Прочитај ми чланак
Речима „не пада ми на памет“ Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, јуче је одбацила сваку помисао да би могла да примени мађарски или хрватски сценарио за решење проблема грађана задужених у швајцарским францима.
„Стојим уз Јелашића“
– Гувернер НБС Радован Јелашић је још 2008. упозоравао на ризик од задуживања у швајцарским францима, и ја овом приликом морам да станем иза њега.
Али, људи се најчешће оглуше о добронамерна упозорења, када виде прилику да реше свој стамбени проблем – рекла је Табаковићева.
Она је одбацила критике да су поједини министри из тадашње владе позивали грађане управо да узимају кредите у францима, оценивши да не може један позив министра да буде јачи од упорних упозорења гувернера Народне банке, и да „када напунимо 18 година, ми имамо пословну способност и више немамо права да се позивамо на то“ и да тражимо изговоре за своје поступке.
Табаковићева се јуче састала са представницима банака ради проналаска изласка из ситуације настале пошто је у протеклих недељу дана курс франка скочио са 102 на 124 динара, али никакви конкретни закључци нису донети. НБС и банке ће се састати следећег понедељка, када би коначни пакет мера требало да буде утврђен.
Табаковићева је нагласила да ће НБС тражити коначно решење, „да се касније не бисмо опет враћали на овај проблем“, али је додала да ће то решење морати да одговара тржишној привреди, односно да централна банка неће ни ограничавати камате на кредите, ни фиксирати курс франка, ни приморавати банке на конверзију кредита у евре по старим курсевима, нити ће било чије губитке покривати новцем из државног буџета или средствима НБС.
То оставља мало простора за било какво деловање централне банке, на шта је Табаковићева и сама указала, упућујући грађане да решење за своје проблеме не траже ни на вратима Владе Србије ни Народне банке, већ на шалтерима својих банака.
– У изналажењу тржишних решења за ову ситуацију ми не дугујемо ником ништа. Ниједној групи – нагласила је Табаковићева.
Она је, међутим, најавила да са банкама разговара о неколико могућих модела којима би се помогло грађанима.
Главни међу њима је конверзија кредита из франака у евре, „јер НБС не може да утиче на курс франка“, при чему је остало недоречено по ком курсу би се ова конверзија извела и уз какве камате.
Други правац је „сразмерна подела ризика свих учесника, валутног за грађане, а каматног за банке“.
Како је гувернерка НБС прецизирала, ово се односи на то да су неке банке при одобравању кредита висину либора на франке фиксирале на онај износ који је важио у том тренутку и да при обрачунавању камате све време примењују тај износ.
Пошто је либор одавно у паду и сада је чак негативан, то значи да те банке незаслужено зарађују обрачунавајући грађанима виши либор од оног које саме плаћају.
Требало је да 2013. слушају НБС
Табаковићева је подсетила на препоруку НБС из 2013. којом је грађанима омогућено да кредите у францима конвертују у евре, упитавши због чега више дужника није искористило ову могућност коју им је отворила централна банка.
Она је изразила наду да ће овог пута бити другачије.
Либор је референтна каматна стопа на франке која улази у обрачун камате коју грађани плаћају на кредите у францима. Када либор расте, треба да расте и камата, али када либор пада, као што је одавно случај, онда треба да пада и камата.
Табаковићева је подвукла да нису све банке поступале на овај начин, односно да има и оних које су биле фер и смањивале камате како је падао либор, али да ће оне које су држале фиксни износ сада морати да смање камату.
Смањењем камата би, према прелиминарним подацима НБС, око једне четвртине раста износа рата условљеног јачањем франка могло да буде апсорбовано.
– Али то не значи да ће свим грађанима који имају кредите у францима бити смањене рате, већ је то податак на нивоу целог банкарског система – подвукла је Табаковићева и прецизирала да тренутно постоје велике разлике у висини камата на стамбене зајмове у францима, које иду од 1,27 одсто до 6,12 процената.
Гувернерка је додала и да Народну банку занимају кредити осигурани код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), при чему има и неколико хиљада оних који нису осигурани.
НБС ће, како је рекла, затражити од НКОСК-а да се укључи у решење проблема са францима. НКОСК је државна институција која гарантује банкама за кредите које су узели грађани.
Што станови у Белвилу не коштају 100 евра?
Упитана за предлог Мирослава Мишковића, власника Делте, да НБС половину девизних резерви пласира у потрошњу по угледу на Европску централну банку, Табаковићева је оценила да је таква сугестија без основа.
„Како би било да ја кажем господину Мишковићу да станове у Белвилу прода по 100 евра за квадрат? Тако би могао да стимулише тражњу и продају станова у Србији“, узвратила је гувернерка.
Приликом узимања стамбеног зајма грађани су НКОСК-у плаћали одређени износ за премију осигурања кредита.
У случају да више не могу да плаћају кредит, његову отплату преузима НКОСК до тренутка до када банка не прода стан и тако намири остатак дуга.
Зато су кредити осигурани код НКОСК-а одобравани са знатно нижим каматама од оних који нису осигурани у овој институцији.
Иако је из свега јуче реченог очигледно да ће се НБС уздржати од било каквих оштрих административних мера, Табаковићева је ипак констатовала да „раст проблематичних кредита ником не иде у прилог“ и упозорила банке да треба да „схвате озбиљност тренутка“.
– Али, у изналажењу решења ми не желимо да подгревамо ничија нереална очекивања, нити да отварамо Пандорину кутију преузимања одговорности свих грађана за једну групу грађана.
Модел мора да буде прилагођен тржишној економији и да буде тако једноставан да се разуме брзо и да решење буде коначно.
Банкама смо предочили да најозбиљније разговоре морају да поведу са оним клијентима којима прети највећа опасност од тога да њихови кредити пређу у категорију проблематичних – рекла је Табаковићева.
Пет банака већину зајмова одобравало у „швајцарцима“
У Србији тренутно ради 29 банака, од којих је њих 16 одобравало кредите у „швајцарцима“, али њих пет има претежно учешће кредита у тој валути, рекла је Табаковићева.
Она је демантовала да банке нису имале изворе у францима, рекавши да су банке за изворе користиле депозите у францима, зајмове од својих матица у тој валути и девизне свопове у францима, „што је регуларан извор, који не представља виртуелну обавезу и којим банке не остварују зараду на курсним разликама“.
(Данас.рс)
