Александар Вучић својом изјавом да не верује у Ципрасову политику и да је ближи Немцима, Аустријанцима или Скандинавцима, заправо брани немачке интересе у Европи и њен концепт економске доминације који је произвео негативне економске и социјалне последице у државама у којима је примењиван.

Постављам питање председнику владе колико је Србија блиска скандинавским државама када имамо стотине хиљада гладних, више од милион сиромашних и када су просвета и здравство доведени на ивицу пропасти? Да ли се председник владе Србије руга грађанима? Постављам и питање да ли председнику владе Србије можда смета и могућност да нова влада Грчке преиспита њихово даље чланство у НАТО алијанси?

Последња дешавања у Европи показују да се странке и лидери деле на „суверенистичке“, који превасходно воде рачуна о интересима своје земље и грађана, и на „пробриселске“, који се руководе интересима бриселске бирократије, Међународног монетарног фонда и међународних кредитора.

Вучић се смањивања плата и пензија и критикама Ципраса јасно сврстао у табор пробриселских послушника, због чега добија свакодневна тапшања по рамену и похвале бриселских бирократа. Демократска странка Србије сматра да само слободна Србија, а не бриселска колонија, може економски да се опорави и напредује.

Ознаке: Александар Вучић, Немачка, Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