Кад су шеици објавили да је Београд на Води завршен, ставили су акције на берзу. За 24 сата Турска је откупила све. Вратили су се.

Јутрос сам добио са непознатог броја преко непозанте (футуристичке) TP апликације писмо извесног Ђуке Ћулибрка, водоинсталатера. Датум је 27. јун 2025. године. Преносим га у оригиналу:

Човече,
Управо сам се докопао најновије апликације која је у стању да телепортује дигиталне поруке кроз време. Још увек то није могуће чинити са предметима и људима, али могуће је речима, преко најновијег телефона 18. генерације. Јављам ти новости из 2025. године. Имам необичне вести за вас који таворите у 2015. години.

Најпре, знај да тренутно живите јако добро. Ни не знате колико вам је добро. Много вам је добро. Колико се сећам, сви су били незадовољни и апатични тих година. Било смо анестезирани и осећали се немоћно. Били смо исрпљени више него икада раније. Сада је све другачије.

Прво да вам кажем: премијер је заточен однедавно у кули Небојша. Турци му окачили букагије око ногу и ланце око руку. Сам је и тужан, заборављен тамо копни, у дроњцима.

Како се то догодило?

Београд На Води довршен је сарадњом страних инвеститора и овдашњих дајника, упркос свим сумњама да ће се то икада догодити. Упркос незадовољним житељима града, који су у неколико наврата безуспешно организовали демонстрације. Државни апарати су по налогу домаћих дајника убацивали своје људе, неки тупави политиканти су покушавали да преузму и искористе незадовољство – али све се показало несупешним зато што су имали испред себе, а иза дајника, много јачег и силнијег непријатеља. И, што је важније – невидљивог. Непријатељ није била власт, која је давала све од себе и од земље, непријатељи су били они који су контролисали ту власт, а та власт домаћих дајника није ни разумела ко их тачно контролише. Омамила их стара дрога звана моћорин.

МИСЛИЛО СЕ ДА НЕЋЕ ИМАТИ КО ДА КУПИ

Као што знате све је то почело набрзину, мутно и нејасно. Премијер је веровао да се некоме јако допао и да му је тај чврсто стао иза леђа. Истина је само да му је стао иза леђа.

Зидали су зграде брзо и солидно. Без реда и смисла, али зидало се великом брзином. Решења су мењана свакодневно. Као што у Београду и бива, све је грађено хаотично. То је сада неопевано ругло, али то није најгоре. Има много незгоднијих чињеница. Наивно се мислило да неће имати ко да се усели у те силне зграде.

О АУТОРУ

Филип Гајић је редитељ и писац из Београда

Нове канализационе цеви прикачене су на старе, па нам се свима од вишка изливају фекалије по улицама у читавом граду. Турци тамо немају воду, па им житељи продају подно зидина у пластичним флашама. Док се не уради прикључак са старог водовода, али онда ускоро ми остајемо без воде.

Београдом На Води доминира једна лепа џамија, највећа на Балкану, изграђена је од најквалитетнијег белог мермера. Становници града у граду су Турци који сматрају да су се вратили на своје. Београд који ви познајете се више и не види од Београда На Води (БНВ).

Како се то догодило?

Када су шеици из Емирата објавили да је град, што се њих тиче, завршен, ставили су акције на берзу. У следећих 24 сата држава Турска је откупила све акције које је бесплатно поделила својим грађанима. Турска се тако елегантно вратила у срце Балкана без једног метка и без једне посечене главе. То је био план од самога почетка, план који премијер Специфични Први није разумео.

У року од три недеље 50.000 Турака стигло је чартер летовима из Анкаре и Истанбула. Чекала су их откључана врата станова и кључеви у брави. Све ван БНВ је постало предграђе. Из безбедносних разлога све структуре власти по хитном поступку су смештене у БНВ. Зграда парламента, владе и све остале најважније институције.

Београђани, у шоку, нису стигли ни да схвате о чему се ради када су се на улицама појавиле уз BG регистарске ознаке и таблице које почињу као BNV. Све је било пажљиво припремљено.

Војска је давно расточена, још у то време у којем сте ви сада, па и није било начина да се пружи било какав оружани отпор. Продато је све, само је свако за себе задржао по један метак.

ЗИДИНЕ ОКО БЕОГРАДА НА ВОДИ

Иначе БНВ је окружен високим зидинама, које чува строго обезбеђење под пуном ратном опремом. У њега се не може ући без визе или специјалне дозволе. БНВ је толико гломазан и упадљив да се остатак Београда сада сасвим чини мизерним и неважним. Биоскопи су позатварани још у то време у којем сте ви, после су затворене све библиотеке и позоришта, као и књижаре. Укинут је закон по којем деца морају да иду у школу. Грађани су се, депресивни и апатични, присетили одакле су стигли њихови ближи и даљи преци па су пошли истим стазама натраг. Погнутих глава.

Једнога јутра најновијом технологијом одштампан је и 3Д зид око Калемегдана па је сада у њега веома тешко ући. Бисте наших великих научника и песника су уклоњене и бачене (то је био најлакши посао и нико им то није ни замерио), и на исте постаменте постављене су главе заслужних грађана Београда из 16, 17 и 18 века.

