На гробљу у Лазареву, јуче је сахрањен Бранислав Младић чији је скромни дом био последње уточиште генерала Ратка Младића.

Бранислав Брано Младић, брат од стрица генерала Ратка Младића, јуче је сахрањен на локалном гробљу у Лазареву код Зрењанина. Његова скрома кућа у улици Вука Караџића, била је последње уточиште генерала Ратка Младића у којој је маја 2011. године и ухапшен, после 16 година бекства и скривања.

Као што је познато Бранислав Младић је склопио споразум о признању кривице с Тужилаштвом за ратне злочине, чиме је прихватио казну затвора од годину дана, условно на три године јер је, како је стојало у оптужиници, од априла 2006. до маја 2011. године скривао најтраженијег хашког бегунца. Почетком августа 2012. године, то је потврдио Виши суд у Београду за ратне злочине.

Након хапшења Ратка Младића, медијског урагана који је потом уследио у Лазареву, па све до смрти, Бранислав је остао нем и глув за многе медије, који су покушали да сазнају истину о скривању генерала Младића. Курир је само неколико дана након сензационалног хапшења, ипак успео да задобије поверење Бранислава Младића. Овако је било…

Крв није вода!

Тим речима Бранислав Младић, брат од стрица најпознатијег хашког оптуженика, репортеру Курира објаснио је зашто је његов скромни дом био последње уточиште генерала Ратка Младића. Иако су претходних дана бројне домаће и стране новинарске екипе под „окупацијом“ држале његову кућу, осим двојице полицајаца у службеном аутомобилу , није било никог. Ни налик слици од пре неколико дана, кад су сниматељи и фоторепортери покушавали да „улове“ Бранислава, незапосленог РТВ механичара који је некад радио у Зрењанину, Новом Саду и Зеници.

У шали предлагао да узмемо 10 милиона евра

– Док је боравио код мене, Ратко је знао да у шали каже:
„Могли бисмо мало да поправимо финансијску ситуацију у фамилији“. Да ми је било до пара, могао сам да узмем тих 10 милиона евра.

– Куда? – питају љубазно полицајци.

– До Бранислава – кратко одговарам, показујући новинарску легитимацију.

– Џаба покушаваш. С новинарима не жели да разговара. Немој да правиш проблеме и себи и нама – искрено ће полицајци.

– Покушаћу, ако ништа друго, да му предам литар ракије, коју му шаље мој таст. И он је с оне стране Дрине. У овакву посету не иде се празних руку – добацујем, не очекујући да ће ме најпознатији житељ Лазарева, када буде чуо ко сам, дочекати раширених руку и озареног лица.

Тако и би. Комшиница Бранислава уведе ме у двориште, где ме дочека газдин ледени поглед.

– Ево, Брано, дош‘о чо’ек да те посети – комшиница покушава да ублажи напетост.

Чим је чуо ко сам, постаје неповерљив.

– А, новинар. Немам шта да ти кажем – поручује одсечним гласом. Извињавам се на сметњи, предајем скроман поклон и примећујем да му бар новинари више не досађују. А, онда ме, изненада, домаћински позива да седнем за сто, тик уз кућу у којој је у четвртак рано ујутро полиција ухапсила Ратка Младића. Нуди ракију и цигарету.

Одбио сам 5.000 евра за сликање собе

– Продефиловале су испред моје куће разне новинарске екипе. Једни ми нудили 5.000 евра да сликају собу у којој је живео Ратко. Одбио сам их.

 Прихватам. Почиње да прича.

– Само ја знам праву истину. Колико је дуго био под мојим кровом, шта је радио, како се понашао… Пре извесног времена, неко у глуво доба ноћи куца на врата. Ни слутио нисам кога ћу угледати кад их будем отворио! Капија је била закључана, не знам како је уопште дошао код мене! Сместио сам га у кућу. Шта сам друго могао. Крв није вода – каже Бранислав, па наставља:

– Да је неко време Ратко био у мојој кући, нису знали чак ни мој рођени брат Драган и његов син Небојша, који такође живе у Лазареву! Могу новинари да причају разне приче, да је радио као грађевински радник, крио се ту и тамо. Тачно је да је тешко болестан. Пре двадесетак дана затекао сам га како беспомоћно лежи у кади. Тада је вероватно преживео мождани удар. Страхујући за његово здравље, предложио сам му га да га одведем код лекара. Одбио је рекавши:

„Ти си ми и доктор, и бог, и безбедњак“.

Септембра исте године, репортер Курира поново је разговарао са Браниславом Младићем. Он је тада изјавио да нема чега да се стиди, а поготово не свог рођака:

Јагњетина за Ратка

– Ратко воли јагњетину, али нисам смео да је спремим за њега. Комшије знају да је не волим. То би им, вероватно, одмах било сумњиво.

 – Ратко је код мене боравио пет година. Колико се мени чини, Запад никад неће престати да поставља нове захтеве пред Србију.

Сребреница и све друго за шта га оптужују велика су намештаљка. Жеља ми је да Ратка посетим у Хагу.

Ето, то бих, рецимо, рекао Брамерцу – поручио је Бранислав, коментаришући како се тада шушкало, наводно, интересовање главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца за „ његово здравље“.

Бранислав нам је на растанку, пола у збиљи, пола у шали рекао да би крио и пуковника Гадафија.

(Курир)

Ознаке: Бранислав Младић, Младићев јатак, Ратко Младић