Министар у Влади Србије Александар Вулин изјавио је да Србија неће мирно стајати са стране док се прави велика Албанија.

Повод за Вулиново реаговање био је споразум о сарадњи окупаторско-шиптарске владе у Приштини и албанске владе у разним областима, под геслом „једна земља, један народ, један сан”, који су потписали премијери Иса Мусафа и Еди Рама.

„Само замислите да се парола ‘један народ, једна земља и један сан’ чула у Београду или Бањалуци. Како би реаговала Европска унија, Савет безбедности, цели свет”, истакао је Вулин.

Хтели не хтели признати у Београду, Подгорици и Скопљу, Велика Албанија се систематски ствара. Како објаснити вишегодишње одбијање молби Црне Горе за пријем у НАТО, док се истовремено у овај војни савез настоје угурати Србија и БиХ. Исти однос НАТО има и према Македонији. Да је НАТО у своје чланство примио Црну Гору и Македонију, Алијанса би имала обавезу да брани њихов територијални интегритет. Овако, може са стране да посматра предстојећи сукоб албанских паравојски са македонским војним и полицијским снагама.

Сукоб ће неминовно да изазове рефлексије у региону, а на суседне државе и да се прошири. Када се погледа карта „Албаније у природним границама”, коју је током фудбалске утакмице између Србије и Албаније дрон носио над стадионом Партизана, постаје јасно да би се регион могао наћи у пламену. За пројекат Велике Албаније могло се чути и пре двадесет година, али је мало ко у њега веровао. Временом су ствари постале очигледније.

Све што чини Зоран Заев, опозициони лидер који је покушао да уцени македонског премијера Николу Груевског снимцима телефонских разговора које је премијер водио са другим лицима, а које је Заев добио од још неименоване стране службе, иде у прилог великоалбанцима. Пошто је ухапшен па пуштен, Заев је одржао конференцију за штампу на којој је обелоданио тајно сачињене снимке.

Македонска јавност се поделила на оне који осуђују Груевског због компромитујуће садржине телефонских разговора и оне који указују да се ради о незаконитој шпијунској активности Заева. Док се Македонци баве собом, великоалбанци раде по свом.

Прислушкивање премијера Груевског евоцира на сличну аферу у Републици Српској, што указује да је и кухиња, односно тајна служба којој је хоби прислушкивање премијера на Западном Балкану, иста. Исти је био и ефекат – подељена јавност Српске. Подељена Српска погодује онима којима није на срцу, а њих није мало.

Западни Балкан иначе обилује примерима који поткрепљују тезу да га у ЕУ не сматрају делом Европе и да ће се процес евроинтеграција одвијати само до нивоа који је за ЕУ потребан – увести правну регулативу која ће обезбедити јефтину радну снагу те неометану куповину и експлоатацију енергетских потенцијала и ресурса. Уместо влада, државама ће управљати стране амбасаде. Западни Балкан неће постати дио ЕУ, нити ће се дозволити да потпадне под растући руски и турски утицај. Статус који му је намењен гласи – чардак ни на небу ни на земљи. Једини којима би требало да буде потаман су политичке структуре у Тирани и Приштини.

Што се тиче Албанаца, у таласима емиграната који су са Косова и Метохије кроз Србију хрлили према граници са Мађарском, на питање зашто одлазе са Космета, одговор који се највише могао чути гласио је:

„Бојимо се рата”.

(ПрессРс – Предраг Ћеранић)

Ознаке: "Велика Албанија", ЕУ, западни амбасадори, Западни Балкан, Предраг Ћеранић, Србија