Таман када је неколико година од доношња, уз пуно опирања, до ушију почело да допире, право грађана на доступност информација, у правни систем ступио је Закон о заштити личних података. У овом закону детектован је ослонац, опште место и изговор за ускраћивање података, па се грађани лишавају и када су заинтересоване стране и лица у поступку, када им право на информацију, управо припада и по неком другом, календарски старијем закону.

Заштита података, се спроводи тако што се у поступцима, рецимо пред локалних и градским органима управе,
инспекцијским службама, из списа у предмету уклањају имена, адресе других учесника у поступку. Узалуд се странка у предмету позива на Закон о управном поступку и право на располагања свим подацима како би уложила приговор, жалбу, тужбу и сл. Надлежни су неумољиви, јер како нам је незванично признала једна службеница лакше је поднети гнев грађана, што се нешто ускраћује, него казну од Повереника, што се неки податак објављује.

У Фонду ПИО, грађанима готово свакодневно ускраћују информације, управо позивањем на Закон о заштити података. Ово када се на шалтеру, појави један од родитеља, захтевом да му се изда потврда о радном статусу другог родитеља, ради остваривања права детета на субвенцију за вртић, дечији додатак и сл. Како се такве потврде издају искључиво на захтев именованог, последице заштите личних података, заправо сносе и малолетна лица, деца, када  један родитетељ не жели и неће да се појави пред шалтером у случају поремећених брачних или ванбрачних заједница, самохраног родитељства…

Тако податке савесног али и несавесног родитеља, рецимо оца, Закон веровали или не, штити од властитог детета.

У Фонду ПИО, кажу да ова установа само спроводи прописе.

–Законом, подзаконским актима, и нашим интерним процедурама, прописано је да се податке томе, да ли је рецимо отац запослен, где, колика су му примања, и сл. дајемо искључиво на лични, евентуално захтев суда. Код уписа у вртић, излазимо у сусрет у неким ситуацијама, када је мајка рецимо пред порођајем или болесна али само када имамо недвосмислено сазнање да је сагласна да такву потврду издамо супругу, каже директор за односе са јавношћу Фонда Пио, Јелица Тимотијевић.

Подаци који се ускраћују, често се односе на пребивалиште неког лица, што је с друге стране неопходно оштећеном, за покретање било парничног, или кривичног поступка. Па је услед неажурности евиденције личних података, и праксе да грађани у великом броју случајева нису пријављени на адреси на којој станују, оштећенима често угрожена заштита и правно средство .

Да би се покренуо поступак потив неког лица, тврде адвокати, у тужби је неопходно навести адресу друге стране. У супротном, тужба ће бити одбачена због неуредности, јер суд такве податке не прибавља по службеној дужности до покретања поступка, а да би се покренуо, тужба претходно мора бити уручена.

У том смислу, Закон о заштити података о личности, може бити колатерална добит несавесним граанима па и бегунцима од закона.

Београдски адвокат Мирослав Васић, каже да је Србија донела законе предвиђене за једно уређено друштво,
претпостављајући, да су други односи уредјени, да се други прописи примењују.

-Проблем је прво, што полиција и тужилаштво неће на захтев странке дати податке о лицу које странка сумњичи да је учинио кривично дело, чим се оштећеном ускраћује могућност да приватном тужбом гони лице које сумњичи да је учинило кривично дело.

Други проблем је, што код нас већина градјана не станује на пријављној адреси, па је држава требала да натера грађане да пријаве тачне податке о пребивалишту, да их због тога прекршајно гони и санкционише, јер је држава свесна да је из овог разлога, често отежана могућност за покретање поступка. То је проблем кривичног, као и грађанског права, и тиме је држава требала системски да се бави, закључује Васић.

Да се под фирмом закона о заштити, заправо спроводи утаја података, говори пример ускраћивања података Адвокатској комори Србије (АКС) од стране Републичке управе прихода и Коморе нотара, питању зарада нотара у септембру и октобр 2014 године .

–Министар правде је рекао да је те податке лако добити, притиском на једно дугме. Али се то дугме у Србији очигледно тешко притиска, па смо до тих података морали да се довијамо и долазимо другим каналима.

Такође, било је случајева појављивања адвоката у својству браниоца у притворским предметима, па смо од надлежних судова, МУП-а, и тужилаштва тражили да нам доставе списак имена лица, која су се појављивала у својству браниоца али такве податке нисмо добили.

У Канцеларији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података, кажу да странка у поступку, има право на информације о именима, адресама других учесника у том поступку, ако се позове на Закон о управном поступку.
— Мислим да МУП доставља такве подетке из своје евиденције, али постоји неразумевање јавности, па и адвоката, који се уместо на ЗУП, да би добили рецимо адресу неког лица, некада погрешно позивају, на Закон о слободном приступу, по коме се такви подаци не могу добити, јер није интерес јавности да зна где неко станује. Али лице које има интерес, странка у поступку, у сврху вођења поступка има право на такве податке, ту је заштита обезбеђена на други начин, поменута два закона се у том делу не преплићу, каже Заменик Повереника, Станојла Манић.

Упитана о поступању Фонда ПИО, који податке (потврде)о радном статусу лица, издаје искључиво на захтев подносиоца, и ускраћивања таквих података једног, другом родитељу, а у циљу остваривања права детета на вртић, дечији додатак и сл, одговара:

-Такво поступање Фонда ПИО, није оправдано, сем у случају када такве податке тражи родитељ који је, рецимо лишен родитељског старања. У другим ситуацијама, када се родитељ легитимише, и истакне свој, односно интерес детета, свакако да има право на такве податке, али као у претходном, мислим да је и у овом случају у питању примена ЗУП-а, оцењује Мандић.

Број пристиглих жалби у 2014 години износио око 10 000, обрађено је 7 500 предмета од чега се 5 400 односило  на ускраћивање информација  Ово нерачунајући велики број грађана, којима су такође осујећена права али се није обратио Поверенику.

Под окриљем закона, масовно се крше права грађана којима је располагање податком, елементарни услов да у неком поступку заштите своја, или права свог детета. Тако се под словом заштите права једних, другим грађанима заправо одузимају нека много старија права, и тековине.

Где је ту владавина закона , конвенције, трице.. ?! Али у земљи посрнулог поретка, вишак правне несигурности и хаоса није на одмет, и никог не брине.

(Србин.инфо – Светлана Николић)

Ознаке: грађанска права, Закон о заштити личних података, злоупотреба закона, лични подаци, Светлана Николић