Убедљива победа коалиције радикалне левице СИРИЗА на ванредним парламентарним изборима у Грчкој довела је до принципијелно нове ситуације не само у Грчкој, већ и у читавој Европској унији. Први пут у историји ЕУ на власт у држави-чланици ЕУ долазе евУроскептици. Према томе, Брисел више неће моћи да Европском унијом и евро-зоном управља онако, како је то чинио до сада.

Судећи према последњим подацима, коалиција СИРИЗА за мало, па да успе да обезбеди потпуну већину у парламенту. Од неопходног 151 мандата она је добила 129. Међутим, то није ништа страшно. СИРИЗА се одмах договорила о формирању коалиције са партијом „Независни Грци“ која у односу на ЕУ има сличне позиције и која је добила око 5% гласова.[1] Председник Русије Владимир Путин је Алексису Ципрасу, лидеру СИРИЗЕ, већ честитао победу. Како саопштава руководилац прес-службе руског Председника, председник Путин је изразио „сигурност да ће Русија и Грчка наставити да јачају традиционално конструктивну сарадњу у свим областима, као и да ће ефикасно заједно да делују при решавању актуелних европских и светских проблема“[2].

А за Европску унију, што се тиче Грчке, настаје сложено време. Руководству ЕУ није важна обојеност нове коалиције, већ испуњавање грчких до сада стечених обавеза – конкретно – опслуживање кредита у укупном износу од 240 милијарди евра. А ту перспективе за Брисел не изгледају баш сјајно. Алексис Ципрас је већ изјавио да захтева хитно отписивање бар половине спољног дуга Грчке. А то је цифра од 318 милијарди евра – што је више од кредитног пакета Европске комисије, Европске централне банке и ММФ-а. Осим тога, Ципрас је својим земљацима обећао да ће одбацити мере буџетске економије, да ће повећати минималне плате и пензије најсиромашнијих суграђана. „Грчка је оставила иза себе оштру штедњу, страх, пет година лишавања. Идемо напред са надом и стабилношћу – после победе на изборима изјавио је лидер коалиције СИРИЗА и ватрени обожавалац Че Геваре[3].

И мада такве изјаве за сада треба схватати пре као данак предизборној реторици и „декларацију о намерама“ – Европска унија ће сада имати посла са другачијом Грчком и са другачијом ситуацијом у земљи. Британски премијер Дејвид Кемерон се први међу европским вођама огласио о резултатима грчких избора и изјавио да ће победа коалиције СИРИЗА донети „јачање економске несигурности читаве Европе“.

О аутору

Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.

Његов земљак Кевин Хјуит, европски посматрач радио-корпорације BBCсе изразио још жешће. Он сматра да победа коалиције СИРИЗА може да постане „повратни моменат“ у односима Грчке и Европске уније. Већина Грка је „одбацила“ политику решавања кризе еврозоне која долази од Брисела и Берлина – подвлачи он[4].

Курс евра је, по саопштењима која стижу из Грчке, већ обновио минимум у односу на долар, ако се посматра од далеког септембра 2003.године и наставља да пада у правцу „паритета“ (један евро за један долар). Према подацима из Брисела претња важи и за реализацију антикризних мера не само у Грчкој, већ и у „проблематичним земљама“ еврозоне.

Победа коалиције СИРИЗА може да сигнализира и да становништво престане да пружа подршку највећим политичким партијама и почне да прелази на страну економског популизма. А то, опет, може да доведе да активнијег политичког притиска ради преиспитивања мера буџетске политике и у Шпанији и у Италији“ – тврди Чан Вејлијан, аналитичар Mizuho Bank из Токија[5].

Конкретно, у Шпанији ће парламентарни избори бити одржани у децембру, и тамо великом брзином јача популарност тамошњег аналога грчке СИРИЗЕ – партије радикалних левичара „Подемос“ („Шпанска политичка партија“) која је формирана тек 2014.године. Подаци који су објављени у новембру 2014. у шпанским новинама „Ел Паис“ показују да је за „Подемос“ већ спремно да гласа 22,2% испитаника, док би за социјалисте гласало 13,1%, а за Народну партију, на власти, – 10,4%. Генерални секретар „Подемоса“ Пабло Иглесиас је на митингу у Валенцији изјавио да уколико победе његови грчки истомишљеници;

„Јавља се нада, и страх се губи. СИРИЗА, Подемос – ми ћемо победити!“[6]

И уколико дође до „домино-ефекта“, започетог у Грчкој, и он прекрије и остале земље ЕУ – може да се деси да ЕУ неће издржати ни финансијски, ни политички.

