• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Мишљење
  • МАЂАРСКА: Да ли је могуће да у земљи која је чланица НАТО-а дође до преврата по угледу на украјински?
Прочитај ми чланак

МАЂАРСКА: Да ли је могуће да у земљи која је чланица НАТО-а дође до преврата по угледу на украјински?

0

mađarska-protesti

(Владислав Гуљевич)

У Будимпешти нема мира. Није први пут да последњих недеља мађарски главни град постаје место одржавања антивладиних демонстрација под паролама «Више демократије!» и «Доле Орбан!» Последња је одржана 2.јануара, а следећа је планирана за 1.фебруар када Мађарску треба да посети Ангела Меркел. Противници Виктора Орбана изјављују да намеравају да немачкој канцеларки покажу да Мађари бирају Европу, а не Азију (под «Азијом» подразумевајући Русију).

Опозиционари оптужују мађарског премијера не само за економске промашаје, већ и за «геополитичку самовољу», под којом подразумевају речи Виктора Орбана о окретању Мађарске ка Истоку и о плановима за развој сарадње са Русијом и Кином.

Русија за Мађарску представља најважнијег трговинско-економског партнера међу земљама које нису чланице ЕУ. Према руско-мађарском међувладином споразуму о изградњи два нова енергетска блока за нуклеарку «Пакш» која се налази 100 км од Будимпеште, Русија издваја за Мађарску кредит од 10 милијарди евра са роком отплате од 21 године . «Пакш» производи 42% струје од укупне количине која се производи у Мађарској.

Мађарска је у почетку була уздржана по питању санкција САД и ЕУ против Русије. Како је једном рекао Орбан, за Европу је увођење антируских санкција исто што и пуцање у сопствену ногу.

Мађарски премијер се залагао и за подршку пројекту изградње «Јужног тока», изражавајући жаљење што је тај пројекат постао таоц у геополитичким играма. Орбану припада и низ оштрих изјава, као она да је «пројекат који се зове Европска унија ућутао», и да ће Мађарска бити «држава са традицијом». Католик – верник и отац петоро деце, Орбан се бори за очување традиционалних породичних вредности и противи се ширењу диктатуре сексуалних мањина, која је запљуснула Европу, у Мађарској.

САД су врло брзо одреаговале на правац који је изабрала влада Виктора Орбана. Тако је сенатор Џон Мекејн, који је Мађарску назвао «Важна земља», изјавио да је Орбан у својим рукама сконцентрисао превише власти. Такође је шесторици мађарских политичара из круга сарадника Виктора Орбана забрањен улазак у САД, под изговором да су умешани у корупцију.

Негативну реакцију Вашингтона на правац који спроводи Орбан изазвало је и зближавање Будимпеште са Пекингом. После изјаве шефа Министарства за иностране послове Народне Републике Кине Ванг Лија да Мађарска представља полазиште за кинеско-европску сарадњу, да је она међу земљама Централне Европе добила највише кинеских инвестиција (скоро 4 милијарде $), да политика Орбана представља политику «окретања према Истоку», што хармонично иде уз кинеску дипломатију кинеског Пута свиле, да је од 2003. до 2013.године трговинска размена између Кине и Мађарске повећана 6 пута, у Вашингтону су закључили да Будимпешта крши субординацију која постоји у евро-атлантском свету и да излази из подчињености.

Организатори су се понадали да је антивладин покрет у Мађарској усмерен ка личности бившег премијера и милионера Ференца Ђурчана (Gyurcsány Ferenc), вође такозване Демократске коалиције. Ђурчан своје планове не крије: «Уколико Орбанов режим не буде свргнут – он ће нас све сахранити. Једино што нам остаје, то је директна демократија и отпор.»

Међу онима који у Будимпешти протестују је примећен и повереник за послове САД у Мађарској Андре Гудфренд. Коментаришући случај са забраном уласка на територију САД шесторици мађарских политичара, А.Гудфренд се изјаснио да је Орбана окружило превише корупционаша а то, као, не може, а да не погорша америчко-мађарске односе. Западни медији отворено пишу да Мађарска може да буде следећа после Украјине као кандидат за смену режима, јер Орбан исказује диктаторске навике и превише озбиљно схвата власт.

Своју линију у односу на Мађарску има и Немачка, која претендује да буде регионални лидер Централне и Источне Европе. По свему судећи, посета Ангеле Меркел, угоговорена за почетак фебруара, представљаће нов корак у истом правцу.

Доктрина атлантизма која је преовладала у америчком и европском естаблишменту тера државе Централне и Источне Европе – Мађарску, Чешку, Бугарску, Србију и Словачку да одбацују евроазијски правац сарадње чак и уколико би та сарадња значила неоспорну економску корист. Државе наведене регије морају да се потчине захтевима америчке превласти у Европи, за чији нови инструмент се проглашава споразум о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП).

Судећи по свему, Мађарску у следећим недељама и месецима чекају бурни догађаји. Очигледно да европским земљама које су се удружиле са НАТО и ЕУ ни чланство у тим структурама не гарантује да у њима неће можда доћи до покушаја свргавања законите власти, посебно уколико та власт претера са коришћењем дозвољене јој политичке самосталности .

(Фонд стратешке културе)