Прочитај ми чланак
Узнемиреност у ЕУ због најаве лидера Сиризе Алексиса Ципраса, сада већ новог премијера, да ће Грчка „оставити иза себе понижења и катастрофално строге мере штедње”, захваљујући чему је добио толику подршку сународника да је дан после изборне победе формирао владу, увећавају и стрепње да би победа грчких левичара могла да охрабри сличне странке у земљама са истим структурним проблемима, најпре у Шпанији, где расте популарност Подемоса.
Није без основа ни могућност да би ова победа могла да уздрма политички живот и у Србији, у којој је стандард грађана дошао до линије пуцања тек што су уведене мере одрицања које се еуфемистички називају „стезањем каиша” и штедњом од које ће нам за две године бити боље.
Међутим, невероватна изборна победа ултралевичарске Сиризе у Грчкој показала је да су левичарске и социјалдемократске партије у Србији, које се барем формално боре за социјалну правду, солидарност и једнакости, углавном у власти и да подржавају либерални економски концепт који подразумева мере штедње и задуживања, које највише погађају управо најсиромашније.
Већ су се јуче појавиле најаве да би победа Сиризе у Србији могла да се рефлектује на преструктурирање опозиције. На то би могла да утиче и чињеница да је Сириза владу формирала са десничарском Независном партијом Грчке, што је сасвим нови концепт партијског окупљања, који политичку сродност у формирању постизборне коалиције не утемељује више на подели десница-левица, него је у овом случају заснована на принципу суверенизма, то јест на окупљање оних који се боре за независност своје државе од Међународног монетарног фонда, Европске комисије и Европске банке (што Грци зову „тројком”, за коју је Ципрас рекао да одлази у прошлост) – и оних других који следе модел обрачуна са кризом, настао у Немачкој и Бриселу, а који је у Грчкој развио осећај „понижености и бола”, који је Ципраса довео на премијерско место.
Шеф посланичке групе Демократске странке у парламенту Борислав Стефановић, који је у последње време истицао да би ДС требало да иде „више улево”, да у социјалној правди више личи на Сиризу, прекине политику штедње, најавио је, додуше као лични став који ће изнети на разматрање у странци, да би ДС требало да искористи прилику и преоријентише се на овакав нови приступ грађанима Србије. „Велико је питање да ли ће то бити прихваћено у ДС, али ако ми то не урадимо, урадиће неко други”, рекао је Стефановић за „Политику”.
Он је нагласио да традиоционална подела на партије у Србији очигледно више не функционише и да је дошло ново време коме се треба прилагодити. „Имамо ситуацију да наше левичарске партије заступају и спроводе неолиберални економски концепт. Пре свега мислим на СПС и на СДПС Расима Љајића, Покрет социјалиста Александра Вулина и ПУПС који предводи Милан Кркобабић. Они сви гласају за мере штедње и либерални приступ економији, а онда шаљу честитке Ципрасу”, констатовао је Стефановић и додао да ДС не би смео данас да форсира политику „ми можемо боље од Вучића”, него „ми можемо другачије од Вучића”.
За разлику од опозиционог ДС-а, који јесте члан европске групе партија са социјалдемократском оријентацијом, у Социјалистичкој партији Србије, која је континуирано у власти од 2008. године и исто толико настоји да уђе у клуб странака које негују социјалну правду, кажу да су СПС и Сириза неупоредиви, осим што припадају левој фамилији.
Шефица посланичке групе СПС-а у парламенту Дијана Вукомановић подсетила је за „Политику” да СПС има сарадњу са грчким Пасоком, који је изгубио на изборима на „начин као овде ДС и који је такође чланица социјалистичке интернационалне”. Она је указала на то да је Сириза за разлику од СПС-а ултралевичарска странка и да се социјалисти не поистовећују са њима ни у економском програму.
„Ми смо концепт економске политике СПС-а конципирали на нашем управо одржаном конгресу, он постоји као јавни докуменат ’Визија Србије 2020’ и нећемо га мењати само зато што је једна ултралевичарска партија у окружењу победила. Јер смо ми ипак политичари а не домаћице које размењују рецепте”, рекла је Вукомановић и нагласила да је, осим тога, неупоредиво поређење економије у Србији са економијом у Грчкој.
„То није исто, не само зато што нисмо чланица ЕУ, него зато што ни структура нашег јавног и спољњег дуга није иста”, закључила је Дијана Вукомановић.
(Политика)
