Ми смо, помало сметени временима у којима живимо и проблемима које она доносе, заборавили многе ствари. Једна од њих је онај стари добар ведри дух који нас је красио и у најстрашнијим данима.

Није то баш свуда заборављено, срећом, а једно необично спортско сведочанство на ту тему долази из Ниша, где овог понедељка од 16 сати првенствени меч играју домаћи „Реал са Нишаве“, Раднички, и бранилац титуле, Црвена звезда.

У она стара времена, или ипак нешто мало после њих, нишки „Реал“ је успевао да дође и до полуфинала Купа УЕФА. Заправо, није то ни било тако давно, у пролеће 1982. се Раднички био намерио на немачки ХСВ, па иако је победио са 2:1 на „Чаиру“, због 1:5 у Хамбургу није прошао даље. Али, било је то више него довољно да Нишлије задиве Европу, баш као и да доспеју у вицеве попут оног „Еси чуа да и Битлси стижу у Ниш?“ – „Е?! Ако, ако… ће ги разбије Раднички с два-нула!“.

Ових дана, Раднички је у далеко тежој ситуацији. После година таворења по трећој лиги, великих борби у другој, тренутно је претпоследњи у Суперлиги. И, на све то, стиже му Звезда, са којом је требало да игра у суботу, али је то одложено јер се поклапало са нишком организацијом кошаркашког Купа Кораћа. А Звезда, ем „име“, ем осокољена Партизановим ремијем са Вождовцем, због чега би могла да му приђе на четири поена разлике. Ако победи.

У Нишу се, међутим, не предају.

Штавише, у недељу је комплетна екипа Радничког ишла је са руководством клуба на литургију уочи почетка Васкршњег поста. И, већ у извештавању навијачког сајта „Реал са Нишаве“ могло се наслутити да је ведар дух сачуван.

„Литургији је присуствовао и наш економ, популарни Брада, кога су остали суграђани замало помешали са присутним поповима“.

А на том истом навијачком сајту оних којима је Раднички дражи од свих других клубова, писало се и на „старом нишком“. И позивало и старо и младо да дође на стадион (чак и кад морате са татом, што није „голем резил“ (велика срамота)). Ево како гласи тај нишки позив:

„Позив свим Нишлијама, од Нишку Бању до Ново Село и Мрамор, и од Комрен до Палилулу, па надаље до Мерошину и Прокупље….и накуд Врање и Лесковац и у моравско и топличко и сврљшко, па накуд Пирот и шире. Сутра (у понедељак) у 4 поподне, у сред зелен Чаир ће тепамо престоничари. Нећемо изистински него у фудбал и није нам сефте, а ви дођите, што више можете да видите како то изгледа. Поведите и свастике и шурњаје и шураци и тетини, а кој мора с татка да дође, нек дође није голем резил.“

Није фудбал само „тепање“ (вербално) нервозних руководилаца, ни тепање међу навијачима, који са тим полако и престају, а ваљда ће престати и скроз. Не, није само то. Има у овом нашем фудбалу нечег што је… више од игре. И, баш зато, многи би могли да буду захвални Нишлијама на том подсећању. Шта год да Нишлије ураде на терену против „престоничари“.

(Блиц.спорт)

Ознаке: нишки навијачи, Нишлије, ФК "Раднички", ФК Црвена звезда, фудбал