Прочитај ми чланак
Министарство финансија се неће мешати у решење проблема са стамбеним кредитима у швајцарским францима. Народна банка Србије и пословне банке ће разговарати, али морам да нагласим да су грађани знали у какав се ризик упуштају када су узимали ове зајмове. То је, иначе, мали удео у финансијама у Србији. Они људи који су посегнули за тим кредитима док је била натпросечно повољна каматна стопа, сада имају тај негативни ефекат.
Ово је рекао Душан Вујовић, министар финансија после конференције „Јуроманија“ Европске банке за обнову и развој у Бечу. Он очекује да ће се наћи решење за грађане који су узимали кредите индексиране и везане за швајцарски франак.
ПОЗИТИВНА ОЧЕКИВАЊА
– Имамо озбиљне показатеље који показују да грађани посежу за својим уштедама да би повећали потрошњу, а то људи раде онда када су им очекивања позитивна. Позитивна очекивања која су очигледно заснована и на кредибилитету и на озбиљности овог програма који спроводимо уз подршку Фонда нам дају основу да грађани верују у све то и практично кажу да ћемо за две три године имати озбиљан опоравак, те да је ово време у којем можемо да трошимо изворе дохотка које не бисмо трошили да постоје негативна решења – нагласио је Вујовић.
– Грађани су сами својом вољом бирали ту врсту кредита. Банке не могу да промене своју суштину. То је као да сте купили скупе ципеле или телевизор, па хоћете јефтиније – рекао је Вујовић. – Мислим да би убудуће грађани требало да знају боље који су ризици. Јачање франка је било очекивано. Франак се везао за евро пре годину и по, када је био први притисак на франак као резервну валуту. Било је очекивано да то везивање неће моћи дуго да издржи.
Нестабилност франка, према речима Вујовића, проузрокована је натпросечно великом тражњом да се нађе трећа валута у резервама ових земаља.
– То није питање реалне куповне моћи франка, већ чињеница да велике земље које имају огромне количине у девизним резервама желе да промене њихову структуру. Како расте тражња за франком они не могу више да понуде јер су земља која има врло конзервативна монетарна правила. Па, тада курс расте. То је нормална тржишна појава – објашњава министар Вујовић, додајући да треба да се обезбеђујемо против таквих нестабилности.
Наши банкари који прате Конференцију „Јуроманија“ нису хтели да говоре о евентуалним решењима за стамбене кредите у „швајцарцима“ којих има око 22.000 у Србији. Чека се састанак са НБС у петак. Једно је сигурно што су незванично потврдили да се неће враћати однос швајцарске валуте и динара у време када су зајмови одобравани.
Истовремено, на конференцији за новинаре у Београду, економиста Стојан Стаменковић оцењује да треба причекати са решењем за кредите индексиране у швајцарским францима препоручујући да се остави неколико недеља како би се видео развој догађаја и направили рачуни у Влади, банкама и Народној банци Србије. Стаменковић очекује да се ова вредност франка према евру и долару неће задржати, већ ће ипак да се спусти, али не на ранији ниво.
Према његовим речима, ако се сада направи изузетак, сутра ће неко други тражити поново изузетак из система и тржишних односа.
НИСМО ВИШЕ НА ДНУ ЕВРОПЕ ПО МИНУСУ
– Према подацима од само неколико месеци уназад, Србија је била на последњем месту у Европи. То више није случај. Ми смо од јула до данас за 2,5 одсто поправили фискалну позицију, смањили учешће дефицита у друштвеном производу, а највећа побољшања се очекују у наредној години – истакао је српски министар финансија Вујовић у уторак у Бечу, на конференцији „Јуроманија“.
Он је навео да многи представници земаља у транзицији имају иста питања и проблеме: како оживети привредни раст.
– Србија има доста могућности да оствари већи раст од оног конзервативног који се пројектује у програму ММФ. Наравно, то зависи и од решења питања Железаре у Смедереву, јер је реч о 0,5 до један одсто друштвеног производа. Затим, од хемијског комплекса, других фабрика, решења проблема предузећа у реструктурирању, портфолија Агенције за приватизацију. Ту је и питање опоравка производње угља и електричне енергије. Све се то налази на добром путу и очекујемо да ћемо наредних месеци моћи да рачунамо и са повећаном производњом, извозом и бољим пројекцијама економског раста и запошљавања.
(Вечерње новости)
