СИРИЗА је политички пројекат грчких левичарских странака и организација, у њеној структури се налазе и реформистичке и револуционарне снаге. Ово су уједно два главна фактора која су довела до стварања ове коалиције и њене данашње снаге.

Прва ставка је да све странке које чине СИРИЗА-у имају праву независно јавно да наступају и износе своје идеје и политике. Тако да је унутрашња дебата између различитих снага често жестока и отворена.

Но, управо то је обезбедило да СИРИЗА има такву снагу у грчком политичком животу, јер коалицију не сачињава доминатно једна струја или покрет.

Друга важна чињеница је та да је СИРИЗА својим отвореним карактером успела око себе да окупи активисте који нису директно везани уз структуру њене организације.

Позадина оснивања СИРИЗА
СИРИЗА је формирана 2004.године.

Почетком 2000-их, реформистичка странка Синасписмос (скраћено: СИН, пуни назив: Коалиција левичарских покрета и Екологије), била је у изборном паду, нису више били у стању добити довољно гласова за улазак у Парламент. Разлог томе је била њихова политика левог центра због чега је странка изгледала као сателит ПАСОК-а. 

ВАЖНО

Овај чланак Србин.инфо је првобитно објавио 19.10.2012.г.
Пошто је актуелан и данас, после спектакуларне победе СИРИЗА на ванредним грчким парламентарним изборима, наша га редакција, са временском дистанцом од скоро две и по године, поново објављује.
Чланак је био преузет са хрватског антиглобалистичког портала advance.

Говоримо о благој, „умереној“ левици која нема превише идеала, заправо, примарни идеал јој је био докопати се удобних фотеља у грчком и ЕУРО Парламенту. Анкете су показивале да ће их највероватније изгубити и тада им је постало јасно што им треба.

Организацији је хитно требало скретање у лево, СИН је то постигла снажним анти-глобалистичким ставом и анти-ратним покретом 2003. противећи се инвазији Ирака и присуству НАТО на Космету.

Да ли су ти ставови били искрени или само предизборни спин за осигуравање левичарских гласача, не можемо прејудицирати, али ово је заправо и почетак стварања СИРИЗА.

Наиме, убрзо је СИН се спојио са анти-капиталистичком и анти-глобалистичком радикалном левицом (ДЕА) формирајући неформални савез Грчки социјални форум. Ово је битан детаљ јер означава престанак секташтва које је дуги низ година било специфично за подељену  грчку радикалну левицу.

СИН и ДЕА, упркос чињеници да долазе из поприлично различитих позадина, сада проналазе заједнички језик – заједно се противе глобализму и покретању новог таласа империјализма на Балкану и Блиском истоку. С тиме да ДЕА вероватно заиста и мисли тако, док СИН виде антиимперијализам као згодан начин повратку у Парламент.

Ускоро чланови обе странке увиђају да постоје многе заједничке тачке путем којих могу да делују,  па тако настаје из Грчког социјалног форума, СИРИЗА, дирекним спајање СИН-а и ДЕА у један покрет са заједничком  организацијом.

Да ли су ове опције заиста истодобне или се ради искључиво о нужности заједничког политичког деловања?

Истине има у обе констатације. Заједно су у стању окупити око себе широки спектар левичарског бирачког тела које је само по себи подељено. Синасписмос (СИН) су по идеологији реформисти, док су ДЕА револцуионарног политичког уверења. Но, обе опције виде деловање кроз демократски процес као најбољу прилику за примену својих ставова.

Синасписмос, од куда и долази актуелни предсједник Алексис Ципрас, су реформисти и тај свој став не крију. Синасписмос с револуционарним социјализмом и марксизмом немају превише додирних тачака, за разлику од ДЕА-е која је заснована управо на тим принципима.

Синасписмос је типична странка заснована на идеалима тзв. Еурокумунизма – идеологије која је заговарала да би Западна Европа морала имати своју сопствену визију и примену социјалистичког друштва наспрам идеја које су биле тада примењиване у Совјетском Савезу. Но, данас се термин „Еурокумунизам“ користи у описивању реформистичке струје која више не мари претерано за укидањем капитализма.

