Pročitaj mi članak
Шеф владе Европске уније Жан Клод Јункер, познати лобиста међународних компанија, предложио је стварање заједничке европске војске на темељима војски Немачке и Француске. О овој новој идеји уједињења Европе дискутоваће се на следећем самиту ЕУ у јуну.
Жан Клод Јункер је док је био премијер Луксембурга ослободио међународне корпорације плаћања такси у њиховим отаџбинама што је повећало терет кризе на леђима обичних људи. Направио је тиме огроман скандал у Европи, многи политичари су протетстовали против постављања Јункера за шефа Европске комисије.
Да ли овај човек нарушене репутације поново ради на страни великих лобиста, овог пута за војно-индустријски комплекс?
Према Жан Клоду Јункеру, европска армија може да доста уштеди заједничком куповином развијеног оружја. Очигледно, он ствара нову екипу старих пријатеља. Грчка армија је најмоћнија у ЕУ са 1462 тенка док Немачка са друге стране има 322 тенка. Овај тим старих пријатеља ће бити у могућности да направи наруџбине за војно-индустријски комплекс Француске и Немачке.
Разлог је једноставан. Тамо је криза и нема инвестиција. Претходних неколико година око 50 процената немачке индустријске опреме није радило због недостатка наруџбина, преноси Бундестаг.
Наравно, прави разлог се не објављује. Изговори за агресивну стратегију су традиционални: “руска претња” и ослобођење од диктатуре НАТО-а (САД-а). “То би био сигнал Русији да смо ми озбиљни у очувању европских вредности.”, изјавио је шеф Европске комисије. “Уједињена ЕУ армија би служила као заштита против последица кризе у Украјини. У будућности би штитила ненатоовске земље од опасности војне инвазије.” рекао је Јункер у интервјуу за Die Welt.
Немачки официри подржавају идеју заједничке европске армије
Пројекат је одмах добио одобрење од немачког министра одбране Ursule von der Lyayen. Други немачки политичари као што су председник Међународног комитета у Бундестагу Норберт Ретген и шеф Комитета за одбрану социјал-демократа Ханс Петер Бартелс такође су подржали Јункера. Рекли су да нема потребе преговарати одједном са свих 28 држава. Према њима, може се почети са закључивањем билатералних споразума.
Немачка штампа је таккође оптимистична. Frankfurter Runschau верује да је шеф Европске комисије Жан Клод Јункер дао разумну сугестију. Новине подсећају на 1952. годину када су Француска, Немачка, Италија и земље Бенелукса желеле да створе заједничку одбрамбену армију али су француски голисти и комунисти сахранили идеју у влади.
Новине Numberger ZeitungНумбергер Зеитунг су пренеле да Европа мора да схвати да свет види Европску унију као нешто веће од економске уније. Стога Европа би требало постати независна и морално и војно како би преживела између две силе.
Вредно је споменути да су немачки медији аранжирали напад против генерала Филипа Бридлава, команданта НАТО-ових снага у Европи. Генерал је превише агресиван и недоследан у својим оптужбама против Русије. Немачки блогери верују да би стварање једне европске армије значило колапс НАТО-а јер би његово постојање било непотребно.
У овом случају САД би изгубиле контролу над Европом, јер је контрола базирана на европским војним и политичким гаранцијама. Ако Европа има своју независну армију са Француском која поседује нуклеарно оружје Британија неће морати да се придружи армији и Европа ће добити војну и политичку независност.
Име земље која је наручила план да створи јединствену војску је очигледно – то је Немачка. Земља је недавно објавила планове о повећању својих оружаних снага. Берлин троши 37 милијарди евра годишње на своје војне снаге а ове године ће повећати буџет на 74 милијарди, према НАТО директиви да троши 2 процента БДП-а на одбрану. Јункер овде прича уместо Меркелове, којој није дозвољено да буде “агресивна” према поглављу УН-а.
“Не мислим да ће Немачка ући у конфликт са НАТО-ом. Истовремено, очигледни су различити интереси. У немачкој се налази велики број америчких трупа и то је окупација у принципу. У тим условима Немачка не може да иде против НАТО-а, али би Немачка волела да покаже да је најважнија земља у ЕУ.” , рекао је за руску Правду Владимир Јевсејев, директор Центра за јавна политичка истраживања.
“Проблем стварања европске армије се појавио током евроамеричких контрадикција у војним и политичким проблемима.”, изјавио је Михаил Александров, водећи експерт Центра за војно политичке студије, и доктор политичких наука за руску Правду. Према научнику, Јункерова изјава је дипломатски притисак на САД.
“Очигледно су Европљани задовољни споразумом у Минску и не желе да их избаце из колосека док САД наставља са вођењем тврде линије”, рекао је Александров.
Јункер је сам потврдио претходно мишљење: “У погледу спољне политике, делује да нисмо озбиљно схваћени.” Ипак чак и најоптимистичнији европски федералисти не рачунају на стварање “Јункерове војске” у скоријој будућности. “ЕУ нема капацитет нити ресурсе за изградњу заједничких оружаних снага”, рекао је фински министар спољних послова Еркки Туомиоја.
Какви су утицају на Русију?
“Русија ће морати да одговори стварањем офанзивног потенцијала, чим примети војни развитак близу својих граница, попут конструкције складишта тешког наоружања које може да подразумева размештање снага НАТО-а или ЕУ. Руски одговор може да погоди балтичке државе. Ако се то догоди можемо причати о озбиљној трци у наоружању на европском континенту и целокупном погоршању безбедности у Европи”, закључио је Владимир Јевсејев.
