Прочитај ми чланак
Путин хомогензује нацију?
Пре две деценије у часопису “Форинг Аферс” Гомпарт пише текст “Како поразити Србију” анализирајући да упорним економоским санкцијама ЕУ и Сад према Србији уз велики притисак постижу се ефекти тз “меке моћи”. Касније је према Србији корићена “тврда” моћ односно војна интервенција САД и НАТО. Конфронтација САД, ЕУ и Руске федeрације је све интезивнија и санцкције су све теже по Европу и њену безбедност али и укупни мировни процес у Украјини. Руско јавно мнење се хомогенизује око председника Путина, али се и економски поларизује што у блиској будућности може да изазове унутрашње поделе на богате и сиромашне на екстремни начин као и на отварање облика грађанске непослушности.
Анекете показују да руског председника Владимира Путина подржава 81 одсто Руса, показује најновија анкета које је спровела америчка агенција АП и амерички Национални центар за истраживање јавног мњења. „Према последњој анкети међу Русима Путин је изузетно популаран. Већина испитаника сматра да земља, суочена са растућим економским притиском и сукобом на међународном плану, иде у добром смеру“, саопштили су аутори истраживања. Анкета је спроведена у периоду од 22. новембра до 7. децембра и у њој је учествовало 2.008 грађана. По оцени председника Путина економске слабости које уводе Русију у рецесију су последице спољашњих фактора, али и унутрашњих слабости. Предедник Путин каже “Опоравак руске економије могућ је за две године, чак и да околности буду крајње неповољне,” чиме признаје постојање системске екномоске кризе. Руски председник Владимир Путин поручио је да у Русији нису могући дворски преврати.“У Русији су немогући дворски преврати, јер нема дворова. Стабилност у земљи заснована је на подршци народа”. Путин има плебисцитарну подршку али дужина кризе и тежина коју ће осећати грађани Русије отвара низ питања унутрашњих турбуленција у Русији
Санкцијама до социјалног бунта
Санкције према Русији су усмерене да би је ослабиле и извршиле јак притисак на промену политике према Украјини али и енергетици како би Путина дефинисали као политичког диктатора који сам са олигархијом одлучује о судбини Русије и мира у Украјини. Колико има политичког цинизма и неукуса показује и став америчког председника Барака Обама који у изјави за Си-Ен-Ен одбацио оптужбе да је Путин „шаховски велемајстор, који је надмудрио Запад и Обаму и где је казао „.Путин тренутно председава током колапса руске валуте, велике финансијске кризе и економског пада. То не изгледа као неко ко је прешао мене или САД“, истиче Обама. Санкције и притисак на Русију имају своју геополитичку и војно стратешку димензију а то је везивање Украјине за НАТО што представља безбедносни ризик по националне интересе Русије и начин на који НАТО води своју покитику са САД са официјелном владом у Кијеву.
Западни званичници се надају да ће убедити Путина да је цена анексије Крима и подршке Москве проруским снагама у Украјини сада превелика, те да би економски суноврат могао да окрене руску средњу класу против Путина упркос његовој популарности. Западне стратегије и планери кризе полазе од опција изазивања револта код руске средње класе и олигарха и социјало подизање на протесте осиромашених који траже економску стабилност у односу на популистичку политику. Америчка политика вешто игра са атлантистичком политиком са ЕУ преко страешких циљева НАТО у Украјини и економских кроз санкције које су наметнуте Русији и које воде у нову рецесију и ЕУ и Русије. Рецесија која ће вероватно погодити Русију следеће године ће отежати опоравак привреда у европским државама. С друге стране, амерички берзански индекси су на рекордно високим вредностима, чему су допринели и најмања незапосленост и највећи раст зарада од велике рецесије која је почела 2008. године.Санкције које је Запад увео Русији због кризе у Украјини већ су утицале на рубљу, а пад цена нафте је додатно убрзао губитак вредности руске валуте
Балкански модел за руско-украјински сукоб
САД желе војну контролу Украјине и промену орјентације ка НАТО а да ЕУ и ММФ финансирају или одржавају економији Украјине уз пауперизацију Украјине плачку ресруса . Ипак Шеф геополитичке обавештајне фирме „Стратфор“ Џорџ Фридмен каже да су САД, а не Русија, одговорне за промену послератних граница у Европи. Фридман наводи „студију случаја“ геополитичке промене граница у грађанским ратовима бивше Југославије и пре свега отимања Косова из Србије и њено признање од стране САД и већег броја држава ЕУ. САД желе додатно притисак на Русији због Крима како би дестабилзовале економију и власт у Русији а сам Фридман напомиње да су „глупости“ оптужбе против Русије да су присаједињењем Крима, наводно, први пут промењене границе у Европи од Другог светског рата. Оне су промење падом Берлинског зида, распадом СССР-а и бивше Југославије и доминације НАТО и америчке политике у Европи. Русија се сада бори за очување сопствених интереса на њеним граицама и са руским грађанима у Украјини који су део националних и безбедносних интереса Москве.