Ипак, СИН нису социјал-демократи, већ демократски социјалисти. Упркос обичној пермутације речи, разлика је итекако битна. Данашња социјал-демократија је капиталистичка идеологија центра (нпр. ПАСОК), без икакве конкретне левичарске тенденције, изузев понеких пригодних слогана и иконографије.

С друге стране, демократски социјалисти готово у потпуности одбацују идеје социјал-демократије, пре свега због чињенице да социјал-демократија нема никакве замерке на капиталистички начин производње. Демократски социјализам је, барем у теорији, нешто друго – идеја је да се уређеним демократским процесима може увести социјализам, као својеврсна воља народа. Добар пример демократског социјалисте је био шведски премијер Улоф Палме.

Но, у почетку СИРИЗА није ни била оформљена због удруживања политичких идеја, већ примарно с циљем да се некако заједно докопају минималних 3% гласова који би им омогућили улазак у Парламент 2004. Но, многи активисти који су се почели окупљати око овог пројекта имали су сасвим другу визију ове уније.

Покрету убрзо приступају бројне мање странке које су до сада биле потпуно неповезане. У том процесу структура највеће чланице, СИН-а, почиње се мењати – друге мање странке, попут ДЕА-е и осталих, почињу вршити притисак на реформистичке идеје Синасписмоса. Револуционари тешко се мире с идејама реформизма и та чињеница снажно ће обликовати модерну СИРИЗА-у коју данас настојимо поближе да упознамо.

Прва велика криза СИРИЗА

Одмах након избора (2004) у којима је СИРИЗА освојила 3,26% и места у Парламенту, у коалицији избија прва велика криза, својеврсна очекивана издаја реформистичке странке Синасписмос. Још једном ће се показати зашто револуционарни социјалисти с разлогом имају сумње према реформистима.

Вођство Синасписмоса почело је у потпуности занемарује притисак који је долазио од стране мањих левичарских организација, без којих заправо ни не би никада било СИРИЗА-е, а Синасписмос би једноставно испао из Парламента. Штавише, бахати Синасписмос (СИН) покушали су одмах нарушити целу алијансу и вратити се својим ухљебљени политичким ставовима левог центра.

Неколико месеци након избора, СИН су изашли на изборе за Европски Парламент потпуно сами, као СИН, а не као СИРИЗА.

Другим речима, СИН је искористио мале левичарске странке како би себи осигурао прелаз прага за упад у Грчки Парламент и касније у Еуро Парламент. Када су на таласу преваре искористили мање, искрене, странке, одлучили су да их се решити као непотребног баласта.

Но, овде долазимо до аргумента зашто је политика, упркос свим преварама и смицалицама, ипак занимљива. Наиме, СИН – да би осигурао заједно са СИРИЗА-ом тих малих 3,26% на изборима 2004, морали су се – ако ништа друго – претварати да су „прави“ левичари.

За време те, очито смислене, оркестрације која је укључивала жестоке изјаве против глобализма, америчког империјализма, НАТО окупације Космета и итд, у СИРИЗА-у су нахрупили многи млади левичари, видевши управо овде платформу која заступа њихове ставове. Многи су постали чланови управо СИН-а.

Другим речима, структура самог СИН-а се „замутила“, а с њиховим опортуним реформистичким кадром стопили су се многи нови чланови који су имали далеко конкретније идеале од пуког фотељашког парламентаризма.

На крају, што се догодило? Уместо да вођство СИН-а угаси СИРИЗА-у, чланство СИН-а је свргнуо вођство СИН-а. То је можда и најважнији тренутак према СИРИЗА-и какву данас упознајемо и каква ће највероватније у будућности преузети Грчку.

Наиме, на страначком конгресу СИН-а у децембру 2004, лево крило странке освојило је значајну већину на основу платформе која се залагала за даље скретање „у лево“, укључујући и даљње наступање у оквиру коалиције СИРИЗА. Изабрано је и ново руководство, председник постаје Алекос Алаванос.

Алекос Алаванос, изабран за председника СИН и СИРИЗА 2004. године.Од пролећа 2006 до лета 2007 земљу су захватили велики студентски протести, као отпор против глобалистичке ЕУ власти Нове Демократије. Универзитети су месецима била под окупацијом.

