Прочитај ми чланак
Не, наслов овог текста није никаква фикција, нити увертира у неку научно фантастичну причу, већ са немалим процентом вјероватноће потенцијална реалност будућег мизерног друштвеног и економског стања, које човјечанство може да задеси.
Никада глобални свијет, иако то тако упечатљиво не изгледа, није био тако близу суочен са погубном економском и еколошком катастрофом као у данашње модерно доба. Климатске промјене широм планете, бројни актуелни оштри војни и геополитички сукоби, мистериозни Chemtrail – Codex Alimentarius – GMO, пандемије смртоносних болести и много још тога не наговјештавају ништа добро.
Следећи неведени фактори у тексту поткрепљују ову тезу и представљају по нумерисаној скали пет највећих претњи структурама живота и глобалној економији:
5.) Глобализација економских структура
Глобални финансијски маркт није тако стабилан као што се у политичком миљеу сматра и презентује. Свијет је ушао у фазни период дубоких политичких, економских, друштвених и технолошких промјена које имају потенцијал да разори економске интеграције и проузрокује највећу штету свјетским тржиштима.
Привредни раст је неравномјерно распоређен. Са једне стране глобализације су профитери , с друге државе губитнице. Многе земље због екстремног сиромаштва, тешке климе, неадекватне инфраструктуре, невласт над властитим ресурсима и недостатаком политичке стабилности не могу да се одупру глобалистичком израбљивачком систему.
Режими који се супростављају процесу глобализације, принуђени су да проналазе разне начине да ефикасно заштите становништво и привредни развој њихових земаља. Западним креаторима глобализације наравно не одговара таква одбрамбена стратегија, али ни отпор развијених земаља као што су земље БРИКС-а.
Притисак Запада на повиновању спровођења глобализације могла би бити економско политичка криза сутрашњице.
4.) Хеџ фондови
На свјетском тржишту, тренутно постоји више од 8.000 Хеџ фондова (Hadgefonds) и сваки од њих је финансијско оружје шпекулантима као што су Џорџ Сорош (George Soros) и Ворен Бафет (Warren Buffet), у циљу стварања енормо високих профита.
Џорџ Сорош је нпр. својим девизним шпекулацијама успео да порази чак британску фунту и тако укњижи у једном потезу милијарде евра добитка на свој конто. Невјероватно али истинито!
Подсјетимо се још малверзација власника значајних Хеџ фондова, пре неколико година, која су уздрмала сва свјетска тржишта.
Тим чином настала је економска криза широм свих меридијана. Хитним пумпањем на десетине милијарди фришких евра у многе главне Банке и концерне, западне Владе успоставиле су донекле умирујући стадијум централног банкарског финансијског система.
3.) Пандемије смртоносних болести
Нагле епидемије природних или вјештачких вируса, које су у сваком тренутку могуће, и њихово рапидно ширење преко елемената савремене економске мреже (брзи превоз људи и робе на локације било гдје у свијету) могу изазвати тотални колапс глобалне економије.
2.) Актуелни војни сукоби и могућа нова жаришта
Украјински грађански рат, политички притисак Запада на Русију, регионални ратни конфликти у појединим земаљама Блиског истока и улога западних сила у њима, могли би имати дефинитивно негативан утицај на свјетску економију и глобални мир.
Око 195 милиона људи побијено је у ратовима у протеклом вијеку на земаљској кугли, а милионе других умрло од глади од последица ратовања. Да ли су данашњи свјетски моћници извукли поуке из тог стравичног искуства у смислу очувања безбједности свјетске популације? Наравно да нису! Евентуални следећи глобални рат у овом 21. вијеку са употребом најсавременијег технолошког оружјја значио би навјероватније крај људске цивилизације
1.) Климатске промјене – најопаснији фактор опстанку свих живих бића на земљи
Климатске промјене угрожавају егзистенцију и највећа су претња у историји човечанства. Број тешких елементарних непогода константно расте.
О аутору
Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.
Рођен у Сарајеву, српски држављанин.
Живи од своје ране младости у дијаспори.
Према извјештају Универзитета у Леувену, Белгија, института за катастрофу, (Центар за истраживања о епидемиологији катастрофа, ЦРЕД ) регистровано је у деценији 1990. до 2000. у просјеку око 190 катастрофа годишње.
Такође, између 2000. и 2010. године евидентирано просјечних 384 природних катастрофа.
Године 2011-те, временске непогоде широм свијета проузроковале су највишу у историји забиљежену економску штету, која је износила око 366 милијарди америчких долара.
Поједине катастрофе усмртиле су десетине хиљада људи, а стотине хиљада остало је без крова над главом.
У таквим случајевима , погођени региони су углавном зависили од међурегионалне или међународне хуманитарне помоћи, као што је то био случај са поплављеним подручјима у Србији и БиХ прошле 2014. године.
Многи разочаравајући климатски самити шефова држава и влада у последњих неколико година нису донијели никаквог напредка у проналажењу рјешења о сузбијању ЦО2 гасова, – да би се раст глобалног загријевања ограничио на прединдустријски ниво.
ЗАКЉУЧАК
Сви ми о будућности размишљамо на својтсвен специфичан начин, јер смо индивидуално засебне личности. Свако вријеме има своје бреме. Главни проблем човјечанства је у томе што се свијет налази у транзицији у један потпуно нови облик социјалног живота у којем морал и позитивне вриједности као што су респект, хуманост и солидарност губе изражај.
Стога не треба никога да чуди, што су свјетски лидери богатих индустријских земаља апсолутно равнодушни на чињенице да број гладних људи тренутно у свијету премашује милијарду и двјеста милиона и да сваких пет секунди једно дијете умире због неухрањености.
Све док они сами и њихова дјеца нису погођена тим проблемом остаће највјероватније још дуго тако …али је велико питање до када? Непогоде не бирају жртве!
