Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – У целом региону се у овој години очекује позитиван привредни раст, са изузетком Србије, за коју се у извештају Светске банке прогнозира пад бруто друштвеног производа од 0,5 одсто.
Виши економиста Светске банке Лазар Шестовић, међутим, каже да постоји могућност да се Србија врати на путању трајног привредног раста, као и да на том путу доста може да помогне завршетак процеса реструктурирања државних предузећа.
„То може доста да помогне да се привредни раст врати на ниво пре кризе”, истакао је он током презентације редовног економског извештаја Светске банке.
У извештају који, како се наводи, обухвата шест земаља – Србију, БиХ, Македонију, Албанију, Косово и Црну Гору стоји да је економски опоравак известан у неким, али не у свим земљама региона.
„Вероватно ће раст региона да буде ограничен у 2015. због слабог опоравка БиХ и још једне рецесије у Србији. Очекује се раст од преко три одсто у 2015. у остатку региона, с тим да ће економски раст у Македонији достићи 3,8 одсто”, оцењено је у извештају.
Србија ће, како се наводи, вероватно остати у рецесији услед слабе домаће тражње и тешке фискалне консолидације.
БиХ ће, како је наведено, вероватно отпочети постепени опоравак, а очекује се да ће „раст Албаније, Косова, Македоније и Црне Горе повећати изнад три процента током 2015. године”.
Водећи економиста Светске банке Галина Андронова Винселет је приликом презентације овог извештаја истакла да би према пројекцијама регион као целина у 2015. години требало да оствари привредни раст од 1,3 одсто БДП-а захваљујући спољној тражњи која се полако опоравља, нарочито у Европи, али и стабилизацији међународних цена енергената на садашњем нивоу.
Она је истакла и да је привредни раст у 2014. успорен првенствено захваљујући разорним поплавама у неким земљама региона, те је раст привредне активности на нивоу целог региона 0,2 одсто БДП-а.
Директорка Светске банке за југоисточну Европу Елен Голдстрин је објаснила да су политичка несигурност или смањене инвестиције погоршале последице дубоко разарајућих поплава.
„Нажалост, раст од само 0,2 одсто, није довољан за побољшање животног стандарда или смањење високе стопе незапослености у региону”, истакла је Голдстрин.
Као кључну претпоставку за даљи економски развој овог региона Винселет је навела структурне реформе.
Она је рекла да је неопходна даља фискална консолидација у целом региону, указала да је ниво ненаплативих кредита такође забрињавајућ и да је овај проблем потребно решавати на нивоу система.
Недовољно развијено тржиште рада, је према њеним речима, такође једна од ставки на којима би владе у земљама региона требало да обрате пажњу, поготово због високе стопе незапослености.
„И поред тога што је остварен напредак у смањењу оптерећења за инвестициону климу, и даље има места за побољшања. Јавни сектор је велики и неефикасан у многим земљама региона”, истакла је она.
(Танјуг)