Десетине хиљада студената су марширали свим градовима сваке недеље. Студентски протести су били велика победа – натерали су владу Нове Демократије да одустане од укидања Члана 16 државног Устава којим се гарантује јавно образовање, укључујући и на универзитетском нивоу.

Велики студентски протести били су идеална ситуација да се СИРИЗА докаже у свом новом антиглобалистичком и анти-капиталистичком руху и покаже да више нису опортуни реформисти. СИРИЗА је по том питању наступила одлично.

Подржали су студенте на све начине, били с њима у организацији на терену, а председник СИН-а, Алекос Алаванос, био је дословно портпарол за студенте у Парламенту. Ово је било и идеално тестирање – како се радикална левица може унутар Парламента борити за своје циљеве.

У јеку студентских протеста рођена је једна сасвим нова СИРИЗА, која више нема везе с изборно опортуним пројектом који је настао 2004.

У јесен 2007 дошли су на ред нови избори, СИРИЗА је овај пут освојила 5% гласова, што је тада за њих био изузетан успех.

Подсјетимо како велика европска финансијска криза још није почела, поготово не оном силом каквом је данас на снази. Да једна коалиција, која у својој структури има толико револуционарног и анти-капиталистичког кадра, освоји 5% гласова је био прави преседан и велики успех левичарске снаге, можда и највећи у најновијој историји ЕУ.

Ускоро нове организације и мање странке приступају СИРИЗА-и, неке пре, неке после избора. Људи без претходне организације такође су почели приступати у великом броју. Нови активисти прикључују се радикалној политици по први пут у животу, но, приступају и левичарски ветерани који су претходних година били у „хибернацији“, али сада виде СИРИЗА-у као нешто ново, нешто што доноси наду.

Након избора 2007 левичарски карактер СИРИЗА-е потврдио се у много ситуација, од деловања на терену у облику покрета отпора, до присуства представника у Парламенту. Конкретно, жестоки напади Алаваноса на тадашњег премијера Константиноса Караманлиса били су својеврсни преседан у традиционалној „парламентарној пристојности“.

Док је десничарска Нова Демократија била на власти, ПАСОК – историјски ривал, није био тај који се жестоко супротстављао власти, већ СИРИЗА. Популарност СИРИЗА-е расте, ускоро анкете показају како их сада већ подржава 15-18% бирачког тела.

Ово је било прво „пролеће“ Грчке Радикалне Левице, но, како ћемо ускоро и видети – није потрајало дуго, због специфичних разлога. Ипак, знатан замах СИРИЗА-е показао је како се буди радничка класа и препознаје важност политичког деловања.

Побуна омладине 2008 и огроман притисак на СИРИЗА-у

У Атину и Грчку долазе тешке године, обележене великим протестима и сукобима с полицијом. У децембру 2008. полиција је убила 15-годишњег ученика у Атини за време сукоба. Тај инцидент довео је до масовне побуне младежи.

СИРИЗА је тада била једина политичка снага у Парламенту која је подржала побуну младих људи. Док је Атина горела сваке ноћи и док су полицијске станице биле окупиране гневним демонстрантима, на левицу се вршио страшан притисак – тражило се да „осуде насиље“ и позову на „повратак стабилности“. Да једна парламентарна опција отворено подржи насилну побуну било је без преседана.

Чак је и Комунистичка Партија (ККЕ) ускоро попустила под притиском и гњевну младеж назвала „провокаторима у црним капуљачама“.

Највећи сукоби на улицама Атине избијају у децембру 2008. За разлику од свих других политичких странака у Парламенту, СИРИЗА подржава побуњену омладину. Имамо ситуацију да сваке ноћи широм Атине горе ватре, гневна младеж ломи све пред собом и избијају све крвавији сукоби с полицијом.

Ово је био изузетан тест за СИРИЗА покрет; јавност није подржала агресивну побуну младежи, заправо – нико их није у Грчкој подржао, осим СИРИЗА.

Ипак, за време највећег притиска, СИРИЗА, ова нова, радикална, левичарска СИРИЗА, показала је да није политичка опција спремна на компромисе, упркос свом притиску остали су при свом ставу и послали јасну поруку побуњеној младежи – „немојте се окренути, наставите с протестима ! „.

