Прочитај ми чланак
АРГЕНТИНА – Историја има обичај да се понавља. Аргентина пролази кроз сличан процес кроз који је пролазила Русија након што ју је Владимир Путин преузео од Бориса Јељцина почетком 21. века. Федерална власт у Буенос Ајресу се сада бори да утврди своју економску и политичку моћ.
Нажалост, Буенос Ајрес је суочен са опозицијом коју чине стари режим и олигарси који сарађују са САД. Ове силе се противе већим националним пројеткима, ренационализацији већих компанија и јачању извршног огранка власти. Што се тога тиче, окршаји аргентинске председнице Кристине Фернандез де Кирхнер са њеним противницима подсећају на Путинове окршаје са руским олигарсима и политичарима који су желели да потчине Русију Вол Стриту и Вашингтону.
Свака могућа прилика се користи за ослабљивање аргентинске власти. Председница Фернандез де Кирхнер је чак јавно оптужила своје домаће противнике и САД да сарађују како би променили режим. Када је ИСИС претио да ће је убити 2014. године, она је тврдила да у ствари Вашингтон покушава да је убије јер Вашингтон контролише ИСИС.
Смрт Алберта Нисмана
Последњи окршај аргентинске власти је почео у јануару 2015. године истог дана када су Израелци убили иранског револуционара, бригадног генерала Мухамеда Алахдадија у Сирији. Тада је специјални тужилац Алберто Нисман пронађен упуцан у главу у купатилу свог закључаног апартмана 18. јануара 2015. године.
Нисман је истраживао експлозију зграде која је припадала Аргентинској израелској заједничкој асоцијацији (АМИА) из 1994. године наредних 10 година. Њему је задатак поново поверио председник Нестор Кирхнер, покојни муж тренутне аргентинске председнице 2003. године.
Он је пар дана пре убиства објавио тврдње против аргентинске председнице Кристине Фернандез де Кирхнер и министра спољних послова, Хектора Тимермана, који је и сам Јевреј. Нисман је навео да су „ирански званичници испланирали и финансирали напад, да је Хезболах, савезник Ирана у Либану, извео напад, а да је председница де Кирхнер све то заташкала као део уговора о испоруци иранске нафте у Аргентину“.
Јеврејски новинар, Дамјан Пахтер, који је побегао из Аргентине након Нисманове смрти, додао је уље на ватру, искритиковавши аргентинску владу из Израела. Пахтеров чланак је Аргентину упоредио са нацистичком Немачком.
Пре него што наставимо даље, важно је додати да за десет година истраге Алберто Нисман није успео званично да оптужи Иран нити Хезболах. Такође је откривено да се Нисман често консултовао са САД поводом случаја и да га је Роланд Нобл, бивши шеф Интерпола, оптужио да је лагао о оптужбама у оквиру случаја АМИА.
Нисманова смрт је означена као самоубиство. Међутим, тајминг Нисманове смрти је веома сумњив. Он је умро само неколико сати пре него што је требало да сведочи пред аргентинским Конгресом. Аргентинска власт је изјавила да је његова смрт исценирана како би пољуљала власт. Ова тврдња је у потпуности тачна.
Пета колона у Аргентини
Гуардиан је објавио чланак 27. јануара 2015. године у којем се извештава да је смрт Алберта Нисмана наставак борбе између аргентинске власти и аргентинских обавештајних агенција.
У њему је речено да су владини званичници окривили шпијуне за сарадњу са Нисманом, међу којима је главни био Антонио Стиусо, који је до недавно прислушкивао политичке непријатеље председнице. Он је оптуштен након што је Фернандезова открила да сарађује са Нисманом и САД.
Фернандезова је такође искритиковала Дијега Лагомарсина, који је у понедељак оптужен да је илегално позајмио оружје Нисману.
Горе наведене чињенице указују на то да су унутрашња безбедност Аргентине и обавештајци радили на томе да свргну сопствену власт на челу са Фернандезовом.
У Аргентини постоји пета колона. Треба напоменути да ови колаборатори потичу из времена војне диктатуре у Аргентини, која је уско сарађивала са САД. Управо зато је аргентинска влада покренула истрагу о активностима неколико агената федералне полиције који су пратили Нисмана и одлучила да замени Обавештајни секретаријат са новом федералном обавештајном агенцијом.
„Морамо реформисати аргентински обавештајни систем како бисмо добили систем који служи националним интересима“, рекла је председница Аргентине. Она је такође навела да је Обавештајни секретаријат радио на томе да поткопа владу и уништи споразум са Ираном.
Случај АМИА је политизован на два фронта. Један су домаћи проблеми, а други су међународни односи. Група аргентинских олигарха користи случај АМИА да преузме контролу над државом, док га САД користе за нешто друго – да поставе притисак на аргентинску власт и да се умешају у послове Аргентине.
Смрт Алберта Нисмана се користи за демонизацију аргентинске власти од стране политичких противника. Опозиција чак наводи Нисмана као мученика у борби за демократију и слободу у држави коју води ауторитативни режим.
Иран није једина мета у овом случају, нити се он своди на тражење правде за жртве експлозије. Кина, Русија, Куба, Бразил, Венецуела, Еквадор, Боливија и многе друге државе такође су мете у овој глобалној борби између САД и коалиције независних држава које се опиру утицају САД.
Коначни циљ јесте поновно успостављање америчког утицаја над Аргентином и њеном спољном политиком. Ту спада и обустављање мера које је Буенос Ајрес започео ради придобијања контроле над Фолкландским острвима од Британаца, а која се налазе у енергијом богатом јужном Атлантику.
Поред рата око енергетских резерви, САД се спремају и на пољопривредни напад који подразумева дестабилизацију цена хране у Аргентини, пошто је Аргентина велика пољопривредна сила.
Извор: globalresearch.ca