Током времена шеици су откупили десну обалу Саве и десну обалу Дунава. Најпре су уложили па купили пристаниште испод Калемегдана, па све до спортског центра 25. мај (Милан Гале Мушкаторовић). Такође све уз Гроцку, па и Винчу, и село и археолошко налазиште. И те акције купили су Турци. Док се све то догађало, пажња становништва је била одвучена бареним ратом који су водили Американци и Руси. О томе ћу ти писати у следећој поруци.

Шеици су богато плаћали, а гладан народ је све продавао без икакве свести и нервозе. Исти трик је упалио током друге половине 20 века, само на другом делу земље која у ствари више и не постоји као таква коју ви сада познајете.

Турци, како су преузели власт у земљи и у престоници, учинили су и доста добрих ствари. На пример, постало је јасно да су они стајали иза такође мутне и нејасне градње Моста на Ади, који су саградили у сарадњи са пређашњим домаћим дајницима. Више нема онако безлично име, сада се зове Бајазитов мост.

Такође, учинили су оно што ти ваши нису хтели, како би мало опустили народ – укинули су Паркинг сервис, ослободили су разних прозападних стега овај град, па се вратило мало живота у остатак престонице. Сунцобрани нису више једнобојни, и радно време кафана није ограничено. Може и да се купи вино после 22 сата.

Многи харачи су укинути, уведени су нови, па је по том питању све мање-више исто. Мора се признати да су у томе мало вештији и суптилнији. Империјално искуство старог царства. Чак су спречили и комплетну сечу дрвећа на Кошутњаку, које је хтео да спроведе мали везир Татиша Велики. Тврдили су да је дрвеће старо и болесно.

Направили су и једну лепу ствар: кроз БНВ су прокопали канале којима плове гондоле које је Београду поклонила држава Италија када је цунами потопио Венецију. Једино што ми не можемо да уђемо у тај део града, па само можемо да замишљамо како је то тамо лепо.

ТУРЦИ СУ ВРЛО ПРИСТОЈНИ

Турци се генерално пристојно понашају према окупираном становништву. Немају онај западњачки презир и надменост. Спона између окупираног народа и Турака је Бошњачко национално вијеће (БНВ), и та комуникација се одвија понекад напето, али углавном добро. Управо они издају визе и дозволе ретким грађанима који могу да уђу кроз капију БНВ. Везир Расим и мандарин Ивица успевају некако да изађу на крај са свим маленим нездовољствима. Заптија Мило Ђукановић је још од шеика добио кључеве од града.

Шта рећи? Такав је био договор у геополитичкој расподели територија. Американци су њима поклонили Београд за мир на истоку и одустајање од Турског тока. Нас нико ништа није питао.

Тако Срби више немају свој главни град. Прича се да био то могао да буде неки на југу земље, мисли се на Младеновац. Пошто је све до Младеновца, након великих и необјашњивих поплава и земљотреса, дошла војска из Турске да помогне. Стигли су масовним десантом. Оклопне јединице ушле су из Босне и из Метохије. Дошли и улогорили се. Убрзо су успоставили управу по свим већим и мањим градовима.

Ни данас се зна где су нам границе.

Када је премијер, који је себи наденуо титулу Специфични Први, схватио да је изигран заједно са својим народом, за који му се дуго чинило да је неразуман и дезоријентисан, и да је данашњицу, односно тадашњицу, жртвовао за нејасну будућност, дуго је плакао, и плакао, и плакао, и питао се када и где је погрешио? И питао се ко му је тајно чепркао по мозгу?

Побунио се. Али, авај, било је касно. Дошле су заптије, везале га пред камерама – за које је и он мислио да ће заувек бити његове, и грубо га спровеле у кулу Небојша. Тамо је сада сам и тужан. Нема никога ко би отишао и избавио га. Како Турци ипак поштују онога који је био глава народа, подигли су кулу у ваздух, најновијим специјалним методама, на висину од око 200 метара како се не би удавио у води и да не би назебао. Тако је сада та кула ни на небу ни на земљи, тачно тамо где је он боравио свих тих година. Као многи пре и после њега, био је уверен да му је моћ дата од Бога и да је вечна. Био је уверен да разуме игру коју је играо.

P.S.
Делује ти невероватно? Па сети се сада ти Београда од пре 15 година и види га какав ти је сада. На све сте пристали. Само сте гунђали, псовали и ништа нисте учинили.

„Једина гора ствар од очајања је препустити се очајању“ (А. Ками).

Сада ме апликација за телепорт поруке обавештава да ми је остало мало речи. Остало је ћутање.

Још да додам: у моју поруку, већ поуздано знам, нико неће поверовати јер је овако како јесте, данас 27. јуна 2025. Ти ћеш ову поруку читати као алегорију. Можда и нећеш. Можда је могуће учинити нешто ако подигнеш главу и донесеш некакву одлуку. Данас је све могуће.

(Нови стандард)

Ознаке: Београд, Београд на води, Видовдан, Турци, Филип Гајић