Ако је ишта осигурало да СИРИЗА с правом носи назив „радикална левица“ онда је то управо ова порука, порука која ће обележити целу њену даљу политичку каријеру.

Према бројним аналитичарима, СИРИЗА је овим потезом платила велику цену и изгубила знатан број присталица широке популације – велике бројке одобрења у анкетама почеле су се нагло да смањују. Вође СИН-а касније су закључили како је коалиција ипак отишла предалеко подржавајући насилну побуну грчке младежи. Но, за други део спектра коалиције, поготово за револуционарни ДЕА, децембар 2008 је извор највећег поноса у историји алијансе.

Могло се и претпоставити шта ће се СИРИЗА-и десити након овога. На њих су се окомили сви највећи медији, прозивајући их да су „неодговорни изазивачи нереда и изгредници“. Но, занимљиво је како су то управо фразе које се за СИРИЗА-у користе и данас, свега неколико дана пре избора, само у другачијем контексту.

Ово је био Рубикон. Вођство коалиције имало је пред собом историјску одлуку – суочени с огромним медијским нападима и критикама свих других политичких опција, морали су да одлучи да ли желе попустити, „сломити се“ под тежином осуде и постати тек бледа, стерилна и „безопасна“ странка левог центра или пак желе наставити свом силом напред, разбити критике и поручити целој јавности да се око нових, радикално левичарских ставова, неће стварати компромиси.

Да су попустили, СИРИЗА би постала тек један нови точкић у фарси модерне демократије, нешто као „ПАСОК број 2“. Ипак, то се није догодило.

У време највећег притиска непосредно након најжешћих нереда у Атини, СИРИЗА је дала да се штампају постери са новим слоганом који све јасно поручује – „Нити корака уназад!“.

Од онда је то постао слоган којег су прихватили сви присташе СИРИЗА, гласно га узвикујући на свим политичким окупљањима. Стога данас, када се на СИРИЗА-у поново врши огроман притисак да се понашају „одговорно“ – а притисак над њима сада врши дословно пола света – присталице радикалне коалиције и даље узвикују „Нити корака уназад!“

Борба између две тактике

Напади од стране политике и медија након побуне младежи и доласка велике економске кризе у Грчку, ставили су снажан притисак на СИРИЗА-у, нарочито на њену највећу компоненту, странку Синасписмос, да прихвате више „умерену“ политику.

У исто време, како се рушила популарност владајуће Нове Демократије, већина радника се окренула ПАСОК-у као „реалистичнијој“ опцији која би их требала заштитити од надолазеће економске олује. Као и увек до сада, радници ће се итекако разочарати гласујући за тзв. „Леви центар“ или социјал-демократе.

У време избора који су се одржавали у јесен 2009 популарност СИРИЗА-е је срозана на свега 4%. Велики напади медија и политике су одрадили своје. Радници, осећајући кризу све више, наивно су похрлили ПАСОК-у, прибојавајући се радикалне политике СИРИЗА.

Лош изборни резултат у грчким парламентарним изборима и у Евро парламенту био је почетак нове велике кризе унутар СИРИЗА-е. Није тешко погодити ко је, још једном, био главни катализатор кризе унутар коалиције.

Опет је то била највећа чланица, реформистички СИН – тачније, њихово десно крило које се побунило за време страначког конгреса, одбацили су СИРИЗА као пројекат назвавши је „алијансом екстремистичких левичара“. Десничари су изашли из СИН-а и ово је био добар тренутак да цела СИРИЗА заузме још радикалније „љеве“ платформу, но, то се ипак није догодило одмах.

За време исте конференције, предсједник СИН-а, Алекос Алаванос напустио је функцију како би се посветио искључиво јачању СИРИЗА-е као алијансе. Мјесто предсједника предао је у руке Алекис Ципраса. За време Ципраса СИРИЗА је изгубила на оној оштрини коју је у Парламент унео Алаванос.

Ципрас је заузео став „прагматичке опозиције“, тј СИРИЗА је гласала за приједлоге ПАСОК-а (који је након избора 2009. дошао на власт) за које сматра да су добри, а против када је сматрала да су лоши, настојећи на тај начин држати ПАСОК у неким традиционалним габаритима социјал-демократије.

