Прочитај ми чланак
Преузета обавеза према Бриселу и Европској унији, да после 31. јануара нема више дотирања привредних субјеката из буџета Републике Србије, приморава Владу да се обрате писаним захтевом Бриселу за сагласност продужења рока и могућност дотирања Железари, односно помоћи Есмарку.
Брисел, наравно, зна шта је позадина и чека да прође рок 31. јануар, али влада не одустаје. Иде се до краја, састанци трају и по 10. сати непрекидно. Есмарк нема и неће да плати, јер се Есмарк из Америке није ни јавио као понуђач. Јавио се Есмарк из Амстердама, фирма без бонитета и финансијског потенцијала. Не може да обезбеди ни плаћање, ни банкарске гаранције. У то се уплео до гуше амерички амбасадор, који непрекидно форсира Владу Србије и Вучића да то прихвате, али правог решења ту не може бити, ако Есмарк не уплати износ од 80 процената уписане новчане вредности Железаре. И без тих 80 процената, дакле 13,3 милијарде динара, у питању је чиста пљачка. Ако те паре не легну на државни рачун, чиста пљачка и више ту нема никакве сумње пред сваким судом. То је пљачка која не сме проћи некажњено и око које морају да се позабаве сви надлежни државни органи.
У јавности се кроз медије провлачи информација и како су ти преговори тешки. Па наравно да су тешки. Прво су том Есмарку из Амстердама, из Холандије, понудили Железару бесплатно, још понудили државне дотације, да им држава плаћа зато што ће они нешто ново производити и остварити профит. А сад смо их довели у ситуацију да не могу да добију бесплатно, јер смо раскринкали прву варијанту, а Есмарк неће да да паре. А Влада се сад не усуђује да то без пара да, како су раније обећали, и на чему је инсистирао амерички амбасадор.
И говори се, износе се дезинформације, говори се да су преговори тешки, да се траже неке гаранције од 15 милиона евра. То је бесмислено. Овде су износи неупоредиво већи. Ти преговори се заправо држе у тајности. Наши медији не знају о чему се заиста тамо преговара. Добијамо немушта саопштења и добијамо нестручне коментаре. Нико не зна заправо шта се дешава на тим дуготрајним састанцима. Обавештени смо само да је неколико пута Александру Вучићу позлило. И то је све што смо сазнали. Тако мала гаранција од 15 милиона евра заправо не може ништа да покрије, а Железара у сировинама и готовим производима на својим лагерима има вредности од 90 милиона евра. Дакле, тражи се од Есмарка да негде нађе гаранцију за 15 милиона евра, а овамо већ постоји 90 милиона евра у роби и сировинама. Невероватна ствар. И даје се Есмарку већински пакет од 80 процената. Шта се добије за узврат? То још нико у јавности није рекао, ни премијер, ни министри, ни нико други. Шта се добије за узврат што је Есмарку дато 80 процената власништва? Ништа. Чак се не плаћа ни ова затечена роба, ни сировине, а дуг који је Железара имала преузима држава.
Американци су про форме продали Влади Србије Ју Ес Стил, Железару за један долар, али је Влада преузела, уз тај један долар којим је платила Железару, још 300 милиона долара дугова. Железару је ранија Влада Србије, досманлијска, Американцима продала за 35 милиона, и ослободила је свих дугова. Сви ранији дугови, то је била милијарда и више, све је припало држави да враћа. Дакле, Американци су добили чисту Железару. И после неколико година – добили је за 35 милиона, а после неколико година је Влади Србије заправо продали за 300 милиона. Продали је за онај дуг.
Поводом тога, морамо вам рећи да још постоји 120 милиона евра дуга према добављачима. То се не исказује у оним обавезама које је држава прихватила својим гаранцијама. И потпуно је непознато ко би то сада требало да плати. Наравно држава, јер Американци не дају ништа. Дакле, та прича која се шири у јавности, да је застој само због обезбеђења гаранција, је сасвим депласирана. Суштина проблема је у нечему другом. Јер, дати некоме 30 пута већи капитал, а тражити му гаранције за само 15 милиона, је бесмислено.
Дакле, што се тиче те најављене журке поводом успешног окончања приватизације Железаре Смедерево, највероватније ће то бити журка у реализацији Српске радикалне странке на Тргу Републике у Београду. Пошто је сама влада прогласила Железару као највећи економски проблем у српској економији, очигледно је да она тај проблем није у стању да реши. Тај проблем, уместо да се решава, постаје повод нове велике пљачке државе и српског народа. То треба да се заустави. Српска радикална странка, чим дође на власт, знаће да регулише и статус Железаре, и да нађе добре партнере, и да спроведе приватизацију. Наравно, то неће бити пљачкашке корпорације, попут Есмарка и његове филијале у Амстердаму, која се ничим другим и не бави, него отимачином где год успева да прође са својим понудама и захтевима.
(СРС-НСПМ)
