Прочитај ми чланак
(Предраг Ћеранић)
Највеће губитке у југословенским ратовима Срби су имали у вријеме примирја. Примирја су и склапана када би српске трупе биле у офанзиви, а противник посредством међународних ментора тражио и добијао предах, како би снаге прегруписао и потом снажније напао.
Највеће цивилне жртве Руси су имали у Доњецку и другим градовима за вријеме тзв. примирја, од изненадног бомбардовања за које страни медији никада не оптуже Кијев. Када снаге Новорусије узврате, убрзо слиједи мноштво медијских оптужби. Тактика крени-стани Србима није добро донијела. У истој кухињи у којој је разрађен сценарио распада бивше Југославије, написан је и сценарио за Украјину. Из тог угла треба посматрати и потписивање примирја у Минску. Сценарио за Украјину, иначе, дио је ширег контекста геополитичких, односно геоекономских интереса власника новца[1], тј. неколико банкара.
Како се они реализују? У маркираним подручјима[2], нпр. Балкан, Закавказје, Латиноамерика – претходно се излобира, односно припреми кадровска инфраструктура уз помоћ организација као што су Трилатерална комисија и Билдерборг група, а у циљу рушења непослушних влада или оних који се не држе распореда. Када се припреме окончају, намећу се нова правила понашања, по потреби се руше владе и државе, намеће дужничко ропство, уноси се несигурност, чак и у државе чланице ЕУ (сем В. Британије). Геополитички (геоекономски) приоритети су стварање велике Албаније, покоравање Закавказја, распад Русије. Док се стварање велике Албаније одвија без икаквих проблема и жељеном динамиком (стварање војске Косова[3], напоредо растакање војске, а потом и полиције Србије кроз тзв. реформу сектора безбједности[4], дестабилизација Македоније[5]) у реализацији преостала два приоритета присутни су велики проблеми.
Како би се ограничио приступ Русије „глобалном“ финансијском тржишту и трговини, јер Запад има монопол над берзама, односно тржишту капитала, на сцени су операције финансијског сектора.[6] Циљ је да се Путину сузи маневарски простор, како не би успио да заврши замисли као што су БРИКС и Евроазијски савез, за које се цијени да ће имати властити финансијски сектор, односно валуту и тржиште. Уједно, преко Пољске[7] и балтичких земаља, првенствено Естоније[8], у рат у Украјини власници новца настоје увући земље чланице ЕУ. Потези који се повлаче како би се „обуздала“ Русија су неразумни, опасни и панични. Зато је идеја о примирју, по други пут потписаном у Минску, потез државника Њемачке и Француске који увиђају даљи ток догађаја[9].
Да би опстао неолиберализам мора да се шири, односно да „једе“ ресурсе и инфраструктуру других држава, а за то служи глобализација. Глобализацију је зауставила Русија и, с друге стране, Турска. Истовремено, доводи се у питање основа финансијске стабилности Запада – његово величанство долар. Руски предсједник шири клуб државника који увиђају да долар вјештачки плива и да нема покриће. Ако Путин успије да долар потисне као средство плаћања у међународној размјени и угрози га као резервну свјетску валуту, америчка привреда ће се урушити. Довољно разлога за панику. За банкаре постоји само један императив: Долар не смије пасти! Да би долар опстао у снази којом тренутно располаже, неолиберализам геополитички мора да се шири. Глобализам, инструмент који је у тој функцији, јесте заустављен на границама Русије и Турске, али је потпуно овладао Балканом.