Русија не може да дозволи себи да буде под притиском санкција и војних претњи и акције као што је била Србија деведесетих година прошлог века. Украински парламент је донео већинску одлуку нап прелдог владе да се укине статус војне неутралности из 2010. године и отвори пут за друге војне савезе пре свега НАТО. То је и био циљ САД и извесно неслагање у ЕУ око тог пројекта јер се тако још више затежу односи између Русије и Украјине и Русије према ЕУ и САД. Федерика Могерини, шефица дипломатије ЕУ, трудила се по сваку цену да оповргне тврдње да је мека према Москви. Она је са самита од Путина затражила „радикалну промену става“ и сарадњу са Бриселом.- Председник Путин и руско руководство требало би озбиљно да размисле о потреби за увођењем радикалне промене става према остатку света и постану кооперативнији. Свет никада није био тако опасан и нестабилан – навела је Могеринијева. Доналд Туск, председник Европског савета, тврди да је дискусија о Украјини током радне вечере показала да је Унија уједињенија него икада.- Треба нам план који ће важити годинама… Нисмо превише оптимистични, морамо да будемо реални. Русија је наш стратешки проблем, а не Украјина. Највећи изазов је начин на који Русија приступа не само Украјини, него и Европи – рекао је бивши пољски премијер и гласни критичар Владимира Путина, руског председника.
„Маквијалистичка“ игра Лукашенка
Председник Белорусије Лукашенко се састао с украјинским колегом Петром Порошенком када је описао две земље као „суседе и рођаке“ и обећао да ће „у једном дану“ испунити све што Порошенко затражи. . Посредно Лукашенко жели да буде медијатор сукоба Русије и Украјине и да добије политичке поене Запада али и Русије. Истовремено Русија блокадом дела белоруске економије од Лукашенка прави могућег противника што није рацинионална политика Москве у овом тренутку због обустављања руског увоза одређених белоруских производа. Коментаришући покушај Лукашенка да се преко Украјине приближи Западу Алексеј Пушков председник одбора за споље послове руске Думе позорио је председника Белорусије Александра Лукашенка да би због „детанта“ с Америком могао да заврши као „Милошевић, Гадафи или Садам Хусеин“. Пушков каже „Милошевић, Гадафи и Хусеин – сви су покушавали да буду пријатељи са Сједињеним Америчким Државама. Њихове судбине су добро познате. Сада САД нуде ‘нове односе’ Лукашенку. То је опасан експеримент“. Овај коментар Пушкова је, како преноси Раша тудеј, уследио након недавне изјаве помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд да је дошло до малог побољшања у америчко-белоруским односима. Лукашенко је такође рекао да белоруски грађани „треба да престану да се моле само за Русију“ и наложио влади да пронађе нова тржишта за белоруску робу након краткорочне одлуке Москве да обустави увоз производа из Белорусије. Затегнутост Москве и Минска може бити само лош знак за мировно решење у Украјини али и политчке слабости Путинове власти према својим савезницима и ширењу извесне неверице.
Руски олигарси савезници или противници Путина?
