Прочитај ми чланак
Организације ратних војних инвалида и бораца ратова 90-тих припремају се за протесте после новогодишњих празника, јер су мали изгледи да ресорно министарство прихвати њихове примедбе на Нацрт закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих.
– Протести су изгледни ако Влада Србије усвоји тренутни нацрт и са њим изађе пред Скупштину, јер ће у том случују већина бораца добити само легитимацију која може да им служи за показивање укућанима и ни за шта више – каже за „Вести“ Неђо Антонић, председник Скупштине Удружења ратних ветерана српске земље 1990-1999. „Патриотски фронт“ и Скупштине Савеза ратних ветерана Србије.
Суштина примедби бораца из 90-тих јесте у томе да држава предложеним законским решењима настоји да што мањем броју некадашњих бораца омогући да буду корисници борачких и инвалидских принадлежности. Предлагач се ограничио само на период од 1990 -1992. и 1999. што значи да статус борца не могу добити грађани Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, који су сада држављани Републике Србије, иако је Савезна Република Југославија била гарант и потписник мировних споразума и у случају Хрватске и БиХ. Једна од замерки је и та што се умањују већ стечена права ратним војним инвалидима.
Незадовољни Војвођани
Посебно су незадовољни ратни ветерани са подручја Војводине, који немају олакшице као што је то случај, рецимо са Београђанима који комуналије плаћају уз 50 одсто попуста или са ветеранима из топличког округа којима је исплаћена разлика у дневницама. А и они из покрајине и из централне Србије борили су се на истим ратиштима и под истом заставом.
– Ратним војним инвалидима, који су категоризовани од пете до десете групе, практично се укидају права. Основица за обрачун њихових новчаних надокнада се према овом предлогу умањује за 80 посто – додаје Антонић.
Удружење бораца ратова од 1990. године такође је незадовољно нацртом закона, посебно истичући да понуђене опције не решавају проблем „лажних инвалида“.
У Србији, кажу у овом Удружењу, има барем 30 одсто лажних инвалида рата, који државу коштају од 300 до 350 милиона динара месечно. Они се залажу да се ревизија статуса инвалида рата мора урадити у року од једне а не у року од пет година, како предвиђа Нацрт закона.
– Уместо што смањује плате и пензије, држави би било боље да уведе ред у област социјалне заштите и да заустави ту врсту криминала – истиче секретар Удружења Александар Драгишић.
Чињеница је да су некадашње патриоте који су се беспоговорно одазивали позиву за мобилизацију или добровољно приступали борачким формацијама, од регуларних до паравојних, сада друштвено маргиналзовани. Али какав однос држава има према овим људима могло би за будуће генерације представљати упозорење како пролазе они који одбрану државе и народа сматрају својом патриотском дужношћу.
„Размишљајте мало унапред, Србија се налази у ровитом окружењу, врло брзо може доћи до неког следећег рата, са оваквим предлогом закона у рат и добровољце ће се јављати једино самоубице и они који ће саме себе рањавати како би их држава системски решила“, упозоравају у Удружењу бораца ратова од 1990.
Тек сваки десети у закону
Колико је људи заобиђено важећим прописима говори и податак да је према Закону о борачкој и инвалидској заштити из 1998. године обухваћено свега 43.272 особе. У борачким удружењима, међутим, кажу да је у последњој деценији 20. века било мобилисано око пола милиона људи и постављају питање шта је са њиховим националним признањем добијања статуса борца?
Жури им се због ЕУ?
Предлагач, у овом случају ресорно Министарсртво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања требало је до 27. децембра да се огласи са обавештењем које је примедбе заинтересоване стране прихватило и како ће изгледати коначан нацрт са којим ће ићи пред владу. Процена је да би већ у јануару законски предлог могао да се нађе по хитном поступку у скупштинској процедури. У борачким удружењима сматрају да се Влади жури са усвајањем закона како би што пре почела са отварањем преговарачких поглавља у процесу приступања ЕУ. Област којом се регулише поменути закон део је корпуса људских права.
Подељени у три групе
По предложеном решењу, борци су подељени у три групе. Прву групу чине они који су учествовали 300 и више дана у рату, другу од 50 до 300 и трећу до 50 дана.
– То је урађено како би само једном мањем делу бораца, углавном активних војника који су били на одслужењу редовног војног рока, била обезбеђена нематеријална права, а њих је око 26.000. Највећи део бораца, међутим, био је мобилисан на период до 45 дана – каже Неђо Антонић.
Vesti onlajn
