе да би се, заправо, одморили од напорних обавеза у својим клубовима, па су им и резултати у дресу Србије исти такви – опуштени.

– Нећу да грешим душу и причам о нечему што не знам поуздано. Знам само да сам ја на припреме репрезентације кретао пресрећан. Наравно да сам користио прилику да се видим са пријатељима, породицом, новинарима који су радили свој посао. Знало се раније да за дрес са државним грбом мора да се игра дупло боље – истиче Стојковић.

КАРАЏИЋУ ЛИСАБОН НЕСРЕЋАН

Пре нешто мање од годину дана, на финалу Лиге шампиона које се играло на „Ла лушу“ у Лисабону, председник ФСС Томислав Караџић преговарао је са Драганом Стојковићем о томе да преузме селекцију Србије после Синише Михајловића.

Преговорили су пропали, Караџић се у Србију вратио без Стојковића, сада се вратио и без иједног бода. Лисабонска прича испала је, тако, у року од годину дана – „дупло голо“.

(Вечерње новости)

Ознаке: Драган Стојкови' Пикси, квалификације ЕП, репреyентација, Србија, УЕФА, фудбал