• Почетна
  • СВЕТ
  • БЕЖАНИЈА: Амерички војник тражи азил у Немачкој
Прочитај ми чланак

БЕЖАНИЈА: Амерички војник тражи азил у Немачкој

0

americki vojnik 0
Један војник армије САД није више хтео да се бори у Ираку. Напустио је своју јединицу и затражио азил у Немачкој. Захтев му је одбијен, а он правду сада тражи на Европском суду у Луксембургу.

Сви знамо за Едварда Сноудена, али ко је Андре Шеперд?

Заједничка им је борба против САД – у ствари против делова правног система те суперсиле. И једном и другом прети затвор – једном дужи, једном краћи. Ипак, обојица се налазе ван домета правосудних органа САД. Сноуден је у егзилу у Москви, а Шеперд, војник који није хтео да се бори у Ираку, пркоси светској суперсили из провинције у Баварској. И то још од 2008. године. То је пикантан политички случај, како за Немачку, тако и за Европску унију.

Андре Шеперд, наиме, долази из државе која се убраја у демократске, а поднео је захтев за азил у држави која такође има демократски уставни поредак. То се једно с другим не коси, каже Руди Фридрих из удружења „Connection e.V.“ које је основано како би пружило помоћ особама из читавог света које одбију да иду у рат и зато траже азил.

„Увек се на крају поставља питање да ли је неко прогањан на политичкој основи. А то може да буде случај и у једној демократској држави“, каже Фридрих. Заиста, Шеперду због његовог дезертерства прети казна од 18 месеци затвора.

Andre Šeperd0

Андре Шеперд

Шеперд, који данас има 37 година, 2007. добија позив за свој други ангажман на територији Ирака. Он напушта касарну америчке војске у Баварској и почиње да се крије од војне полиције. То је трајало 19 месеци. Потом, 26. новембра 2008. Подноси захтев за добијање азила – као први амерички војник који је то учинио на територији Немачке.

Отада тај човек постаје „дипломатски кризни случај“ на релацији Берлин-Вашингтон. Посебно након што је немачки Завод за миграције и избеглице одбио његов захтев.

Шепердов адвокат Рајнхард Маркс, специјалиста за питања азила, улаже жалбу суду у Минхену, али они не желе да донесу одлуку о том случају – у сваком случају не пре него што се о свему изјасни Суд Европске уније за људска права са седиштем у Луксембургу.

Тамо се Шеперд води као случај број Ц-472/13 и то са добрим шансама за успех – тако барем сматра Еланор Шарпстон, судска вештакиња, а то верује и Руди Фридрих.

„Шеперд се позива на „квалификациону правну линију“ Европске уније, што значи да се ту преговара по правима која важе на подручју ЕУ. Његов случај заиста је преседан“, тврди Фридрих. То је разлог због којег је суд у Минхену сачекао да се о свему изјасни прво Суд ЕУ у Луксембургу.

Еланор Шарпстон објашњава да суд у Луксембургу мора да одговори на нека питања – на пример да ли је Шеперд учешћем у мисији у Ираку аутоматски био укључен и у чињење ратних злочина. Она процењује да су Шепердове тврдње да неко, чак и као техничар у америчкој армији, може да буде умешан и саучесник у кршењу међународног права, представља довољан разлог за подношење захтева за добијање азила. Тај амерички војник је током своје прве мисије у Ираку би задужен за одржавање хеликоптера типа Апач.

Шеперд је 2004. био присутан када је у другој битки за Фалуџу погинуло око 1.500 Ирачана. Иако је захваљујућу снимцима које је објавио портал Викиликс у међувремену постало познато да је америчка армија користећи хеликоптере типа Апач прогонила и убијала и цивиле, суд у Минхену је 2011. одбио захтев за азил. Суд је закључио да нема повода да се прихвате његови ставови да самим ангажманом у америчкој армији принудно постаје саучесник у ратним злочинима, а управо окршаји у Фалуџи били главни повод Шеперду да уложи захтев.

Чекајући на одлуку суда ЕУ

Отворено је питање када ће суд у Луксембургу да донесе одлуку. Став судија с великом напетошћу не ишчекују само правници. За Рудија Фридриха се у првом реду ради о томе „колико ће људска права подржати право на одбијање службе у рату, тако да дезертери који се прогањају добију и заштиту“.

Након што своју одлуку саопште судије у Луксембургу, реч поново имају судије у Минхену. Уколико Шеперду одобре азил, онда ће се сигурно јавити и други војници који ће се позвати на његову пресуду. Логична последица тога биле би политичко-дипломатске трзавице на релацији Берлин-Вашингтон.

(dw.de)