Министри одбране и спољних послова Братислав Гашић и Ивица Дачић имаће 18. марта у Бриселу састанак с представницима свих 28 земаља чланица НАТО.
Разлог за њихов одлазак у седиште Алијансе је „Индивидуални акциони план партнерства између Србије и НАТО“ (ИПАП), који су две стране недавно усвојиле.
Како Дачић и Гашић објашњавају за „Блиц“, ИПАП је највиши степен партнерске сарадње, али без намере да Србија постане чланица НАТО.
– ИПАП не значи чланство, али јесте подизање дијалога и сарадње на виши ниво. Доношење овог плана је важно због укупне позиције Србије у свету, али нема промене нашег става о уласку у НАТО, нити је овим планом на било који начин нарушена неутралност – каже Дачић за „Блиц“.
У НАТО неће 75 одсто грађана
Ратне ране код већине још нису зарасле
Золтан Дани је као мајор Војске Југославије водио јединицу која је 1999. срушила амерички „невидљиви“ бомбардер Ф-117, којим је пилотирао Дејл Зелко, код села Буђановци. За потребе документарног филма „Други сусрет“, 2011. године, пристали су да се поново сретну, и постали су пријатељи. Ово је позитиван пример тога како ратне ране зарастају и граде се нови односи.
Ипак, већина грађана Србије другачије размишља. НАТО је и данас међународна организација којој се најмање верује и 75 одсто грађана чврсто се противи чланству Србије у Алијанси. Народна скупштина Србије је 2007. прогласила војну неутралност државе.
Он додаје да треба увек имати на уму да је НАТО фактор с којим је потребна сарадња. У том контексту, Дачић истиче и да је један део бриселског договора с Приштином и ЕУ везан за НАТО, а посреди су гаранције да никакве оружане снаге Албанаца не могу да дођу на север Косова без претходне сагласности Кфора и локалних српских власти.
– Овакав споразум имају и друге земље које нису у НАТО. ИПАП је 20. децембра усвојила Влада Србије, а 15. јануара и Северноатлантски савет, чиме је процедура усвајања окончана – каже Дачић, и прецизира да ИПАП важи наредне две године.
ИПАП се иначе бави реформама у свим сферама друштва и њиховим усклађивањем са стандардима ЕУ, те је подељен у поглавља: политички и безбедносни оквир, војна питања, научна сарадња, управљање кризама и систем планирања у ванредним ситуацијама, као и заштита тајних података.
Руски интерес у Србији
Центар у Нишу:Русија жели да Српско-руски хуманитарни центар има што јачи статус
Савезништво: Москва жели да Србија буде њен савезник на Балкану, јер су остали са САД
Не у НАТО: Владимир Путин је запретио да ће Србију сматрати за непријатеља ако уђе у Алијансу
Министар Гашић истиче да оваква сарадња са НАТО неће лоше утицати на односе с Русијом. Чак, како наглашава, Комисија Русија-НАТО која увелико постоји у рангу је са ИПАП.
Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије такође каже да је документ у складу с војном неутралношћу, а као његове највеће предности види наставак реформи, попут демократске контроле система одбране, као и сарадњу у ванредним ситуацијама. ИПАП не подразумева учешће у НАТО операцијама, истиче Милићева.
Шта нам доноси акциони план са НАТО
Извоз: Бољи стандарди у производњи оружја и тиме веће шансе за извоз
База Југ: Отварање Регионалног центра за обуку Војске Србије и за чланице НАТО
Мисије: Повећано учешће у мировним операцијама ЕУ и УН
Образовање: Војно образовање у складу са принципима НАТО и „болоње“
Подаци: Билатерални споразуми у региону о заштити тајних података
Правосуђе: Обука тужилаца и скраћење трајања судских поступака
(Блиц)