Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЋЕ ОПСТАТИ српска војна транспортна авијација?

0
Фото: Википедија - Бокси

Фото: Википедија – Бокси

У недавном интервјуу дневном листу ”Данас” Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић између осталог рекао је да се ”наставја модернизација радара, авиона Г-4 и Т-70”. Пре три дана Војска Србије је најавила и продају вишка војних авиона међу којима су Орлови, Ан-26 и Јак-40. Овога пута осврнућемо се на транспортне авионе и анализирати какве су перспективе ове врсте авијације у РВ и ПВО.

Т-70 (Ан-26)

Генерал Диковић је споменувши модернизацију авиона Т-70 (то је службена војна ознака авиона Ан-26) вероватно мислио првенствено на ремонт овог авиона. Подсетимо, Војска Србије је у протеклих неколико година активно користила два авиона Ан-26 који су се показали изузетно корисним пре свега у транспорту припадника ВС у мирновним мисијама.

Још 2006. године одлучено је да се поред ловачких авиона и хеликоптера на ремонт пошаљу и два авиона Ан-26. Одлучено је да се авиони ремонтују и модернизују у Русији, у Заводу број 412 у Ростову на Дону. Модернизацију авиона урадила је украјинска фирма Сторк из Кијева која ради за авијацијски комплекс АНТК Антонов.

Први авион ев броја 71386 послат је на ремонт јануара 2008. а стигао је из Русије 3. јула исте године. Овај примерак је од нове опреме добио систем сателитске навигације Garmin GNS 530, систем за упозорење и избегавање удара у тло Honeywell EGPWS Mark VI, систем за контролу саобраћаја и избегавање судара Rockwell Collins TCAS II и један вишенаменски колор показивач Kontur NIIRS MFI A813-0409.5. Иначе што се тиче старости авиона Ан-26 71386 треба рећи да је произведен 05.12.1984. у Кијеву, Украјина, СССР и представља најмлађи примерак овог типа авиона у ВС.

Други авион Ан-26 ев. броја 71364, произведен 1975. упућен је на ремонт и модернизацију новембра 2008. а завршен крајем априла 2009. Од нове опреме добио је радар Bendix-King RDR-2000, систем сателитске навигације Garmin GNS 530, систем за упозорење и избегавање удара у тло Honeywell EGPWSС, систем за контролу саобраћаја и избегавање судара Rockwell Collins TCAS II, ЕLT локаторе и вишенаменски показивач Bendix-King KMD 540. Оба авиона су након ремонта добили да могу да лете још 6 година, 5000 сати лета или 5000 слетања а продужен је и животни век.

71386 престао је да лети почетком децембра 2014. када су му истекли сви ресурси а Ан-26 71364. ће моћи да лети до 25. октобра 2015 када му истиче животни век. Тако данас РВ и ПВО располаже само са једним оперативним транспортним авионом Ан-26. Врло лако се може десити да ове године Србија остане без иједног Ан-26 а први авион је већ прошле године требао бити послат на још један ремонт.

На аеродрому Батајница се поред ова два авиона налазе још 4 Ан-26 произведена 1975. и 1976. године и мала је вероватноћа да ће ти авиони остати у саставу ВС. Било је наводно предвиђено да се бар још један ако не и два авиона ремонтују али до тога ипак није дошло пре свега због лоше финансијске ситуације.

Подсетимо, СФРЈ је набавила укупно 15 двомоторних турбоелисних висококрилних лаких транспортних авиона Ан-26, 14 у периоду 1975-76. а један 1984. а новоформирана држава СРЈ је 1992. преузела свих 15 авиона. Током 90-тих два авиона су продата Конгу, 1999. су на земљи уништена три авиона, један је након удеса расходован 2000. године. Још два авиона су продата, а један расходован током 2000-тих. Преостали авиони наставили су да служе у 138. транспортној авијацијској ескадрили која поред авиона Ан-26 има и лаке транспортере Ан-2 и путничке Јак-40.

