Прочитај ми чланак
Прво, нико није савршен осим Бога и свака човекова помисао “Ја желим бити савршен” или “Ја сам савршен” унижава његову бит. Гордост, као осећање, произилази из помисли ја сам савршен.
Знамо да је гордост један од највећих грехова и зато треба бити пажљив у процени, “Ја имам самопоуздање и одређене ствари добро радим”, од оних “Ја савршено добро све радим и нико није бољи од мене”. Треба водити рачуна јер таквим размишљањем, себе поистовећујемо са Богом, а то је бесмислено јер нико не поседује савршенство Творца, сем Њега самог! Са друге тачке гледишта, по питању међуљудских односа, својим ставом перфекционисте, човек може да спутава себе у давању и примању, јер од свега очекује перфекционизам па тако и од других. Његови драјвери су “Be perfect” и ” Work hard”, што доводи до “сагоревања.” Сматра да су његов рад, начин живота и креативност бесмислени, ако није најбољи !
Такав човек, ако не добије награду у било ком смислу као сатисфакцију свог рада, мишљења и осталог, пада у безнађе и депресију, јер му сујета није довољно нахрањена. Услед тога долази до критиковања себе и других, недостатка самопоуздања, интроспекције, мисли почну да оптерећују таквог човека и стварају неконструктивне филмове у глави. Стално се питајући, да ли је довољно добро оно што он уради. Такав начин размишљања доводи до превеликог оптерећења психе, а самим тим и тела. Такав човек не може у друштву да се опусти, јер је уверен да је константно у центру пажње и под лупом других. Сам својим уверењима блокира себе, уноси страх и тек онда не може да покаже своју способност и креативност.
Неконструктивност савршенства се огледа у многим стварима, а највише је погубан за људску психу, јер човек себи поставља високе критеријуме, а ако их не испуни пада на дно. Осећа се поражен, некористан, одбачен, а у ствари је све то његова перфекционистичка пројекција у глави.
Безусловно прихватање себе је модел који перфекциониста треба да усвоји! А, не очекивати савршенство, јесте прихватати различитост међу људима, јер човек јесте склоп мана и врлина.
Лепота је баш у томе у тој несавршености, шареноликости људских карактера. Треба уживати у животу, прихватати несавршеност као нешто што нас разликује једно од других, узимати и давати мишељења и уверења, љубав… Та интеракција је нешто дивно, прозивод комуникације, додира… Јер живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.
Овоземаљски живот је један, а људи различити. Зато треба уживати у међусобној интеракцији, мислити добро, давати, а не оптеретити душу перфекцијом.
Када би сви били савршени свет не би имао смисла!
Јединица мерења у међуљудским односима је трансакција. Анлизирајући их можете остварити свеснију контролу над својим односом према другима и њиховим односом према вама. Јединица ваше личности је его стање. Када сте њега свесни можете направити разлику међу различитим изворима мисли, осећања и склопова понашања.
ТРЕБА БИТИ ХРАБАР ДА СЕ БУДЕ ПРАВИ ПОБЕДНИК! НЕ У СМИСЛУ ДА СЕ НАДМАШИ НЕКО ДРУГИ, ИНСИСТИРАЊЕМ ДА СЕ УВЕК БУДЕ ПРВИ, ВЕЋ ПОБЕДНИК У ЖИВЉЕЊУ!!!
Славица Мојсин