Након Берлинског самита, одржаног 28. августа претходне године[10] порука упућена земљама Западног Балкана била је више него очита, у смислу да треба међусобно економски и политички да сарађују, и да пријема нових чланица у ЕУ након Хрватске задуго неће бити. Тачније – никада више. За Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору, Македонију и Албанију предвиђена је улога „Б лиге“ ЕУ, односно зоне у којој није пожељно руско, а након Ердогановог конфронтирања са ЕУ и САД, ни турско политичко и економско присуство. Термин „Западни Балкан“ измишљен је како би ЕУ направила дистинкцију од подручја које не сматра пуноправним дијелом Европе. Западни Балкан је препуштен себи и стога ће бити полигон на којем ће се изводити различите обавјештајне и „црне“ операције, постаће лабораторија за политичке и привредне експерименте, током којих ће се стварати и обарати политичке елите, „мијењати свијест“ становништву, прекрајати историја, градити нови идентитет који треба да буде безбојан и аморфан. Западном Балкану је намијењена улога трусног подручја које ће бити у функцији дисциплиновања ЕУ, првенствено Њемачке и Француске, уколико не схвате да је дужност ЕУ да уђе у конвенционалан рат са Русијом „у име одбране демократије и ЕУ вриједности“.
Како је примијетио амерички сенатор Крис Марфи „Русија неће испарити с Балкана“[11], а све су прилике да с Балкана не намјерава испарити ни Турска. На Балкану ће велике силе примијењивати меку моћ, а како ствари стоје, на Балкану ни ратови нису завршени. Први би могао почети у западној Македонији, што ће бити фаза у стварању „Албаније у природним границама“. Шта ће се након тога дешавати? Широка је лепеза могућности.
Од фрагментирања Србије није се одустало. УЧК, будућа војска велике Албаније, пројектована као највјернији амерички савезник, полаже право на јужне српске општине са албанском већином: Бујановац, Прешево и Међеђу. Интернационализовање питања Војводине услиједиће након што хрватске обавјештајне службе, користећи пословне везе хрватских привредника, а у кооперацији са партнерским службама, у Војводини формирају политичку и пословну елиту која ће питање самосталности поставити на дневни ред. Хрватска ће све више контролисати привреду, ресурсе и финансије у Војводини. Финансираће тзв. културно буђење и цивилно друштво, односно широку лепезу невладиних организација које ће се залагати за лабаве везе са Србијом. Питања као што су враћање имовине коју су Нијемци након Другог свјетског рата морали напустити и отићи, чекају погодан тајминг.
У наведеним околностима пријем Србије у ЕУ остаће илузија и постојаће само као фатаморгана за политички кратковиде и политичаре – предаторе. На жалост, „пут у ЕУ“ послужиће као погодан инструмент за добијање многих уступака у циљу снажније независности Косова, јачања косовске привреде на штету Србије, и уопште, биће у функцији даље демонтаже Србије.
______________________________________________________________
[1] „Власницима новца“ (главним акционарима Федералног система резерви САД) може да затреба не само регионална, већ и глобална дестабилизација, односно светски рат. Она треба да доведе до међусобног уништења свих потенцијалних конкурената Америке или, ако не то, а оно бар до њиховог слабљења. Вашингтону је потребан (тачније – Федералним резервама) само моноцентрични модел света. Тај модел не може да се постигне без великог рата. А светски рат ће омогућити да се реше многи економски проблеми Америке који све јаче прете да за њу могу да постану критични. Валентин Катасонов: Долар и рат http://srb.fondsk.ru/news/2015/02/04/dolar-i-rat.html
[2] Дејвид Харвеј (David Harvey) у својој књизи Кратка повијест неолиберализма (VBZ, Загреб, 2014.) доктрину широко пропагирану као нешто што ‘нема алтернативу’ ефектно демистификује и своди на њену суштину: максимализацију профита мањине с разорним посљедицама на већину друштва.
