Прочитај ми чланак
Све што се деси у Србији други пут за неке делује чудно, али Српско удружење „Ћирилица“ Београд је и ове године организовало округли сто на тему „Ко разара српску културу?“
Да споменемо само неке беседнике у престижном Удружењу „Милутин Миланковић“. Шта рећи о академику Василију Крестићу, професорима Јовану Пејину, Милоју Пршићу, сјајној и увек оштрој професорки Мирјани Влаисавевић? Чуо се и глас народа, када је возач ГСП Београд, Дејан Матић, кренуо у бескопромисну борбу против латинизације, од аутобуса, преко чешљева за бицикле, па све до сајтова.
Српско удружење „Ћирилица“ Београд под песничком палицом Добрице Ерића узлетело је и у бескопромисној борби основало 22 повереништва широм Србије, Републике Српске, Црне Горе и све до Москве. Ујединило је на братској, а не финансијској основи, осам удружења од Косовске Митровице па опет до те Москве, која је трн у оку кажу целом свету, а заборављају да је свет и Кина и Јужна Амерка и Индија и Африка.
Нажалост, наш велики песник због болести није могао да дође, али почујте шта каже један од водећих народних трибуна, академик професор Василије Крестић, почујте шта каже магистар Душан Миловановић, кустос Музеја примењених уметности.
Чак из Вуковара стигао је Срђан Секулић, новинар листа „Извор“, који једини у хрваћанској држави излази на српском језику и на ћирилици. Како рече, част му је да говори у Удружењу „Милутин Миланковић“, које носи име по српском научнику који се родио у његовом комшилуку. Колико храбрости треба да се у том делу ЕUропе изказује српство, кадa кукавне Јужне вести и не знају да пишу за културну баштину Хрваћана. Таква храброст не фали ни мр Верољубу Петронићу који је из Косовске Митровице дошао да нас поздрави.
Миодраг Којић је као увек био бескомпромисан, а професори Јован Пејин и Милоје Пршић, два стара српска вука су мирно, али огорчено говорили о стању дећирилизације, као и професорка Универзитета у Бањој Луци, Мирјана Влаисавевић. Москву морамо три пута да споменемо, јер се тако браћа поштују, а одатле је дошао Александар Полетајев, наш ћириличар из престоноце Русије.
Да завршимо питањем. Шта чинити даље и који су закључци?
Српско удружење „Ћирилица“ Београд ће максимално и свим законским средствима, утицати како на државу тако и на институције, у којима ће се борити за национално писмо. Такође ће и даље радити на омасовљавању, кроз трибине широм Србије, које су у плану, како би се свест о очувању писма још дубље укоренила у дух српског народа.
Такође ћемо и даље да сарађујемо са братским удружењима и ширити саборност.
За Ћирилизовано и СРБИН.ИНФО: Милорад Ђошић
