Прочитај ми чланак
Српски отаџбински фронт се жестоко противи најављеној продаји Телекома од стране актулене власти.
Свака озбиљна власт у једној држави води рачуна, не само о свом рејтингу у јавности, већ и о ширим државним и друштвеним интересима, где је привредно питање свакако у самом врху приоритета. Питање Телекома, има веома важну привредну компоненту, јер се ради о изузетно значајном предузећу, које сваке године држави доноси високе и континуиране приходе, а са друге стране, има шири привредно-друштвени значај и због чињенице да својом делатношћу обезбеђује, гледајући окружење, прилично повољне цене услуга за ширу популацију корисника.
Поред великог привредног и друштвеног значаја, Телеком има и политички значај за Србију, али и за шире српско питање, јер пошто је држава већински власник овог предузећа од велике важности у информативној и привредној-друштвеној сфери, а поред тога Телеком садржи и власништво оператера на територији Републике Српске и Црне Горе). Најзад, а то свакако није последње по свом значају, Телеком има и безбедносни значај за српске просторе, посебно у случају заоштравања безбедносне ситуације (да не говоримо о ратном стању) је интерес да се налази у српским рукама.
У том правцу је најављена од стране Владе продаја Телекома у 2015. години, лош потез у економској, друштвеној и државотворној сфери. У економској сфери, постојећа Влада, која је фактички у истом саставу скупштинске већине као и она која је дошла на власт након мајских избора 2012, дакле која држи власт у Србији више од две и по године, наставља примену промашеног неолибералног концепта економије, који доноси већ деценију и по у постотобарском континуиету праву пустош, пад друштвеног бруто производа, незапосленост, те распродају привредних ресурса. Иако премијер износи хвалоспеве о раду Владе у економској сфери, чињеница је да је од половине 2012. до данас задуженост Србије повећана од 15 милијарди еура на преко 22 милијарде, да је друштвени бруто производ и у 2014. био негативан и да се наставља са продајом преосталих капиталних предузећа, а овде је реч о Телекому.
Уместо акцента на стратегији развоја и што пуније запослености, влада истрајава на континуитету неолибералног и неомонетаристичког концепта Постоктобарске Србије, са високим каматним стопама Народне банке, што злоупотребљавају претежно стране банке на територији Србије (пословне), где изостају повољни кредити нашој посусталој привреди, при високој незапослености (вишој од званичне), где је „излаз“ у овој неефикасности у смањењу плата и пензија и продаји преосталих ресурса и вредних предузећа попут Телекома, и крај спирале рецесије и структуралне самообнављајуће и појачане кризе, у узимању све неповољнијих кредита у иностранству и распродаји преосталих ресурса (укључујући и земљиште, нарочито од 2017).
Продајом Телекома у перспективи би по узору на окружење и слична искуства у Хрватској, Македонији и др, могли да рачунамо и на повећавање цене услуга што би погодило додатно широку популацију у Србији, корисника услуга, а вероватно и смањење броја запослених у овом предузећу. Да не говоримо о смањењу утицаја у привреди и посебно информатици братске Републике Српске (Црне Горе, Косова) где такође делује овај оператер.
Стога се, Српски отаџбински фронт придружује залагању патриотске опозиције да се направи што шире повезивање и по овом питању у правцу супротстављања власти да се не уради и овај, у сваком случају за шире интересе Србије погубан и штетан чин. Наравно да се намере продаје Телекома не могу посматрати изоловано од укупно промашене и штетне привредне политике Владе, а та ненефикасност и штетност се може сагледати и у широј друштвеној, посебно социјалној, политичкој и државотворној сфери.
Због блокаде медија, што отежава функционисање демократског система, па и самог плурализма, потребне су координисане акције опозиције, повезивање са интерсним групама у народу које су посебно угрожене овим чином. Због укупног значаја Телекома у економској, друштвеној и државотворној сфери, ради се практично о готово читавој популацији у земљи, а због свог ширег регионалног значаја, и у окружењу, дакле на свим српским просторима, па је ово и општесрпско питање, а не питање запушавања буџетских промашаја и рупа, само једне, у овом случају Вучићеве владе.
У том правцу СОФ поставља Влади и премијеру питање зашто би се продавало профитабилно предузеће Телеком које држави сваке године доноси и преко 300 милиона еура, за суму приближно до 1,5 милијарде еура, која је при том од великог и вишеструког значаја за земљу и друштво, које превазилазе номиналне износе. Зашто је СНС 2011. био изричито против продаје Телекома као опозиција и чак тужио тадашњег премијера због таквог наума, а сада на власти то жели сама да учини.
Алегоријски говорећи актуелна власт би продала квалитетну краву музару, за одређену количину млека, што је заиста лош рачун и наум.
Овом приликом СОФ изражава солидарност са осталом патриотском опозицијом у земљи и свим другим савесним појединцима и организацијама које се противе оваквом нерационалном и изузетно штетном чину.
Овде треба дати и упозорење потенцијалним купцима да постоји могућност накнадног преиспитивања оваквог чина по промени постојеће гарнитуре на власти.
Извори:
СОФ, srpskiotadzbinskifront,)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