[3] Подршку за трансформацију Безбедносних снага у Оружане снаге Косова Приштина је добила од представника министарства одбране САД..Министарства спољних послова Косова саопштило је да је у сусрету са подсекретаром за одбрану САД Евелин Фаркаш оцењено је да ће ова година бити одлучујућа за трансформацију Безбедносних снага у Оружане снаге Косова. Заменик премијера и министар спољних послова Хашим Тачи и министар за европске интеграције Беким Чолаку у оквиру званичне пошете САД састали су се у Пентагону са подсекретаром одбране Фаркаш и добили подршку за трансформацију тих снага . Тачи је рекао да целокупни процес надгледања у сектору безбедности као и трансформација БСК у ОСК учињен уз подршку НАТО и САД. http://www.novosti.rs html:532099-Pristina-dobila-podrsku-SAD-za-stvaranje-vojske-Kosova
[4] „Оно што је у овом тренутку извесно јесте да је за целокупну реорганизацију Министарства унутрашњих послова одговоран саветник министра Стефановића др Amadeo Watkins (Амадео Воткинс), држављанин Велике Британије. Такође је извесно да се он на тој функцији не налази зато што је то министар тако желео, већ зато што је др Воткинс наметнуто решење као експонент НАТО-а, тако да његова улога надилази улогу министра, а вероватно и премијера. Др Воткинс је то јасно ставио до знања свим својим „сарадницима“ у Министарству. За оне који за њега први пут чују, покушаћемо да га укратко представимо: др Воткинс је 2000-их спровео реформу Министарства одбране и Војске Србије, где је дошао у време када је министар био Борис Тадић. Саопштење Службе за информисање Синдиката српске полиције http://www.intermagazin.rs/sindikat-policije-reforma-mup-poverena-je-britancu-dr-amadeu-votkinsu/
[5] „У Македонији се иначе спекулише да би ово пролеће могло да донесе нове покрете екстремнијих албанских група подстакнутих сликама ИДИЛ-а. Геополитички аналитичари указују на чињеницу да с новим пројектом „Турског тока“ Русије, Македонија постаје важно чвориште. Тврдоглави Груевски који одбија све предлоге о промени имена државе, слично Орбану показује све више интересовања за сарадњу са источним партнерима и све мање бриге за незадовољство западних држава и институција. Многи домаћи аналитичари тврде да је управо то позадина актуелних дешавања и покушаја да се Македонија дестабилизује.“ Политика, 12. 02. 2015, текст Дестабилизација Македоније, аутор Миша Ђурковић, виши научни сарадник Института за европске студије, стр. 23
[6] „А. Гринспен, бивши председник Федералног Резервног Система (ФРС) је чак предложио да се против Русије искористи такво оружје економског рата као што је дестабилизација њене берзе. Између осталог се разматра комплекс мера које се у финансијама зову “банкарски рат”.“ Валентин Катасонов: Страшило банкарског рата против Русије, http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/26/strashilo-bankarskog-rata-protiv-rusiie.html
[7] Шеф пољске дипломатије Gžegož Shetina одбио је могућност да су након споразума у Минску потпуно ван игре испоруке оружја Украјини и за пољску јавну ТВП.инфо изјавио је да ће се тема наоружавања Украјине вратити на дневни ред уколико се сукоб не оконча. За разлику од суседа, Чешке и Словачке, које су заузеле став да би помоћ Украјини у оружју сада само долила уље на ватру и претворила сукоб у прави рат с несагледивим последицама, пољски званичници изјављују да је Пољска спремна да Украјини испоручује оружје, пошто нема ембарга, али не као помоћ већ на комерцијалној основи.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/471207/Vraticemo-isporuku-oruzja-Ukrajini-na-dnevni-red
[8] Естонски председник Томас Хендрик Илвес упоредио је „инертност и нереаговање Запада на потезе Русије“ са ситуацијом из 1938. године, када су Европа и САД „остале неме на Хитлерово окупирање делова територије Чехословачке“. http://www.nspm.rs/hronika/predsednik-estonije-uporedio-putina-sa-hitleromfilip-hamond-putin-je-poput-tiranina-iz-20.-veka-okupirao-drugu-zemlju.html
[9] Ако се још до пре кратког времена говорило да Вашингтон натура свету „хаос који се може контролисати“ сада је потпуно очигледно да се хаос извлачи испод контроле. Валентин Катасонов: Долар и рат http://srb.fondsk.ru/news/2015/02/04/dolar-i-rat.html
[10] Шире у ауторовом тексту Њемачко дијељење карата http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/11/nemachko-diielene-karata.html
[11] Шире у ауторовом тексту Украјина и Закавказје – два крака једних клијешта http://www.fsksrb.ru/?p=1776