Тај благи став Ципраса никако није одговарао радикалнијим елементима унутар СИРИЗА-е, ау томе је предводила револуционарна ДЕА која се залагала за жесток отпор ПАСОК-у. На идућој конференцији СИРИЗА-е, бивши председник СИН-а и бивши вођа СИРИЗА-е, Алекос Алаванос, побунио се против сопствене странке и сврстао се на страну левичарских елемената и позвао на радничку револуцију против нових мера штедње и других одрицања, али и на прекид сарадње и излазак из Европске Уније.

ДЕА се удружила с Алаваносом и чак су унутар СИРИЗА-е основали „Фронт Солидарности за Прекид“ (сарадње с ЕУ), чији је циљ био директно се супротставити водству СИН-а и прагматичном Ципрасу.

У мају 2010, грчка влада предвођена ПАСОК-ом и премијером Георге Папандреуом, потписала је први „Меморандум“ с ЕУ, Европском Централном Банком и ММФ-ом (позната „Тројка“) – који је увео драстичне и ригорозне мере штедње.

Пристанак Папандреуа на мере штедње значио је да „прагматична опозиција“ од стране СИРИЗА-е више није важна. Када су избили први раднички отпори против Меморандума, укључујући и генерални штрајк у мају и јуну 2010, вођство СИН-а сада се окренуло позицијама које је до јуче називало „екстремним љевичарења“.

Што се политичке тактике тиче, Ципрас је одлучио да је најбољи план довести у своје редове разочаране социјал-демократе из ПАСОК-а. Но, то је уједно и опасност, поготово за радикалан елемент СИРИЗА-е. Долазак социјал-демократа у алијансу могао би знатно „смекшати“ левичарске ставове. Нема ништа лоше у томе што СИРИЗА сада планира довести бирачко тело ПАСОК-а на своју страну, но, вођство СИН-а опет се бави искључиво изборним калкулацијама, а не идеолошком стратегијом.

За време регионалних избора у јесен 2010 СИРИЗА ће још једном научити како од подељености и калкулација немају ништа. Наиме, руководство Синасписмоса подржало је кандидатуру бившег члана ПАСОК-а, док је Алаванос наступио самостално са својим већ раније споменутим Фронтом.

Обојица ће доживети изборни пораз, бивши члан ПАСОК-а скупио је 6,2% гласова, далеко испод његових очекивања, док је Алаванос остварио свега 2,16% гласова.

Присталице СИРИЗА казнили су подељеност дајући гласове мањој опцији, коалицији АНТАРСИА која се састоји од још радикалнијих анти-капиталистичких и левичарских странака. АНТАРСИА је освојила највећи број гласова до сада, 2,28%.

Поновно буђење СИРИЗА-е и нови заокрет у лево

До сада је целој СИРИЗА-и већ требало постати јасно како од фрагментације немају ништа и сходно томе поново су кренули у регрупирање. Изгледа како су страначки припадници Синасписмоса главни стопери негативних идеја који долазе из врха те исте странке. Управо је страначко чланство било то које је жестоко осудило Ципрасово кокетирања са социјал-демократама.

Морамо имати на уму како је сада ситуација у Грчкој већ ескалирала, мере штедње сију масовно сиромаштво и гнев, радници све више губе поверење у традиционални леви центар ПАСОК. Све ово по чистој инерцији гура вођство СИН-а све даље и даље у лево.

У исто време јавља се „Покрет за тргове“ – окупација градских тргова по узору на Индигнадос покрет у Шпанији. Трг Синтагма, испред зграде Парламента у Атини, постаје главни симбол овог отпора.

СИРИЗА улази у овај покрет свом снагом и заједно са АНТАРСИА-ом, дају организациону и политичку подршку демонстрантима на трговима. И што је далеко важније, само чланство играло је кључну улогу у организацији комитета по градским четвртима, раме уз раме с аутономашима и анархистима.

Велики сукоби и борбе с полицијом на атинском тргу Синтагма учврстиле су снагу СИРИЗА-е која је демонстранте подржавала од самог почетка.

Тај покрет отпора на терену гура СИРИЗА-у напред. Чврста организација била је кључна у задржавању протеста на тргу, упркос жестоким и бруталним нападима полиције. Вођство је одиграло важну улогу, без конкретне организације вероватно би полиција успјела и далеко брже дословно протјерала гневне демонстранте.

