Угледно америчко економско издање „Блумберг“ доноси анализу  постепеног економског опоравка Русије и потеза „Путинових економиста“ који су до тога довели, истичући пре свега успешне мере које је предузела гувернерка Централне банке Русије, Елвира Набиулина.

Тренутно побољшавање показатеља руске економије треба да буде довољно да Запад схвати да економске санкције немају никакво веће дејство на Русију и да њој не прети „скора пропаст“, коју су јој многи не тако давно прогнозирали.

Аналитичар издања истиче да се прошле недеље обим девизних резерви Центране банке Русије први пут увећао од априла прошле године. То говори да је период панике изазване наглим падом цене нафте већ постао прошлост за руску економију.

Осим тога, рубља се постепено стабилизује, и то не само због недавног повећања цене нафте, него и зато што је ЦБ РФ умањила обавезну каматну стопу са екстремних 17% на 14%. Тиме се Русија претворила у доста привлачно место за операције са девизним активама.

У анализи се наводи и да се Русија током 2014. ослободила великог броја државних обвезница САД, и да их сада има мање него Ирска, Турска или Сингапур.

Говорећи о људима који воде руску економију, издање пише да су они успели да савладају кризу тржишним путем: „У веома тешкој ситуацији они су успели да избегну велике грешке и да сачувају отворени карактер руске економије“.

Русија је остала „велика тржишна економија“ која се не може уништити помоћу неколико ограничавајућих мера, закључује аналитичар издања „Блумберг“.

Како Русија спашава економију

Руске власти су за спасавање економије издвојиле приближно 21 милијарду долара. Новац је углавном усмерен на капитализацију крупних банака, подршку пољопривреде и грађевинарства. Средства се издвојају из федералног буџета и Фонда националног благостања у коме Русија чува приходе од извоза нафте и гаса.

Русији за реализацију кризног плана потребно 1.357 билиона рубаља (21 милијарда долара). То је на седници руске владе изјавио први потпредседник Игор Шувалов, а пренела информациона агенција РБК. По његовим речима, 300 милијарди рубаља (4,55 милијарди долара) троши се за санацију проблематичних предузећа од стратешког значаја, 250 милијарди рубаља (3,8 милијарди долара) за докапитализацију банака, док се за исплату пензија издваја 188 милијарди рубаља (2,9 милијарди долара), а за кредитирање грађевинског сектора 157,5 милијарди рубаља (2,4 милијарде долара). Да би се обезбедио новац било је неопходно увећање дефицита буџета и пребацивање једног дела реализације кризног плана на терет региона [појединачних субјеката РФ – прим. ред.], додао је Игор Шувалов.

Оцена плана

[Спасавање дављеника тако што им се даје новац] је проверени метод, али он не даје одговор на главно питање: како преуредити економију наше земље да она не доживи крах сваки пут када падне цена нафте.

Како истиче Александар Дерјугин, директор Центра за проучавање регионалних реформи Руске академије за народну привреду и државну администрацију при председнику РФ (РАНХиГС), план је направљен са закашњењем.

„Ми до последњег тренутка говоримо да је Русија острво стабилности и да се не бојимо санкција, и чекамо тренутак када оперативни показатељи економске ситуације већ сасвим очигледно почињу да указују на присуство кризних појава“, каже Дерјугин. По његовим речима, главни проблем је што одговорна лица не желе или немају храбрости да благовремено признају постојање проблема у економији, бојећи се да не буду проглашени за паничаре.

„Цена кашњења кризних мера је дубља и дуготрајнија криза, а и саме кризне мере су скупље“, додаје Дерјугин.

По његовим речима, кризни план се заснива на истој концепцији и логици као и претходни план из 2009, тј. своди се на спасавање дављеника тако што им се даје новац.

„То је проверени метод, али он не даје одговор на главно питање: како преуредити економију наше земље да она не доживи крах сваки пут када падне цена нафте“, истиче Дерјугин. По његовом мишљењу, развијене земље су одавно одговориле на то питање: треба подржавати развој новог, ефикаснијег бизниса, а за тако нешто је неопходно улагати новац у развој „људског капитала“, пре свега кроз образовање и здравство.

Планови за будућност

Из Русије је у 2014. изашло 2 и по пута више капитала него претходне године. Прилив директних страних инвестиција практично је сасвим прекинут. Русија такве показатеље није имала чак ни у кризној 2008.

Сви се слажу да је у циљу спасавања руске економије неопходно смањити њену зависност од извоза сировина.

„Спасење руске економије подразумева пре свега смањење зависности од извоза сировина, као и потпуну аутономност економије, што је актуелно у новонасталој кризној ситуацији“, каже Алексеј Козлов, главни аналитичар инвестиционе компаније UFS. По његовим речима, смањење зависности од цена сировина захтева додатне инвестиције.

„До пре месед дана се примећивао одлив капитала. Новац инвеститора одлазио је из Русије, што значи да у тим околностима држава треба да преузме улогу инвеститора. Тиме се и објашњава повећање буџетских расхода у тренутку када је прилив прихода у буџет постао проблематичан“, додаје Козлов. Поред тога, инвестирање у економију Русије, по његовим речима, подразумева стварање нових радних места, развој бизниса и повећање инвестиционе привлачности земље.

Па ипак, Александар Дерјугин сматра да је актуелни комплексни кризни план неопходан, али се највећа потешкоћа састоји у томе што оптерећење које буџет трпи због реализације поменутог плана није толико очигледно.

„Проблем је у томе што је буџет престао самостално да врши функцију стварања и потрошње новчаних средстава, предвиђених за финансијско обезбеђивање реализације задатака и функција државе“, каже експерт. По његовим речима, Русија има још и Резервни фонд и Фонд националног благостања.

„Дефицит федералног буџета ће бити релативно мали, тако да ми нећемо видети како се топе средства поменутих фондова“, каже Дерјугин.

Чланци преузети уз одобрење Руске речи

Ознаке: Bloomberg, Русија, руска економија, руски економисти, санкције Русији