Прочитај ми чланак

ВЛАДА, ПРЕДСЕДНИК И НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ: Конкурс за добре вести

0
vlada srbije

Фото: Танјуг – Данило Петернек

Влада Републике Србије, Председник Републике Србије, Народна банка Србије, као и остале институције извршне и законодавне власти, обавештавају заинтересоване и ширу јавност да се, због нараслих и ургентних потреба, расписује конкурс за измишљање, осмишљавање и креирање добрих вести.

Потреба за добрим вестима постоји у свим областима друштвеног, економског, културног, политичког или било ког другог облика живота грађана, као и из живота целокупне заједнице. Из овог списка се искључују добре спортске вести, јер у овој области већ постоји истакнути појединачни тениски добављач, а који ову врсту вести обезбеђује у више него довољним количинама. Што, нажалост, није довољно да би се попунио свеукупни дефицит добрих вести.

zanetic

О АУТОРУ

Војислав Жанетић рођен је нешто пред почетак треће трећине двадесетог века (1963) у Београду, главном граду неколико непостојећих и једне одскоропостојеће државе.
Писао је за Индексово Позориште, Дневни Телеграф, Европљанин и Нин, а за Вечерње новости – од априла 2007. – пише на другој страни, сваке друге недеље. Пошто је ово писање углавном намењено одраслима који читају новине, ради равнотеже објавио је, поодавно, и једну књигу за децу – “Бића о којима мало знамо”.
Опробао се и као контроверзни бизнисмен: сувласник је и креативни директор маркетинг агенције МОСАИЦ. Током година рада прикупио је и неколико награда из новинарства и оглашавања. Државна или црквена одликовања, као и званична друштвена признања ничим није заслужио, па их није ни добио.
Ако буде водио рачуна о свом здрављу, пазио приликом учествовања у саобраћају и избегавао стресове, уз још мало среће живеће до своје 88 године – као неки његови претходници, нешто славнији у области живљења.

Добре вести морају оставити утисак о захуктаности реформи, добром путу на коме се земља налази, те перспективи која се пред грађанима отвара у скорој будућности.

Пожељно је да постоји и добар утисак о стручности, степену ангажовања и марљивости особа које учествују у реализовању свега горе наведеног, било да су они са конкретном добром вести директно или индиректно повезани.

На конкурсу неће бити прихватане добре вести у којима се појављује подршка што реформама што руководству, а од стране званичника Европске уније или амбасадора западних земаља, јер су ти садржаји већ обезбеђени у довољним количинама.

Прихватљивим ће се сматрати и оне добре вести које настају адекватном прерадом лоших вести, а путем истицања њихових ретких добрих аспеката, без обзира да ли су они тешко замисливи или логички неоправдани. Од посебне важности је да овакве вести по свом објављивању умање забринутост, очај, бес или гнев који се могу јавити при објављивању оригинала од које је вест настала.

У наведеном смислу, предност ће имати прерада оних вести које се односе на наставак бриселских преговора, раздрагане сусрете београдских и приштинских званичника, уговоре са НАТО и ММФ, образовну небитност штрајка просветара или стварни положај Србије у сукобу између Русије и Запада.

Добре вести се не морају нужно односити искључиво на актуелне догађаје, већ у обзир долазе и рефлексије према подацима из прошлости, а када они омогућавају позитивно или суперлативно поређење са садашњошћу. У оваквим случајевима се могу користити термини „Први пут у историји“, „Као никада до сада“, „После дужег временског периода“ и њима слични.

Учесницима конкурса се препоручује да у својим историјско-компаративним радовима избегавају коришћење термина „За разлику од претходне власти“ и сличних, јер ће они ускоро бити повучени из комуникационог оптицаја, а због истрошености и излизаности током досадашње употребе.

Конкурсна комисија ће сматрати посебно значајнима оне добре вести које се односе на опорављање економије, повећање страних улагања, излазак из кризе или побољшање стандарда грађана.

У случају недостатка добрих вести из садашњости, потенцијални аутори добрих вести могу се служити и слободним пројекцијама будућих догађаја, узимајући за основ или садашње трендове и чињенице или пак пусте жеље прималаца вести, а у случају да тих трендова и чињеница нема. При креирању добрих вести коришћење термина „могуће је“, „до краја године“, „побољшање“ и њима сличних – сматраће се оправданим и сасвим пожељним.

Са друге стране, навођење неког стручног и независног извора који овакву добру вест потврђује, сматраће се тешко могућим, те се такве добре вести од учесника конкурса и не захтевају.

На конкурсу могу учествовати сва лица склона оптимистичком тумачењу података, маштовитом комбиновању аргумената или хвалоспевном истицању мање битног.

Конкурсна комисија ће предност давати оним добрим вестима које су погодне за еуфорично објављивање у медијима, одржавање високих изборних рејтинга и последично ућуткавање опозиције, а пред било које предстојеће изборе. Од приспелих радова се очекује да су компликовани за проверавање, разноврсни за тумачење или макар садржајно погодни за професионално коментарисање на интернету.

Све добре вести слати на адресу било ког од горе наведених организатора конкурса, а са назнаком „Ширење оптимизма“. Имајући у виду тежину задатка, одређено је да сви приспели радови буду хонорисани, као и да не постоји рок за завршетак конкурса. Јер у овим временима добра вест је добра, па каква год била и кад год стигла.

Само да је буде.

(Вечерње новости)