Стотине хиљада радника штрајкује широм земље, СИРИЗА је свугдје уз њих, на сваком скупу и протесту. Како криза бива све тежа, све више људи гледа према СИРИЗА-и која поручује да ће да разбије митове о „жртвовању колективном“ у сврху плаћања дугова.

Левичарска струја унутар СИРИЗА-е постаје све снажнија и чврсто држи вођство СИН-а у позицији да једноставно не могу направити заокрет према умереној политици. Политичко деловање постаје све радикалнији. Најважнији елемент СИРИЗА-е постаје отпор на самом терену, на улицама, у фабрикама и у школама.

Планови „левичарске“ власти

Ако бисмо сажели кратку историју СИРИЗА-е, можемо закључити како су две кључне карактеристике алијансу одржале на окупу, упркос свим потешкоћама.

У првом реду, то је стална активност СИРИЗА-е у покрету отпора. Најбољи начин да схватимо шта то значи је компарирати њихову стратегију са стратегијом Грчке Комунистичке Парије (ККЕ). ККЕ има свакако један секташки приступ према свим догађањима које нису у стању да у потпуности контролисати, од побуне младежи 2008 па до окупације тргова итд.

ККЕ нису спремни на компромисе и чврсто поштују само кристално јасну партијску линију. Таквим приступом никако не могу парирати СИРИЗА покрету. Но, ККЕ, таквим ставом остаје далеко стабилнија странка и нема унутрашња превирања.

Друга карактеристика која осигурава снагу СИРИЗА-е је управо њена различитост. Различите тенденције постоје унутар алијансе – револуционари и реформисти, троцкисти, Маоисти, Марксисти-лењинисти, Еурокомунисти и други, но, сви заједно су спремни великом брзином реаговати на хитне задатке који се пред њих стављају. Чињенице да све те тенденције могу заједно егзистирати свакако се допада великом броју људи јер тиме СИРИЗА заправо показује своју озбиљност и спремност на заједничку акцију.

Но, чињеница да толико левичарских идеологија може егзистирати заједно није сама по себи толико важна. Најважнија је чињеница да се тиме гарантује да ће све стратегије које СИРИЗА доноси бити предмет унутрашњих дебата. О програму саме алијансе се расправља дословно без престанка. Огроман политички дискурс је на снази и многи виде то као велику предност и важност.

Но, постоји још један важан фактор који је катапултирао СИРИЗА-у у позицију у којој се налази данас, а то је њихов став да ће „влада левице“ укинути Меморандум и зауставити мере штедње.

И прије првих избора ове године, СИРИЗА је већ препозната као важна левичарска снага која доказала се на терену када су заједно, раме уз раме, борили се против интервентне полиције.

Главне странке у земљи и медији још једном СИРИЗА-у описују као „изгреднике“. Но, овог пута такве оптужбе иду им у корист – политичка ситуација је еволуирала, народ сада дословно жели изабрати „изгреднике“.

За незапослене, раднике и омладину, СИРИЗА више нису само „добри људи“ који подржавају њихову борбу – СИРИЗА је сада препозната као снага која може срушити монолитне партије центра које владају деценијама и повести Грчку напред.

Актуелно стање

Ово је у основи контура комплексног и тешког путовања СИРИЗА до изборног тријумфа 6. маја. Након избора одбили су жестоки притисак којим их се настојало натерати да уђу у заједничку власт са странкама центра, било са Новом демократије или ПАСОК. Такође су одбили ревидирати свој политички програм, упркос чињеници да сви желе да виде „умеренију“ СИРИЗА-у.

Но, немојмо имати никакве илузије. Видели смо до сада све опасности које гравитирају око и унутар саме СИРИЗА-е. Опасност конзервативних реформиста који унутар странке још увек имају знатан утицај и даље је велика.

Такође, морамо бити свесни чињенице, ако СИРИЗА заиста победи на неким изборима притисак од стране медија, грчке политике, ЕУ финансијских елита, САД-а и других ће у потпуности ескалирати до могућег тихог грађанског или интервенистичког рата.

