Пар дана пред „свадбу века“, тада још увек млада грофица Спенсер се у салону свог родитељског дома поверавала рођацима .“ Он ме не жели. Он воли и увек ће волети Камилу. Није ми јасно зашто ово ради ? Не могу ја ово.“ Рођаци су је запрепашћено посматрали али готово у глас, тихо и ледено рекли :“ Мораш. Твоје име је већ на свим салветама“.

Завршило се тако да су на крају Виндзори на принцезу Дајану слали сабље, кугу и звериње док није скончала у мукама. Свака на силу искреирана бљештавост под огртачем крије тмину која огртач не може на себи дуго да трпи и тежи да по својим узансама стигне до разрешења и избије на површину.

Није се дуго чекало ни до разрешења енигме „пуч“ у Македонији.

Није се дуго чекало разрешење „енигме пуч“ у Македонији. Три догађаја у само неколико дана: заједничка седница влада Србије и Македоније у Скопљу, изнебуха састанак Вучић–Орбан у Суботици и, на крају, велико финале у виду претходно дуго најављиване Путинове посете Орбану. Све је то јасно показало да су путем „афере пуч“ Американаци и Енглези покушали да оборе власт у Скопљу, која је рада да сада са од ЕУ отпадничком Грчком и у ЕУ никад добродошлом Србијом направи савез у циљу једног вида „јужнотоковања“ Турског тока.

Поред овог, постао је јасан и циљ још једног процеса који се ових дана различитим интезитетима одвијао на нашим просторима. Колоквијално смо га називали „егзодус Албанаца“.

Крајем децембра и током јануара на подручју Подујева и Приштине, а у организацији Американаца, извршена је велика размена свеже одштампаних долара за евре. Њих су после Американци распоређивали одређеним Албанцима из ШИК, као истуреним вођама пројекта „масовни азил“, а на име куповине покретне и непокретне имовине од будућих „азиланата“ или давања „позајмица“ целокупним породицама које су подстрекаване да масовно напуштају Космет. Напуштале су га преко Србије, а без задржавања у Србији (да се Бриселски споразум не уруши), али са веома јасним упутством да се до крајњег циља – Немачке и Аустрије – у међувремену задрже колико је год могуће дуже у Мађарској, па да чак и у њој затраже азил.

ЦИЉ ОПЕРАЦИЈЕ „МАСОВНИ АЗИЛ“

Американци су имали јасан циљ операције „масовни азил“, илити „егзодус“, коју је пратио притисак на Немачку и Аустрију да своје законодавство хитно промене тако што ће се економски азиланти по сили новог закона аутоматски прво враћати у „граничну државу доласка“, а не у почетну, како је да сада закон предвиђао. Хтели су да Орбану – поред организовања антивладиних демонстрација „мајданског типа“, специјалних грантова антируским организацијама – приреде и „азилантску“ кризу зарад дестабилизације економије и обарања са власти.

Како Орбан, тако и Груевски одмах по сазнању Американаца и Енглеза да је „поданички тонус“ његове владе опао, није морао дуго да чека на њихову реакцију. Слава Богу и добрим људима, „операција пуч“ је у зачетку компромитована и изведена на чистац, тако да се једино још не зна да ли ће Американци успети Зорана Заева, шефа опозиционе СДСМ, да одбране од затвора због покушаја уцењивања власти прислушкиваним разговорима. Према вашингтонском сценарију, влада Груевског прво је требало да пристане на техничку коалицију са СДСМ, а онда и да на превремним изборима „демократски“ буде уклоњена.

Не љубим ни Груевског ни његову партију, којој Срби имају шта да замере, али мора се признати да је и такав какав јесте, са тачке интереса енергетске безбедности Србије, бољи него свежи амерички плаћеник Заев. Груевског ускоро очекује вруће пролеће у западном делу Земље, па и самом Скопљу, са албанским терористима јер Американци још увек веома тешко уче да губе. Те исте Американце и Енглезе на Космету ће „затећи“ грађански рат између завађених албанских кланова, који они последњих месеци очајнички покушавају на сваки могући начин да спрече.

МУСЛИМАНИ ВИШЕ НИСУ ХОМОГЕНИ

Американцима такође веома тешко пада и чињеница да се све више чује глас све популарнијег и све поштованијег исламског теолога др Имрана Хосеинија (на слици испод) – који својим редовним и упорним беседама бескомпромисно раскринкава англосаксонске покушаје да злоупотребом муслимана у свету униште православну и друге непослушне цивилизације. Алтернативним путевима његов глас се данас јасно чује и на Космету и у западној Македонији и тако – за сада само у одређеним групама становништва – доводи до преиспитивања жеље, воље и потребе да се по сваку цену зарати са православнима само да, по западњачкој стратегији, поред њих никако не прође руски гас, који, чак и кад би се остварила њихова замишљена „Природна Албанија“, ни њој не би био на одмет својим постојањем.

Будући рат албанских терориста против Македонаца и Срба неће више имати онакву подршку у албанском становништву какву је имао, рецимо, до 2001. године. Разорност економске кризе, глобално слабљење англосаксонске моћи, нескривена охолост и расизам Европљана, који је у случају Албанаца само тренутно интересно замаскиран у односу на веома видљиви расизам према Словенима, учиниће да ни албанске сабље, куга и звериње које буду слали на словенски живаљ неће бити мање оштре, мање заразне и мање крволочне. Али ће бити знатно малобројније, и са не толиким бројем јатака на какав су до сада били навикнути, осим ако се у сукоб са својом инфраструктуром не уључи и Исламска држава.

А то ће онда значити, како популарни вођа шиитског Хезболаха Хасан Насралах зна да каже, да „Запад негује дистанцу према мирољубивим исламским верницима, али је нема према нашим наоружаним сунитским фанатицима, које је сам одгајио“.

Европа би била приморана да у том случају албанске терористе, без обзира на диктат из Вашингтона и Лондона, остави на милост и немилост словенском оружју.

Притуљена „бљештавост“ свечане седнице тзв. косовског парламента поводом годишњице „независности“ говорила је сама за себе. Имена независног Косова, Илириде и Природне Албаније нису већ нестала са салвета у Лондону и Вашингтону. Још су тамо, али исфлекана и умрљана, док ће на оним у Берлину и Паризу силом прилика избледети до нестанка.

(Србин.инфо –Оливер Вуловић)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

Ознаке: "Велика Албанија", Велика Британија, имигранти, Косово и Метохија, Оливер Вуловић