Руски милијардери ове године су изгубили невероватних 50 милијарди долара. Проблем лежи у томе што земља тоне у рецесију и видни пад рубље као и послови везани за нафту и гас и санкције које штете и Русији и ЕУ. Утицај западних санкција и пада цене нафте угрозио је пословање и профите 15 најбогатијих Руса. Тражећи излаз из кризе, председник Русије Владимир Путин обратио се 41 олигарху. Циљ разговора је био да милијардери допринесу томе да се заједничким снагама стабилизује курс рубље, да народ не хрли да са банковних рачуна диже рубље и претвара их у девизе, или да купује све што му дође под руку. У Јекатеринској дворани у Кремљу Путин је бизнисменима рекао да је спреман на отворен разговор о било ком питању и поновио предлог о потпуној амнестији капитала за оне који новац врате у земљу. Међу бизнисменима из разних сфера, који су око округлог стола седели по азбучном реду, био је власник „АФК система“ Владимир Јефтушенков. Он је последњих месеци био у кућном притвору, али је Путин већ раније рекао да истражни органи нису пронашли доказе да је био саучесник у прању новца приликом куповине „Башњефта“. Долазак Јефтушенкова у Кремљ био је својеврсна рехабилитација тог милијардера, која је утицала и на раст цена акција његове компаније.
Међу милијардерима су били Алишер Усманов, по „Форбсовим“ ранг-листама најбогатији грађанин Русије, затим Виктор Векселберг власник групе „Ренова“, Владимир Лисин, један од власника Липецког металурског комбината, банкар Петар Авен председник Алфа банке, Михаил Прохоров, власник „Онексима“, Владимир Потањин, власник „Нориљског никла“, Алексеј Мордаошов, председник „Северостаља“, алуминијски магнат Олег Дерипаска, власник „Базног елемента“, као и Роман Абрамович, власник бројних компанија. Од нафташа су били Вагит Алекперов, председник „Лукојла“, и Владимир Богадонов, власник „Сургутнефте гаса“, као и Сулејман Керимов, власник компаније „Нафта–Москва“. Милијардери су замољени да до Нове године „продају валуту у порцијама“. Једноставно речено, извозници ће део девиза продавати држави по распореду који су сачинили чланови владе. За две-три недеље би извозници продали од 20 до 30 милијарди долара, што би требало да умири девизно тржиште. Путин је то назвао грађанском одговорношћу.
Путин је позвао бизнисмене да улажу новац који имају у производњу да би се превладале западне санкције. Позвао је бизнисмене да буду одговорни и према својим великим радним колективима, стандарду запослених и социјалним питањима, да се не смањује број запослених: „И држава мора да осећа вас и ми намеравамо блиско да сарађујемо са вама“, истакао је Путин. Финансијери прогнозирају да би због пада цене нафте 2015. године руски буџет могао да изгуби 331 милијарду рубаља. Познати руски економиста Игор Николајев каже да ће се највероватније идуће године зауставити пад цена нафте, али ће оне остати и даље ниске, што је лоше за Русију. Путин је већ тражио да се државни буџет смањи за пет одсто, једино се неће резати планирани трошкови армије. Подршка руској влади и Председнику Путину од стране олигаргије има национални карактер. Овде има двам огућа исхода. Први је већинска подршка олигарха Путину и влади и друга је поларизација и стварање опозиције према Путину у динамици односа са ЕУ и САД што је знак да би Путин био видно ослабљен и угрожен од труста економских олигархаа који би из својих интереса правили разне моделе притиска на Путина и увезивања са западним капиталом.
Подршку Путину даје кинеска влада. Кина је уверена да ће Русија превазићи садашње економске проблеме и спремна је да јој пружи сву неопходну помоћ, изјавио је кинески министар спољних послова Ванг Ји за телевизију Хонгконга. “Верујемо да Русија има и могућности и знања да превазиђе садашње економске проблеме. Наши односи стратешког партнерства су на највишем нивоу, а ми увек подржавамо наше пријатеље и помажемо им”. По оцени кинеског министарства спољних послова “Ако је Русији то потребно, понудићемо јој сву могућу подршку”.
