Прочитај ми чланак
Кина повећава своју улогу као кредитор у крајњој нужди неким земљама у финансијским тешкоћама, представљајући алтернативу Међународном монетарном фонду.
Кинески функционери су прошлог викенда саопштили како траже проширење swap уговора у националним валутама у износу од 24 милијарде долара са Руском Централном банком, а све како би се та земља могла носити с најгором девалвацијом рубље од 1998. године, пише Блумберг.
Осим тога, Кина је обезбедила 2,3 милијарде долара Аргентини прошлог новембра, а swap уговором обезбедила је и чезири милијарде долара Венецуели.
„Давањем кредита народима којима је затворен приступ страним тржиштима капитала предсједник Кси Ђинпинг подржава утицај Кине у глобалној економији и непосредно утиче на статус Међународног монетарног фонда“, пише даље Блумберг.
За разлику од ММФ, који често захтијева ригорозне економске реформе и мјере штедње у замјену за кредите, аналитичари кажу да је Кина више усмјерена на обезбјеђења властитих интереса у земљама богатим енергентима.
Што се тиче Русије, пошто је стигло сопштење из Пекинга, рубља је у понедељак скочила за 4,9 посто, односно на 55,8 за један долар, да би касније и даље наставила јачати и један долар се сада продаје за 52,1 рубљу, што је у односу на средину децембра, када се за један долар у једном тренутку морало издвојити чак 80 рубаља, неочекивани обрт у ситуацији у којој су многи прогнозирали финансијски слом Руске Федерације.
За разлику од Украјине, гдје је прозападна влада добила 17 милијарди долара од ММФ, Русија, Аргентина и Венецуела, које западни медији наизвају земљама „које су често у сукобу са САД, немају приступ страним тржиштима капитала. Међутим, са савезником као што је Кина, која држи 3,89 трилиона долара у девизним резервама, нашли су се у ситуацији да се могу задуживати чак и повољније од земаља које склапају оговоре с ММФ или Свјетском банком.
Не треба посебно напомињати да Пекинг давање кредита никад не условљава ни промјенама у унутарњем устројству суверених земаља, док ММФ, по правилу, реформе, осим драстичних мјера штедње и реформи које земље зајмопримце на крају доводе у дужничко ропство, условљава „реформама“, које су вјерна копија ултимативних захтјева у подручју „људских права“, „политичког плурализма“, „демократских слобода“ и свега онога што иначе долази из кухиње Стејт департмента.
Оваквом праксом Пекинг непосредно поткопава напоре Вашингтона који је кроз „међународне институције“ (које иначе надзире од самог оснивања) деценијама управљао глобалном економијом и финансијама и обејзбјеђивао свјетску хегемонију.
Кинески кредити су помогли и Аргентини да повећа своје девизне резерве у 13 мјесеци на високих 30,9 милијарди долара, што је подстицај за земљу која нема приступ међународним тржиштима капитала, јер је, по мишљењу банкара са Волстрита, „непоуздана због односа према страним обвезама још из 2001. године“.
Аргентина је прошлог мјесеца добила јуана у вриједности од милијарду долара у склопу трогодишњег уговора о замјени валута с Кином, а 11. децембра је у Аргентину пребачено још 2,3 милијарде долара.
У Венецуели је предсједник Николас Мадуро прошлог мјесеца добио четири милијарде долара од Кине како би земља ојачала своје резерве, које су у 11 година пале на најнижи ниво. Венецуела сада има око 21 милијарду долара у својим благајнама, што је једнако износу дуга којег мора подмирити у слједеће двије године.
Венецуела је такође на удару због ниских цијена нафте, што је њен највећи извозни производ и сви су прогнозирали да постоји 89 посто вјеројатности да Венецуела неће моћи да подмири дугове у слједећих пет година и да се креће према кредитном банкроту. Након ове интервенције Кине, или како то западна финанцијска „елита“ воли назвати „непосредним задирањем Кине у овлашћења међународних институција“, Венезуела може да буде сигурна да Пекинг неће дозволити њен банкрот, док ће Кина себи обезбедити несматан приступ венецуеланској нафти.
„Не мислим да ће то бити широка политика Кине, која ће подржавати било коју земљу која пита за помоћ. Неколико земаља су тренутно у кризи и Кина им је понудила помоћ. Тиме купује добру вољу и шири утјецај, подстичући уптребу јуана“, смирујући овај феномен у протеклих неколико мјесеци је изјавио Стефен Рајхолд, економиста Stone Harbor Investment Partners-а у Њујорку.
Међутим, Народна банка Кине је потписала swap уговоре са 28 других централних банака широм свијета, укључујући и оне у Великој Британији и Аустралији, што од јуана чини озбиљну алтернативу долару у глобалној трговини и финансијама.
Дистрибуцијом своје валуте Кина дјелује у властитом интересу, што поткопава и доминацију САД у глобалној економији.
Након великог гасног уговора између Русије и Кине, који је касније удвостручен, извоз нафте из Русије у Кину је премашио историјске рекорде. Са друге стране, амортизација рубље је утицала на кинески извоз у Русију и подстакла двије земље у провођењу заједничких пројеката.
„Кина је Венецуели од 2007. године укупно дала 47 милијарди долара кредита, што је чини највећим кредитором Венезуеле, која држи највеће свјетске резерве нафте, а кредите отплаћује сировинама које испоручује Кини“, пише консултантска агенција Eurasia Group.
У јулу је Кси Ђинпинг потписао уговоре о трговини и улагањима од 7,5 милијарди долара у Аргентинску економију, што је зацементирало кинеске везе са трећим највећим свјетским произвођачем соје.
„Кина игра све важнију улогу и спремна је да се укључи било гдје. Нема сумње да је ово „финансијско пословање“ уствари ширење геостартешког утицаја Кине“, каже Мајкл Ганске, који надгледа улагања компаније Rogge Global Partners Plc. у износу од тек осам милијарди долара у тржишта у настајању.