С друге стране, чланство, поготово радикално чланство, борити се свим силама да заустави реформисте и задржи СИРИЗА-у у радикалним габаритима. Сви су свесни ове опасности, и чланство и гласачко тело. Такође је свима јасно ко је Алекис Ципрас, тренутни председник СИРИЗА-е и зна се да долази из реформистичких редова СИН-а, што је итекако видљиво иу његовим изјавама да жели останак унутар ЕУ-а.

Бивши председник Алаванос био је далеко радикалнији, његов Фронт унутар СИРИЗА-е директно се противи свакој сарадњи са ЕУ-ом. Ципрас јест актуелни вођа, али његова овлашћења су директно ограничене од стране бројних елемената унутар саме алијансе.

Можда се након потенцијалне победе Ципрас покаже као обични реформист и опортунист, али бројни елементи унутар алијансе неће му дозволити да оде „предалеко“. Но, можда је и Ципрас свестан историјског тренутка и могућности ослобођења Грчке од раља „Тројке“.

Људи у Грчкој политички су ангажовани, класно мотивисани, у толикој мери први пут након 1940-их. СИРИЗА има прилику, историјску прилику, прерасти од политичке опције коју симпатизирају припадници радикалне омладине у снажну силу радничке класе.

Кључну улогу унутар СИРИЗА-е мора одиграти ДЕА и други револуционарни елементи – морају гласаче СИРИЗА-е претворити у политичке активисте који ће заједно очврснути радикалан програм СИРИЗА-е. Јер уколико вођство СИРИЗА-е поклекне и евентуално уведе нове мере штедње на којима већ инсистира ЕУ и међународна банкарска и грчка владајућа елита, тада ће доћи до избијања далеко радикалније ситуације и до директне конфронтације између радника и капиталистичке елите каква није виђена у западном свету већ јако дуго.

С друге стране, ако ова алијанса, која управо својим диверзитетом снажно кочи све унутрашње неподобне одлуке, оствари прави успех – заустави структуре које су извеле финансијски напад на Грчку, онда ћемо морати још и детаљније анализирати СИРИЗА јер тада више неће бити само левичарска власт, већ и прави симбол отпора и борбе за слободу.

Извори и референце:

The making of SYRIZA
http://socialistworker.org/2012/06/11/the-making-of-syriza

The euro crisis and the role of SYRIZA
http://www.wsws.org/articles/2012/jun2012/pers-j08.shtml

Alexis Tsipras: “Syriza, Hope of an Entire People”
http://www.humaniteinenglish.com/spip.php?article2047

A SYRIZA victory under Alexis Tsipras may prove for Greece historical necessity
http://www.neurope.eu/article/syriza-victory-under-alexis-tsipras-may-prove-greece-historical-necessity

A brief history of Syriza; (Coalition of the Radical Left) and its programe, if it becomes the next government of Greece.
http://www.organizedrage.com/2012/05/brief-history-of-syriza-coalition-of.html

Critique of Antarsya’s stance on the prospect of a left government in Greece
http://www.workersliberty.org/story/2012/06/12/critique-antarsyas-stance-prospect-left-government-greece

Change the world without taking power, Marxist edition
http://johnriddell.wordpress.com/2012/05/31/change-the-world-without-taking-power-marxist-edition/

Greece: The program of Syriza
http://www.wsws.org/articles/2012/may2012/syri-m19.shtml

Syriza: “An Anti-Austerity Left Alliance Is Needed”
http://www.humaniteinenglish.com/spip.php?article2041

Reform or revolution in Greece?
http://www.workerspower.co.uk/2012/06/reform-or-revolution-in-greece/

Syriza would cancel bailout deal, says leader
http://www.irishtimes.com/newspaper/world/2012/0602/1224317130763.html

Greece’s Syriza: The Policies, Leadership And History Of A Party Poised To Lead Greece
http://www.ibtimes.com/articles/341881/20120516/syriza-tsipras-greece-parliament-election-poll-synapsismos.htm?page=all

(адванце,србин.инфо)

Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.

Ознаке: Алекос Алаванос, Алексис Ципрас, АНТАРСИА, анти-глобалистички покрет, анти-капиталистички покрет, ДЕА, радикална левица, СИН, Сириза