Прочитај ми чланак
Некакав чудни покрет некакве нове револуције шири се планетом. Грчка у стању еуфорије због Сиризе – ултралевичарске странчице која обећава хаос, а након хаоса и спас, наравно, Шпанија на ногама због истог тог хаоса, а с истима се солидарише и хрватски Живи Зид – странчица, по свему слична Сиризи па чак и по „експлозивном“ утицају на све сиромашнију јавност, која није сиромашнија због пуког случаја баш као што ни квази спаситељи од сиромаштва нису случајни.
Заиста, било би добро да је Сириза заиста нека здрава опозиција овом, у пропаст галопирајућем систему, но након што је откривено ко то заправо управља овом „револуцијом“ и Сиризом у сенци постаје јасније главно масонско начело. „Створи хаос па ћеш увести нови ред“! Исто је тако било и с паришким „Шарли Ебдоом“ за који се накнадно сазнало да иза свега стоји најмрачнија илуминатска фамилија света Ротшилди, а тако је и сада постало јасно да је Сиризу на власт довео Џорџ Сорош, такође један од јачих масонских изданака света.
Први пут је светску јавност заинтригрирала Сириза кад је у немачком „Ханделсблатту“ и сродном „Wirtschaftswoche“ изашла цела серија текстова о тзв. магу и мутикаши Џорџу Сорошу. Наиме, у јеку грчке кризе, он је 2012. у Бриселу основао „Council of the euro zone Crisis“ где је окупио двадесетак угледних економиста са свих страна света с намером да понуде своје решење политици штедње која, по њима, уништава евро, Грчку и масу европских економија.
Текстови о Сорошу, његовим пословима, намерама и сарадницима почели су излазити 2013. након што је примећено да Сорош суфинансира INET (Institute for new Economic Thinking) а који је уз велику помпу и чуђење либералног света одржао панел дискусију на „Колумбија универзити“ за Валентиново 2013. године где је главна звезда била тадашња грчка опозициона ултралевичарска странка Сириза. Звезда панела био је наравно млади Ципрас који се обрушио на политику Ангеле Меркел, оптужио ју за сво зло што је затекло његову земљу, повукао паралеле са Хитлеровом Немачком 1931., и стањем привреде пред узлет фашизма. Вест је широко одјекнула, свет је обратио пажњу на Сиризу, а ником није било јасно што једна марксистичко – популистичка странчица значи једном Сорошу и какве ће последице имати та спрега грчког „Че Геваре“ и дебелог америчког капитала.
Али, након објаве чланака у редакцију су се са протестним писмима почели јављати Сорошеви „угледни“ економисти лично, као нпр. др. Фергусон, који је лично представио Ципраса на споменутом панелу, али и Петер Бофингер, све економисти од формата на Сорошевој платној листи, жестоко су стали у одбрану Сороша и његова ИНЕТА и своје репутације независних научника тврдећи да су им били плаћени само трошкови путовања у Америку.
Њихово лично заузимање за свог спонзора прерасло је у праву аферу препуцавања преко новина али, до тужбе није дошло. Циљ је био постигнут, сви су већ онда говорили о Сиризи. Како је нова звезда расла чини се да је друга звезда, она госпође Меркел, почела тамнити. Је ли то била освета Сороша лично јер, наводно, упркос свим његовим настојањима да га она прими у свој уред, сваки пут је добио одбијеницу и могао је своје теорије о спасу Евра разлагати само у предворју њеног замка.
У међувремену (исто случајно) се појавила Пегида и одмах затим Егида, покрет против Пегиде који наводно води, опет од Сороша финансирани АВААЗ – покрет који је у стању за пар сати окупити на десетке и стотине хиљада демонстраната и тако свему ударити контру с циљем раслојавања друштва. Преко Пегиде и Егиде немачко друштво се почело грубо светоназорски делити, клин је забијен и Ангела Меркел осим Украјине у свом суседству има сад револуцију и у властитом дворишту. Ако је Сорошев циљ скинути Ангелу Меркел питање је ко с тим добија и који је прави циљ свега? Наравно да је Сириза само магла у овом океану за финансијске орке. Не сумњамо да је Ципрас прави левичар који уистину љуби пролетере па ће пролетери заувек и остати пролетери, тј, вечна побуна маса без игде ичега осим вапаја за правдом, ту није ништа спорно (ако њему није спорно да га финансира лик попут Сороша док се наводно бори против таквих), споран је његов министар финансија Јанис Варуфакис.
Он је убачени Тројански коњ у нову грчку владу. То је човек са двојним држављанством, аустралијанац школован у Великој Британији, професор на Свеучилишту у Тексасу, радио је у једној видео компанији од Мицрософта којом је управљао Бил Гејтс, добар је пријатељ са сином сиве еминенције америчке привреде Џејмсом Галбрајтом са којим је написао и књигу „А модест Пропосал“. Осим тога, био је и саветник у бившој влади Папандреуа која је и наметнула Грчкој тај страшни терет штедње.
Његове везе са глобалистима и лондонским Ситијем су тако очите; његов први службени одлазак, два дана након победе био је одлазак у Лондон Сити и не сумњамо да је тамо дочекан широких руку. За то време Сорош и Бжежински ударају бубњеве рата тврдећи да није време за штедњу већ да се сваки Евро мора одвајати за припреме за велики трећи светски рат за помоћ Украјини против Русије! А у исто време Барак Обама пред очима читавог света за ЦНН даје интервју на који нико не обраћа пажњу, а у којему отворено признаје како су Американци направили „договор“ с Украјином и како су припремили свеопшти пуч пуно пре изазваног хаоса. „Изненадили смо Путина договореним трансфером власти у Украјини“, рекао је Обама и притом нагласио да ће и даље уништавати Русију санкцијама до неслућених размера.
Обама је дакле отворено рекао „Путин није напао Крим јер је велики стратег него зато што је био изненађен, тј. затечен догађајима на Мајдану и бегом Јануковyча након нашег договора о преузимању власти„. Овим изјавама Обама је јасно свима дао до знања да Америка изазива рат, а димна завеса која је требала прикрити тоталитаризам који нам долази полако се диже.
Пред вашим очима ствара се хаос и то је опште видљиво. Док Ципрас (којег плаћа Сорош) прима Русе на аудијенцију, против којих Сорош на сав глас бубња, дотле његов министар финансија трчи у Лондон Сити, а Обама отворено изјављује како је све чему сведочимо договорио он, и тако свако иде своме, а одговор на питање ко је велики архитект целог овог игроказа постаје све јаснији. Реч је о архитекту са смислом за невероватну синтезу након које ћемо опет постати сиромашнији и глупљи, тачно онакви какви смо им потребни у том новом светском поретку.
(Зринка К. / Дневно.хр, посрбио Интермагазин.рс)
