Прочитај ми чланак
Дрита Леповић се пре седам година удала, али је убрзо постала удовица и није добила српско држављанство. Сад себе и сина Александра издржава од социјалне помоћи, а једина жеља јој је да свом детету обезбеди нормалне услове за живот.
Александар Леповић (5) у Зубином Потоку живи са својом мајком Дритом, иначе Албанком, која се удала за Србина пре седам година и дошла у овај крај. Међутим, дететов отац је преминуо, и сад њих двоје сада живе сами у веома тешким условима.
Дрита је из Албаније дошла 2008. у село Калудра, где је све до смрти свог супруга живела. Кад је он због своје болести изгубио битку са животом, ова Албанка се уз помоћ локалне самоуправе и канцеларије за Косово и Метохију преселила у кућу у Зубином Потоку, која је била у власништву њеног покојног мужа.
Иако је могла због тешког живота и ништа бољих услова за живот да се врати у Албанију са својим сином Александром, она то није желела, већ је хтела да остане у Србији и да дете одгаја у духу православља, па га је и крстила.
Дрита нема српске папире, нити држављанство, нема право на родитељски додатак, а једини извор прихода јој је социјална помоћ у износу од 11.000 динара месечно.
Оно што је тера да храбро корача кроз живот је њен син Александар који је 11. марта напунио пет година, а од локалне епархије је на поклон за рођендан добио слаткише, играче и неки новац.
– С обзиром у каквим условима живи, она се не жали много. Потребно је да сакупи новац како би завршила још једну или две собице у кући, а мора да реши и проблем са влагом. Александар има пет година и требало би да иде у обданиште, али она нема довољно прихода како би могла то да му обезбеди. Ми се боримо да јој у томе помогнемо колико год да можемо – рекао је протојереј Милан Кавкић за Телеграф.рс.
Александар ће за коју годину кренути у школу, и тада ће прави проблеми настати, али и поред тога што Дрита и он немају оно довољно ни за нормалан живот, мајка и син су срећни што су бар заједно.
– Тешко јесте, ко год има дете зна колико је новца потребно. Имам фамилију, али сви они имају своје породице. Сада не радим нигде јер морам да чувам дете и да се бринем о њему – каже Дрита за Телеграф, па наставља:
Што се тиче папира, постоје назнаке да ћу за две године остварити право да добијем српскодржављанство. Мој покојни супруг није био запослен, па није могао да ме пријави, али на срећу, наше дете има све потребне папире.
У Зубином Потоку су је сви прихватили без икаквих проблема и излазе јој у сусрет и помажу колико год да је то могуће.
Дрита и Александар су много везани једно за друго, а њена једина жеља је да буде у могућности да у родном месту његовог оца, сину обезбеди што боље услове за нормалан живот, какав заслужују сва деца.
(Телеграф.рс, Видео: РТС)