У вези с тим је посебно интересантно узајамно деловање које се већ назире, а које би дошло од заједничких антибриселских парола нових грчких власти и водеће коалиције из Италије. Италијански министар за послове ЕУ Сандро Гози је убеђен да ће се „после оваквог гласања код нас појавити нове могућности – како би у Европи дошло до промена, а у циљу обезбеђења економског раста, инвестиција и борбе са незапосленошћу“[7]. А министар иностраних послова Италије Паоло Ђентилони је изразио мишљење да „резултат грчких избора, под условом да га и Грчка и Европска унија паметно искористе преко дијалога, одговара тежњама Италије да промене европску економску политику према већој еластичности“. „У питањима промене европске бирократије и инвестиција Ренци и Ципрас могу да пронађу заједничке додирне тачке и да поведу дијалог“ – сматра Ђентилони, имајући у виду садашњег италијанског премијера и његовог новог грчког колегу[8].

Развој ситуације у Грчкој ће без сваке сумње да утиче и на друштвено-политичку ситуацију у Великој Британији, уочи општих избора, заказаних у тој земљи за 7. мај. Пошто су обећали да ће спровести референдум о месту њихове земље у Европској унији конзервативци, према већини анкета, сигурно заобилазе своје главне супарнике – лабуристе. По питању референдума њима треба да помогне Партија независности Велике Британије коју води Најџел Фараџ, која је већ сада дошла до 25 – 30% гласова, што ће јој омогућити да у парламенту буде трећа по бројности фракција.

А то још није граница. На изборима за Европарламент у мају 2014. Партија независности је прескочила све своје британске конкуренте тако што је добила 27,49%. О реалном данашњем нивоу подршке Најџела Фараџа и његових истомишљеника сведоче и резултати допунских избора посланика парламента из северозападног енглеског рејона Хејвуд-Мидлтон који су одржани 9.10.2014. Лабуристички кандидат је успео да победи свог конкурента из Партије независности тек после пребројавања гласова: 40,9% према 38,7%. Истовремено је кандидат конзервативаца добио само 12,3% гласова[9].

Уочи нових успеха Партије независности британски масмедији не жале јаке епитете. Најдаље је отишао посматрач новина „Гардијен“ Вил Хатон који је изјавио да Најџел Фараџ и десно крило конзервативаца представљају само „политички еквивалент ебола-вируса који прети нашем економском и социјалном здрављу“[10].

Треба да се подвуче још један врло битан моменат. До тријумфа евроскептика у Грчкој је дошло неколико дана пошто је Европска централна банка објавила свој најамбициознији антикризни програм који се заснива на откупу државних и приватних дужничких папира, који је већ назван „европски аналог америчког програма „квантитативног попуштања“. Тај програм ће стартовати у марту, важиће 18 месеци и предвиђа издвајање 60 милијарди евра месечно[11]. Развој ситуације у Грчкој ће постати прва и врло важна провера наведеног програма и његових иницијатора у тој земљи у тој земљи.

УПУТНИЦЕ:

[1] AFP 260626 GMT JAN 15

[2] http://www.kremlin.ru/news/47515

[3] РИА НОВОСТИ 26/01/15 12:09 26.01.2015 12:10

[4] http://www.bbc.co.uk/russian/international/2015/01/150125_greece_elections_exits

[5] AP260652 GMTJan15

[6] El País, 02.11.2014

[7] AFP 260626 GMT JAN 15

[8] ТАСС 26.01.2015 12:33

[9] http://www.independent.co.uk/voices/comment/clacton-byelection-the-ukip-bubble-shows-no-signs-of-deflating-quite-yet-9788116.html

[10] http://inosmi.ru/world/20141020/223785639.html

[11] AP 221652 GMT Jan 15

(Фонд стратешке културе)

Ознаке: Велика Британија, Грчка, ЕУ, Петар Искендеров, Шпснија