Влада Србије и Министарство финансија већ месецима крију од јавности податке о томе колико је нових људи запослено у јавном сектору од почетка децембра 2013. када је усвојена забрана запошљавања до 2016. године.

Упркос слању званичних захтева о броју новозапослених, реакција и казни повереника за информације од јавног значаја, Данас још није добио те податке, а чланови Владе Србије не желе да коментаришу зашто те информације нису доступне јавности.

Нови захтеви

Лист Данас је у уторак, 10. децембра, упутио нове захтеве Влади Србије и Министарству финансија са питањем:
Колико је Комисија за давање сагласности за нова запошљавања и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава дала сагласности за запошљавање нових људи од усвајања забране запошљавања у јавном сектору почетком децембра 2013. до 1. фебруара ове године? Колико је за коју институцију одобрено нових запослења у истом периоду?

На питање Данаса зашто се подаци о броју нових запослених у јавном сектору у последњих нешто више од годину дана крију, нисмо засад добили одговоре од министра финансија Душана Вујовића, других министара у влади, као ни из кабинета премијера Александра Вучића.

Једина министарка која се раније огласила била је Кори Удовички, задужена за државну управу и локалну самоуправу, која је рекла да је њено министарство спремно да помогне, уколико је то потребно Министарству финансија, у припреми одговора листу Данас на питање колико је људи запослено након усвајања забране запошљавања.

Посланик СНС Зоран Бабић истиче за Данас да се не може сложити да се било који подаци крију од јавности додајући да је генерално број запослених у јавном сектору мањи него забране запошљавања.

Он додаје да је први пут неко показао политичку храброст и интересе државе ставио изнад интереса политичке партије.

– Осим партијских кадрова, у државној управи смо затекли и рођачке, кумовске и партнерске кадрове, а најмање оних који су на тим местима били потребни.

Актуелна владајућа коалиција је показала озбиљност, храброст и одговорност у покушају да заустави страначко запошљавање. О броју запослених нисам овлашћен да говорим, али не верујем да то ико крије – оцењује Бабић.

Професор Факултета политичких наука и представник покрета Доста је било Душан Павловић истиче за Данас да је прилично јасно зашто влада крије податке о новозапосленима – „један од основних механизама функционисања странака је страначко запошљавање“.

– Када би утврдили те податке, видело би се како расте јавни сектор. Тако да су вероватно одлучили да је боље да јавност остане у мраку и да се само наслућује шта се дешава. Колико је било нових запослења није претерано тешко пребројати, дакле јасна је намера да представници власти те податке не желе да објаве – наводи Павловић.

И чланови комисије тајна

Почетком децембра Скупштина Србије усвојила је забрану запошљавања у јавном сектору до 31. децембра 2015. године. С друге стране, одлучено је и да нови могу бити запослени само уз сагласност комисије Владе Србије на предлог министарства или другог надлежног органа. На челу те комисије тренутно се налази Ненад Мијаиловић, државни секретар у Министарству финансија, али податке о осталим члановима јуче нисмо добили од Министарства финансија. Засад је познато једино да је министар здравља Златибор Лончар тражио одобрење владине комисије за запошљавање, како је рекао, 343 лекара и 333 медицинске сестре и техничара.

Професор јавних финансија на Факултету за економију, финансије и администрацију и бивши државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић напомиње за Данас да је забрана запошљавања имала за циљ уштеду од 45 милиона евра, али да последњи подаци показују да су расходи на зараде запослених остали на истом нивоу као претходне године.

– Плате су крајем године смањене за десет одсто, тако да имајући то у виду, расходи за зараде су суштински порасли. Једини разлог за то је да су или плате порасле, што није било могуће, или је дошло до новог запошљавања.

Очигледно да забрана запошљавања није уродила плодом, егзактни подаци о запошљавању не постоје, нити се објављује извештај Комисије за давање сагласности за нова запошљавања – наглашава Радосављевић.

Он додаје да је забрана коришћена „ад хоц“, односно када влада није желела да одобри нечије запослење, а тамо где је хтела, то је рађено као и досад – без конкурса и процене да ли је то потребно.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић оцењује за Данас да се може само спекулисати о разлозима скривања података и да су сви лоши, како по владу, тако и по грађане. Најлошије би било, додаје он, ако одговор нисмо добили зато што Влада/Министарство о новим запошљавањима немају потпуне податке, па не желе да се то открије.

– Друга по реду лоша варијанта би била да су информације ускраћене зато што су вршена нека запошљавања супротно прописаним забранама.

Трећи могући разлог би био лош утицај на популарност политичара – да код запошљавања нису прекорачена ограничења, да о томе постоје подаци, али да би њихово објављивање наишло на негативне коментаре. Шта год да је разлог, одлука да се подаци не доставе је најгора могућа за све – она само потхрањује и иначе распрострањене сумње у нерегуларност и нецелисходност запошљавања – указује Ненадић.

Подсетимо, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић исцрпео је сва овлашћења против Министарства финансија због недостављања података Данасу – након изречених новчаних казни од 20.000 и 180.000 динара, предмет је прослеђен Влади Србије на решавање. Влада Србије се није огласила ни по том случају, ни по захтеву који јој је упућен са истим питањем.

(Данас – Бојан Цвејић)

Ознаке: влада Србије, Државни посао, државни чиновници, корупција