Прочитај ми чланак
Француска и Немачка за ревизију економских притисака на Москву, са чиме се не слажу неке земље ЕУ предвођене Великом Британијом.
Изјава француског председника Франсоа Оланда да би Русији требало укинути санкције уколико дође до напретка у решавању украјинске кризе, упркос великом публицитету, пре изгледа као наставак већ виђене политике унутар ЕУ него као револуционарни корак. Међу чланицама европске „двадесетосморице” од првог таласа казнених мера не постоји консензус око начина спровођења притисака на Москву. Један блок земаља у којем се истичу балтичке земље, Пољска и Велика Британија залаже се за оштре економске санкције без обзира на последице, док други табор којем припадају Немачка, Француска и Италија покушава да тежиште пребаци са економских на политичка ограничења.
„Мислим да санкције сада треба укинути. Оне морају да буду обустављене уколико дође до прогреса. Ако не буде напретка, санкције ће остати на снази”, рекао је Оланд у интервјуу Француском радију.
Курс евра према долару пао до рекордно ниских показатеља за 9 година
У току лицитација у понедељак курс европске валуте је достигао рекордно ниски показатељ у односу на долар, бојазни инвеститора изазване су могућим увођењем квантитативног ублажавања од стране ЕЦБ и реакцијом тржишта на ситуацију око потенцијалног изласка Грчке из зоне евра, пише Financial Times.
Амерички долар јача у односу на већину валута, изузев јапанског јена, избацујући доларски индекс на максималне показатеље за 9 година, истиче Financial Times.
Европска валута са своје стране показала је најгори резултат за исти период – курс евра у односу на долар пао је за 1,2%.
Цена једног евра сада износи 1.1864 долара, то је најгори показатељ од марта 2006. године.
(Глас Русије)
Помирљиви тон председника није могуће тумачити без узимања у обзир случаја два француска носача хеликоптера типа „мистрал” који треба да буду испоручени Русији. „Мистрали” су постали симбол француско-руских односа од избијања кризе у Украјини, а руско министарство одбране је саопштило да ће захтевати стриктно поштовање уговора по којем је француска страна обавезна да плати 1,2 милијарде евра ако не испоручи носаче.
Први је требало да буде достављен још у новембру прошле године, али је француска влада до даљег обуставила транспорт условивши га прекидом руске подршке сепаратистима на истоку Украјине.
На сличном фону је и немачки однос према санкцијама Русији, па је дословце дан уочи Оландовог иступа нешто слично поручио и немачки вицеканцелар и министар привреде Зигмар Габријел.
„Циљ никад није био да се Русија политички и економски гурне у хаос, већ да се Москва врати за преговарачки сто”, рекао је Габријел у интервјуу за лист „Билд ам зонтаг”. Он је истакао да неки у Европи и САД желе да виде свог старог ривала Русију на коленима, али да „то није у интересу Немачке или Европе”. О штетности слабљења руске економије по економију европског континента пре неколико дана говорио је и бивши италијански премијер Романо Проди.
„Обарање цена нафте и гаса у комбинацији са санкцијама смањиваће руски бруто домаћи производ (БДП) за пет одсто годишње, што ће довести до пада италијанског извоза и до 50 одсто”, оцењује Проди.
Група земаља спремних на компромисе са Русијом не остаје међутим дужна оним чланицама ЕУ које им спочитавају превелику попустљивост према Москви. Пре свега истичу неискреност Велике Британије која заговара тврд приступ према Русији док у исто време не показује гадљивост према новцу руских олигарха.
Процењује се да би се политички естаблишмент у Москви уздрмао у великој мери када би само британске власти прочешљале порекло новца које руски богаташи држе у њеним банкама или њиме купују ексклузивне некретнине у Лондону. Овако међутим изгледа да у санкције Русији верују само онолико колико не могу да нашкоде њиховим интересима, док исти такав приступ замерају Француској или Немачкој.
Економски аналитичари сматрају да ће поред великог удара на руску привреду највеће последице санкција трпети управо ЕУ док их САД готово неће ни осетити. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је за француске медије изјавио да је на почетку санкција Русија потценила амерички утицај на ЕУ.
Након руске анексије Крима Вашингтон и Брисел су Москви увели неколико рунди санкција. Најпре су у марту ступиле на снагу забране путовања и замрзавање имовине појединих руских и украјинских званичника и компанија. Уследиле су дипломатске санкције па је, уместо самита најразвијенијих економија Г-8 који је требало да се одржи у Сочију, састанак Г-7 почетком јуна одржан у Бриселу.
Запад је крајем јула Русији увео још жешће санкције, на које је овог пута она одговорила и у августу прогласила једногодишњу забрану увоза одређених производа из Аустралије, Канаде, ЕУ, САД и Норвешке. Нове казнене мере уведене су у септембру, недуго пошто је у Минску постигнут споразум о примирју у источној Украјини.
(Политика)
