Гробари Србије, Топаловићи наших дана, крадљивци коришћених мртвачких сандука, диплома и будућности државе, све више се разилазе са мозгом и моралом.

Тело им одбацује главу.

Неки лудак Серђо Канаверо нуди им решење: пресађивање главе. Каже суманути научник да ће то моћи да одради већ за годину-две (звучи познато) и нимало се не секира што су неки, исто луди као и он, још седамдесетих година прошлог века то покушали са мајмуном, али је јадно живинче мањкало већ после девет дана.

Разлог: никако нису могли да повежу кичмену мождину са мозгом. Мајмунче је вегетирало, непокретно, а онда се угасило само од себе.

Тело је одбацило главу, баш као и у случају наших министара на челу са ПМ (није оно што мислите, већ – ПРВИ МИНИСТАР), па им је – гле! – у помоћ прискочио Тони Блер, стручњак за сечење глава. Ту вештину је савладао, сад је прешао на пресађивање, а то, кажу, најбоље успева са празним тинтарама.

О АУТОРУ

Милан Јовановић има своју колумну у франкфуртском листу Вести где објављује друштвено-политичке коментаре у вези Србије и српског народа.

Београдска влада је, такорећи, рај за експерименте ђавољег генетичара из Лондона: ни кичме, ни мозга, табула раза, узмеш скалпел и мајсторишеш. Док Зорана отпије гутљај кафице, а већ на раменима Вођина глава. Тасовчев весели чуперак украси тело министра полиције. Сертић и Вујовић такође заменили главе, али то не примете ни један ни други.

А све то о шеиковом трошку. Шеик човек весељак, више воли шалу него да нађе бушотину на Сави: гледа како његова београдска дечурлија ђорају главе ко сличице за Светско првенство, сваком се туђа чини лепшом и паметнијом. Тресе се од смеха, па му смешно и што су га прозвали Зајеб, уместо Зајед.

Јадна ли си, Србијо, свашта си преко чворновате главе претурила, али оваквог људског талога који ти о судбини одлучује – досад ниси видела. Чак је и несрећни Недић у најцрњим данима окупације смогао снаге да моћној швапској сили бар понешто одбије.

Ови за Бога не знају, образа немају, народа се не боје. Газе преко лешева, преврћу кости погинулих од милосрдних Блерових монструма, смеју се у лице свакој жртви, свакој мајци која је остала без детета, сваком детету које је запиштало за мајком.

„Доста прошлости, окренимо се западним пријатељима који виде да Србија иде напред!“ – хистеришу њихови дебело плаћени коментатори док покушавају да од ђавола направе анђела и да успомену на сваку невину главу закопају хиљадама метара под земљу.

Има ли бољег професора лажи од драгог нам Тонија? За режим који на лажима почива и лажима се храни нема бољег избора. И није Тони крив, он само воли паре. Мора да је и сам пао на гузицу кад су га за консиљереа позвали баш они које је у крви купао и у црно завијао.

Чему ли се мрачна београдска клика нада? Неком новом, великом рату, па да се народ о свом јаду забави, као ономад кад смо Слоби све опраштали слушајући зликовачке баљезгарије Џејмија Шеја, поменутог Блера, и тутњаву експлозија?

Зар заиста разуларена булумента верује да ће се њихове безочне лажи примити у српским главама? Да ће нам променити затуцану српску свест, окренути нас у сусрет џелатима и убедити како ниједна наша јама није вредна ни пет минута њихове штеточинске власти?

Да ли сте некад имали несрећу да крочите у лудницу, да видите гомилу несрећника који тумарају сваки за себе, говоре сами себи и неким невидљивим око себе, а ви усред тог ужаса очајнички гледате кроз гвоздене решетке и чекате да се посета заврши?

Додајте на ту сцену и потпуно полуделог управника, непрозирне ролетне на прозорима, гомилу гована по свим ћошковима и ето вам слике данашње Србије.

Боже, реагуј док није касно! Јер, ови су решили да власт бране до последњег живог и мртвог Србина.

(Вести он лајн)