Фото: Википедија - Срђан Поповић

Фото: Википедија – Срђан Поповић

Јак-40

За потребе превоза високих војних и политичких личности ЈНА је почетком 70-тих набавила први совјетски тромоторни млазни нискокрилни путнички авион Јак-40. а до 1977. купљено је шест авиона. Прва два авиона примљена су у употребу јула 1971. а већ следеће 1972. још два. 1976. у употребу је примљен још један авион а 1977. последњи примерак. Од тих 6 авиона два су била у такозваној салонској варијанти. Два авиона су током 80-тих модификована за калибражу, у њих је уграђена опрема америчког порекла а авиони су тада уврштени у Савезну управу за контролу лета (СУКЛ). Један авион (ев. броја 71506) модификован је 1989. за задатке електронског извиђања.

У њега су уграђени системи за радио и радио-техничко извиђање ”Smart Guard” и ”Aries-A” италијанске компаније ”Еллетроника”. Када је започело НАТО бомбардовање 1999. године један авион био је у Данској на уградњи опреме за калибражу, а посада је примивши информацију да ће авион бити задржан 27. марта полетела претходно пријавивши пробни лет. Прелетели су до Минска у Белорусији и то кроз дански, шведски и пољски ваздушни простор.

Крајем 90-тих од четири војна Јак-40 била су исправна само три да би пред бомбардовање 1999. остао само један оперативан авион. Заједно са транспортним авионима овај примерак је одмах након почетка дејстава прелетео на аеродром Београд. На Батајници су остала три авиона од којих је један оштећен у бомабрдовању базе. Три авиона су након бомбардовања проглашени неперпективним и лета 2004. су продата купцима из Италије. Од та три авиона два су ремонтована и летели су у укајинској компанији Скy Стар, а затим у компанији East Cliper. У РВ је тако остао један Јак-40 све до 2006. када је СУКЛ након одлуке о набавци нове технике, вратио два авиона на употребу војсци. Два авиона летела су до 2010. а авион ев. броја 71505 имао је последњи лет крајем децембра 2010. Ремонтни завод у Белорусији још увек нуди ремонт овог типа авиона као и продужетак животног века за 5 година или 6000 сати налета. Од три авиона са којима ВС располаже два би се могла вратити у живот.

Фото: Војска Србије - Игор Салингер

Фото: Војска Србије – Игор Салингер

Лаки транспортни авиони

На аеродрому Ниш за обуку падобранаца 63. падобранског батаљона користи се један лаки транспоортни авион Ан-2ТД ев. броја 70373 (службена војна ознака Т-71). Међутим, услед истека ресурса овај авион је приземљен марта 2014. и планиран је његов ремонт. У Нишу се налази још један Ан-2 (ев. број 70302) који служи као ремонтна резерва а трећи авион који се тамо може видети је, судећи по његовом изгледу, давно расходован и остављен да пропада на ливади. СФРЈ је 1976. године из Пољске за потребе ЈНА наручила седам авиона Ан-2 који су испоручени 1977. За потребе Ваздухопловног савеза Југославије набављео је око 80 авиона. 1999. на аеродрому Лесковац уништена су три авиона а један авион је 2004. расходован.

На аеродрому Батајница могу се видети лаки транспортни авиони Dornier Do-28D-2 ‘’Skyservant’ произведени 1975. који су осим транспорта служили и као авиони за аеро-фото снимање из ваздуха. Од два авиона један је последњи пут летео 2007. а други сада већ давне 1993. У статичком делу изложбе аеромитинга Батајница 2012. приказан је један авион са српским ознакама али су ови авиони по свему судећи отписани.

Њих је у улози авиона за аеро-фото снимање јануара 2012. заменио авион Piper PA-34-220T ‘’Seneca V’’ произведен 2011. године. Како се дуго чекало на завршетак испитивања и верификовања од стране Техничко-опитног центра авион није много употребљаван а имао је и мањи удес када је при слетању оштећени кракови елисе. Коначно је 28. маја 2014. званично уведен у употребу.

(tangosix.rs – Живојин Банковић)