Прочитај ми чланак
Мариника
(Пева: Душан Јакшић)
Jедну причу малу испричаћу вама
То је прича коју познајемо сви
Свако зна за јаде љубав што их ствара
Али моја брига већа је од свих!
Мариника њој је име
Мариника
Мариника
Слатке речи зна да каже али слаже сваки пут
Када каже ми: Да!
Ја чекам сат ил два за сваки рандеву
А разлог њен за то пронаћи ће за трен
И ваљда само трен сагорим, с осмехом се борим
Мариника, Мариника!
Јер она шеретски се смеје, погледом ме греје
Па шта, па шта, па шта могу кад је волим
Мариника, Мариника!
Увек када мислим мене само воли
Кад то кажем себи: Сигурно си њен!
Ја је сретнем, тада срце ме заболи
Јер с њом шета неки други џентлмен.
Мариника, зашто тако! Знаш да мени није лако….
Она само оком мигне, па довикне: Ти си мој!
А ја продужим пут……
Кад прође дан и ноћ, и пробудим се љут
Ја чекам кад ће доћ да кажем њој свој суд
А када она се појави – небо се заплави!
Мариника, Мариника!
Јер она боли све излечи чим јој чујем речи
Па шта, па шта, па шта могу кад је волим
Само њу за љубав молим
Има да ме за нос вуче
Само за њу срце туче
Нека пецка, нека боли
Али ипак мене воли!
Мариника, Мариника!
