Прочитај ми чланак

ПЛЕМИЋКЕ СРПСКЕ ЛОЗЕ без наследника

0

kraljevska-porodica

Славица Бартоловић, економиста из Панчева, један је од ретких преосталих потомака неке од српских средњовековних лоза. Јер, за разлику од Француске или Британије, у Србији готово да више нема наследника најпознатијих српских велможа.

Она потиче од чувене и разгранате лозе Војновића, којој је припадао и чувени Лујо Војновић, син Косте Војновића, кнеза ужичког – дубровачки интелектуалац, политичар и дипломата. Ништа мање познат је и ужички конте Иво Војновић, писац и књижевник, члан Српске краљевске академије наука.

До првих података о својим прецима дошла је сасвим случајно, пре три године, у Котору, и од тада истражује родослов.

– Лоза води порекло из времена цара Душана, од ког су Војновићи добили грофовску, односно титулу конта. Породица се гранала у различитим правцима, од Котора и Херцег Новог, преко Дубровника, Ужица, па чак и Русије. Велики део лозе напустио је у различитим периодима земљу. Истраживање још нисам завршила јер имам прикупљене податке само до краја Првог светског рата. Ипак, надам се да ћу ускоро и то окончати. 

ОБРЕНОВИЋИ ДАЛЕК РОД

За разлику од династије Карађорђевић, Обреновићи немају директних потомака. Како објашњава Антић, принц Никола Петровић Његош је потомак, по женској линији, Јеврема Обреновића (брата кнеза Милоша и деде краља Милана). Постоје потомци Милошевих рођака, који у великом броју живе у западној Србији, али они нису потомци Милоша Обреновића и њихови преци никада нису били чланови кнежевског или краљевског дома. И Љушић објашњава да су они далеки род, али нису династички наследници, пошто династију чине владар, његова супруга и син, и њихови наследници.

Већина српске властеле, или макар они најпознатији, нестала је још пре три века. Остали су, како каже историчар Чедомир Антић, непознати изданци споредних лоза и ванбрачних веза. Немањићи су нестали са историјске сцене са смрћу Јована Немањића Палеолога 1422. Хребељановићи-Лазаревићи (лоза кнеза Лазара) су изумрли када се упокојио деспот Стефан Лазаревић. О потомцима Мрњавчевића се не зна ништа после смрти Дмитра (брата Краљевића Марка) 1407.

– Турци су побили крупне феудалце, а ниже племство побегло је на просторе Аустро-Угарске, и ставило се у службу хабзбуршких владара, или се исламизовало – каже историчар Радош Љушић. – У Београду од 17. века више нема ниједне племићке породице. Део племства остао је у јужној Угарској, али су се и они, после пропасти феудализма, утопили у југословенску државну заједницу.

Чак и ако средњовековне династије имају неке потомке, то је преко женске, а не преко мушке линије, објашњава хералдичар Драгомир Ацовић. Наше принцезе и племкиње удавале су се у 16. и 17. веку за румунске и италијанске богаташе, али њихово потомство није могуће пратити кроз историју.

Једном броју некада значајних породица, по Ацовићу, траг је могуће пратити и до 18. века, у Русији. Рецимо, Милорадовићима, Ивељићима или Владисављевићима. Српске велможе учествовале су у сеобама, баш као и чувене војсковође, које, по правилу, нису имале потомке.

– Тако је Јакшиће могуће пратити до Ивана Грозног и његове деце, када им се губи траг. Баба Ивана Грозног била је из те српске деспотске лозе – каже Ацовић.

Он помиње и раније познате племиће Батиће, који су се у 16. веку помађарили, као и лозу Херцеговић-Косача, по којој је Херцеговина добила име. Они су се потурчили.

За неке за које се пре мислило да су наследници познатих породица, испоставило се да нису. Рецимо, грофовска породица Ђорђа Бранковића покушавала је у Русији, у 17. веку, да се представи као потомство Вука Бранковића, а тиме и Лазаревића. То се показало као нетачно. 

МАЛО ПЛЕМИЋА И У РЕГИОНУ

Што се тиче земаља у региону, балканске државе углавном немају преживеле лозе из средњег века. У Дубровнику су се одржали изданци племићких лоза из времена Републике, а у Хрватској има нешто наследника лоза из позног средњег века.

Лажни наследници цара Лазара множе се у 19. веку, када долази до стварања модерне српске нације и великог занимања за прошлост.

– Добар пример је кнез Лазар Стефан Лазаровић Хребељановић, који је крајем 19. века „открио своје српско порекло“, променио име (пре се звао Еуген де Чернутски) и сазнање да му мајка потиче од српских племића избеглих у хабзбуршке земље проширио је уверењем да је потомак Лазаревића и Немањића – каже Чедомир Антић.

И Ацовић и Антић слажу се у једном – да су једини истински потомци Немањића, истина не директни, садашњи престолонаследник Александар Карађорђевић и сви остали потомци краља Александра Првог и краљице Марије.

Овај родослов крајње је замршен и тешко га је пратити. Наиме, потомак Стефана Немање, краљ Драгутин, удао је ћерку Јелисавету за Стефана Првог Котроманића, бана Босне. Њихова потомкиња Катарина Котроманић удала се за Хермана Првог од Сенега, грофа Цељског, а њихова потомкиња Барбара удала се за Сигисмунда Луксембуршког, краља Угарске и цара Св. Римског царства. У наредним вековима, преко Хабзбурговаца, португалских краљева из лозе Браганса, стигло се до немачких династија Сакс-Кобург-Гота и Хоенцолерна-Сигманрингена (последњи су од 19. века до 1948. на румунском престолу). Краљица Марија припадала је породици Хоенцолерна-Сигмарингена.

Тако је од династије Стефана Немање до престолонаследника Александра Карађорђевића прошло, ни мање ни више, него 27 генерација.

(Вечерње новости)