Прочитај ми чланак

Српска апокалипса

0

jelena veskovic

За почетак издвојила сам неколико делова из предговора књиге “Римокатолички злочиначки пројекат вештачке хрватске нације”.

“Постоји проблем вештачког обликовања људске мисли и начина разумевања стварности кроз функционисање западних демократских система, како би се што лакше одржала на власти постојећа политичка елита, а при томе сачувала и проширила своје привилегије. То систематско обликовање се врши контролом главних медија и усавршеним средствима манипулације, у оквиру глобалног медијског поретка којим доминирају најјаче индустријске силе и њихове мастодонске корпорације.

Да би се демократија сачувала људи се морају свести на идиотизам преосечности, мора им се наметнути апатија и послушност, а пажња заокупити периферним збивањима, сензацијам и сплеткама. Огромна већина грађана угрожава демократију тако што се супротставља њеној инструментализацији и крајњој формацији од стране политичке елите, привредних корпорација и најснажнијих финансијских институција.

Уосталом, демократија је увек била поштапалица “за код куће”. На међународној сцени, у односима између великих и малих држава, никада се није покушавао створити ни привид демократичности. Само претње, уцене – језик ултиматума.

На јавној сцени страни плаћеници су толико бучни, да успевају у други план потиснути трезвено и разложно расуђивање српских интелектуалаца, који се не продају за шаку долара; који нису спремни да личну савест и академски позив жртвују за љубав солидне материјалне ситуираности на основу исплата на шалтерима западних амбасада или преко рачуна сумњивих фондација.

Навикао сам већ на чињеницу да ми је робија својеврсна животна судбина. Зато ме непрекидно окупирала мисао да и њу треба искористити у политичкој борби. Страдање човека појединца није толико битно. Нација је угрожена и због тог разлога ниједна жртва за њен спас није прескупа. Зато ме надахњује историјски пример ђакона Авакума и Старог Вујадина. Могу ме везати, али ме не могу спречити да пркосим, увек и где год се нађем. Одржава ме пркос, а снагу ми улива бескрајна вера у Бога, Српство и Русију. У Хагу, 10. новембар 2006. године Војислав Шешељ”.

У извесној мери ослањаћу се на претходни текст “Идеал вољеног војводе, проф. др Војислав Шешељ”, издвојене цитате, али највише ћу писати о необичним чињеницама из нашег друштву.

Пре свега интересује ме одговор на следеће питање. Због чега је др Војислав Шешељ ратни злочинац? Због тога што је бранио српски народ, српски територијални интегритет и што није дозволио да га нико понижава? Сви то тврде, али ни од кога не добијамо валидне податке. Цео запад, цео политички врх Србије то жели да докаже и ништа. Шта се из тога може закључити?

Сви су се изгледа посвађали са математиком и логиком. Имамо чињенице:

Запад тврди да је Др Војислав Шешељ злочинац, али нема ниједног доказа да је то истина.

Већ 12 година јавно, а ко зна колико и пре тога покушавају да докажу да је то истина.
Људи који то тврде својим недоследним понашањем и немогућношћу да пронађу било који доказ доказују да су веома нестабилне и непоуздане личности што је посебан исказ за себе.
Др Војислав Шешељ у Хагу доказује да то није истина.

Како се из ових исказа може закључити да је то ипак истина? Шта је он то урадио противзаконито? Је л` противзаконито помагати људима, жртвама туђе самовоље, којима је помоћ неопходна? Јесте, уколико су у питању Срби. А уколико су у питању људи који се по националности изјашњавају као несрби они нису злочинци, њихови злочини су легализовани “објективном” хашком пресудом. Нису криви Хрвати који су убијали, али нису криви ни Срби који су бежали да не би били убијени.

Не би ме чудила ни пресуда: ,,Криви су Срби зато што се нису међусобно убијали или евентуално отишли из њихове државе и на тај начин Хрвате ослободили трошкова.” На ову бесмислицу се све свело. Др Војислав Шешељ је крив што је помагао немоћнима, а хрватски генерали нису још их и славе због њихових (не)дела, а премијер Србије на Дан државности Србије минутом ћутања у Загребу одаје почаст хрватским бојовницима.

Није ми јасно размишљање људи. Плаше ли се Божијег суда и правде? Зар су нам најбитније материјалне ствари? Шта нам оне могу донети? Срећу, љубав, могу ли нас учинити већим у очима Бога или у нашим сопственим очима?

Посматрам људе око себе, сви желе да поседују луксузне аутомобиле, мобилне телефоне, а исти ти неће ништа да раде, како каже српска народна пословица “хоће хлеба без мотике” и још кукају. Не бих им ја дала ни мотику, а камоли хлеб. Узмимо један пример, колико се свакодневно новца потроши на цигарете? Уместо да тај новац поделимо деци без родитељског старања или лицима која из здравствних разлога не могу да зарађују, ми га горимо пред сопственим очима. При том угрожавајући животе људи око нас и планету Земљу, место створено ради нас.

Навешћу још један пример на који начин функционише наша власт. Три узастопне године идем на такмичење и људи из општине стално говоре како новца нема (барем не за нас). Општине немају новца да плате преноћишта када идемо на такмичење (сва срећа па се за превоз нађе), а имају да плате концерте естрадних уметника. Ипак можда су и у праву зашто трошити беспотребно новац на нас (ученике). Нама је свеједно да ли путујемо пре такмичења пар сати или дан раније, ипак су естрадне личности битније и у њих треба улагати.

Оне нас могу извући из социјалне беде и сиромаштва. Оне могу поспешити нашу привреду, а и њима је свакако потребнији. Наше преноћиште је ипак отприлике десети део суме новца потребне за један пар њихових ципела (десетина по десетина, накупи се). Јер ако нисте знали, научно је доказано да уколико певачи певају два пута у истој обући одмах дође до промене њиховог гласа, дође до деформације у гласу, а да не причам шта може да се догоди уколико обуку два пута исто одело, а тек накит исти… Да не дужим, углавном, не зна се који су научници то открили, али то је тако. На основу чега је откривено? Ни то није битно.

Свакако нећемо да ризикујемо да то откривамо и приликом тога изгубимо један златан глас. Како не размишљам, па ми још чудно и то што се на телевизији не може видети ни једно такмичење по програму основних и средњих школа, сем по шоу програму будућих певача. Шта ту има чудно?! Ништа, нормална појава. Људима би било чудно да укључе телевизор и виде такмичење из математике, на пример. Свакако би променили канал. Ко би још то гледао? Идиотизам просечности у пуном цвату.

Да променим тему. Како можемо имати поверење у људе који су до само пре пар година у јавност износили само речи хвале о др Шешељу, а сада се он тобоже променио и постао човек кога су познавали?! Да вас подсетим:

“Уопште нисам сео у Шешељеву фотељу. Шешељ је председник странке, али ја иза тога не смем да се заклањам. Преузео сам да водим странку, то не значи да сам ја председник и да Шешељ не одлучује о свему. Али нећу да се склањам, нећу да се кријем. Знам ја где ми је место, зато што сам за разлику од других политичара свестан да сам имао председника који је у свему бољи од мене. И колико се год трудио, радио и читао никада нећу моћи да га достигнем. Кад сам тога свестан, онда је све друго лакше. – („Блиц“, 3. март 2003.)

Оптужили су Војислава Шешеља. Оптужили су најбољег међу нама и мислили су да ће бити мало људи после тога, који ће смети да га помињу, да дозволе да их води, да наставе оно што је он започео. Да вас не убеђујем колико пута дневно помислим на Војислава Шешеља, поносан сам што сам у 39. години поново добио брата и што се тај брат зове Војислав Шешељ. Некад ми дође да га наљутим, да се склоним негде где ме нико не види и да се придружим хиљадама мајки и сестара које понекад заплачу за њим. Али за јунаком, за херојем, за таквим човеком, не смете никада ни једну сузу да пустите. Није Хаг знао са ким има посла.

Ломи га ово што се са Србијом дешава, али га диже ово што ради Српска радикална странка, то му је и утеха и спас и мотив за борбу. Мислили су да ће га склонити из политике, као да можете склонити Шешеља из политике, као да можете да спречите Војислава Шешеља да предводи српски народ. Војиславе, ова Србија те подржава, и да је велика као Америка и таква би те подржавала. Војиславе, бори се до краја за нас не брини. – (Митинг у Сава центру, фебруар 2005.)

Војислав Шешељ је већ сада победио и ушао у највећи део српске историје, шта год да се у Хагу догоди. Надживеће нас Војислав Шешељ, а деца у Србији ће поносно изговарати његово име. – Митинг СРС-а поводом штрајка глађу Војислава Шешеља. (Испред америчке амбасаде, 8. децембар 2006.)” Да ли знате ко је ово говорио? Не? Крените системом елиминације, сигурно није Томислав Николић.

Зашто се не одржи тв дуел између др Шешеља и Вучића? Претпостављам зато што он људима у Србији (и свету) не би био нимало занимљив, не би била велика гледаност. Вођени том мишљу на телевизији нам пуштају свакако битније емисије, попут Звезда гранда и разних емисија те врсте. Изгледа док су учили из историје Рима нису видели да лепо пише “Људи ће бити задовољни док је хлеба и игара”; дословно: “хлеба и циркуса”. Они запамтили само циркус. Још једно питање се намеће: од какве користи би био тв дуел? Нема он никаквих додирних тачака са поменутим хлебом. Шта би он променио? До чега довео? Вучић није променио мишљење о др Шешељу за 180°, није изјављивао ништа добро о њему, па сада да буде чудан његов став, није био рецезент у пар његових књига у којима пише о ЕУ, Хагу и осталим западњачким институцијама.

Такође, он није плакао ни приликом његовог одласка у Хаг, није се ни залагао за Велику Србију, није му сада ни противник. Такође неће бити занимљив ни из разлога што др Шешељ као и обично нема неког кеца у рукаву којим би узбуркао јавност. Али нешто што је сигурно је то да разлог неодржавања тог тв дуела није тај што га се неко плаши. Ко би га се могао плашити? Нико се чак не плаши ни наступања др Шешеља на телевизијама са националном фреквенцијом. Чула сам само да се неко плаши Бананамена који воле фаширане шницле и то је све што се тиче ствари повезаних са страхом.

Ево шта је један рецезент књиге “Растурање Хашког трибунала” написао:
„Ова књига је сведочанство борбе човека којег је његова држава без кривице осудила на политичко тамновање, а против кога лажни поступак воде они који су његову и нашу земљу бомбардовали, децу нам убијали и отимали територију. Ово је сведочанство о слободарском духу једног човека и величини дела народа који као највећу вредност баштини слободу. Својом снагом и одважношћу на почетку кафкијанског процеса у Хагу све нас је постидео. Уверен сам да је његова борба, у ствари, борба за Србију и њену будућност.”

А сада наградно питање: Ко ово пише? Помоћи ћу вам. Поново крените системом елиминације и одмах узмите као немогућ одговор: Александар Вучић.

Знате зашто сам сигурна у овај систем елиминације? Просто, логично је да људи челници наше државе, на које би требало сви да се угледамо, не мењају мишљења за 180°. Код њих и ако дође некад до промене мишљења то буде за 360°. Прегледају све, па се неприметно врате на почетну тачку. Питате се шта ако им математика није ишла од руке, одмах да вам кажем да је то немогуће. Свако од њих, ишао, не ишао на факултет, био магистар или не, посебно је похађао часове математике искључиво из ових разлога, због степена. Него, то је само теорија завере што се спекулише по друштвеним мрежама.

Др Шешељ је направио те снимке са њиховим клоновима да би лакше дошао на власт. Што се тиче клонова и њих је он лично направио. Можда га и због тога процесуирају, због недостатка доказа око евентуалних ратних злочина. Само нешто се ту не уклапа обично историју пишу и преправљају људи који дођу на власт, овде није такав случај. Мада вероватно је и то из чисто субјективних разлога др Воје. Он жели да покаже да је бољи од других, па и то ради другачије унапред. Хмм… Највероватније је то у питању.

Дошло је време да се уозбиљим. Они му свакако много помажу, пре свега око долажења на власт. Сви би требало да им будемо захвални што ћемо захваљујући њима на челу државе ускоро имати човека каквог је одавно требало да имамо и који ће свој посао обављати честито, достојанствено као и све до сада. Такође сви би требало да се постидимо пред њиховим честитим чином, жртвују своје част, своје име зарад др Шешеља. Само нека наставе тим путем.

За крај морам да поменем и то да смо ми једина земља у којој премијер потенцира план А иако мисли да је од почетка план Б бољи. Морам да искажем своје мишљење о националној валути, не можемо је само мењати. Недавно чујем да поново влада жели да уведе марку, тзв. есмарка. Одлучује се до уторка, овај до петка, мислим недеље… Разумела сам да би неком због тога било мило, односно драго, али сад као чујем пропаде и мило и драго, а остаде динар (напомена: мило је скраћеница од Милован). Треба обратити пажњу и на зрачења од пре 18-ак година, а и узгред буди речено неки вирус поново хара по Србији.

Није ни чудо што нам предстоји апокалипса, јер несрбе, који поседују велику количину информација називају интелектуалци, а Србе са истом, па чак и већом количином информција, ратни злочинци.

Јелена Весковић

(Србин.инфо)