Да ли сте знали да чак 90 одсто чланова Српске академије наука и уметности чине мушкарци? Изненађује ли вас податак да на одељењу друштвених наука и техничких наука САНУ нема ниједне жене? Статистика говори да је већа вероватноћа да будете председница Србије, него на челу националног храма науке и уметности – за 128 година постојања САНУ ниједна жена није била на његовом челу.
Ни ту није крај причи о родној неравноправности у свету науке и уметности, јер подаци говоре да је за двеста година постојања Београдског универзитета на његовом челу била само једна жена. Од осам државних факултета у Србији само један – Универзитет уметности – има ректорку.
Занимљива статистика родне (не)равноправности изведена из последњег пописа становништва говори да жене у већем проценту уписују и завршавају факултете, па се тако, примера ради, 2012. године међу уписаним студентима налазило 56 одсто жена, а међу дипломираним академцима – 58 одсто представница лепшег пола. Међутим, у тој години докторирало је више мушкараца (52 одсто) него жена (48 одсто).
Иако су жене факултетски образованије од мушкараца, у општој популацији има више неписмених жена него припадника јачег пола. Наиме, подаци о образовном профилу наших суграђана говоре да скоро десет одсто жена и око четири одсто мушкараца који живе у градским насељима нема основну школу или има непотпуно осмогодишње образовање.
Подаци о брачном статусу жена који су објављени у књизи Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Србији 2014 године” говоре да је више од половине њих (53 одсто) у браку, али и да је у 2013. години свака трећа жена родила дете ван брака. Зато не изненађује податак да готово 80 одсто самохраних родитеља чине жене.
Просечан животни век мушкараца у Србији износи 73 године, док жене у просеку живе пет година дуже, због чега у нашој земљи има 3,6 одсто више удовица него удоваца. Осим тога, жене чине већину у Србији – у нашој земљи живи 188.510 жена више него мушкараца.
Припаднице нежнијег пола неупоредиво ређе се појављују пред лицем правде – статистика правосуђа сведочи да је 2013. године било 29.037 осуђених мушкараца и 3.204 осуђених жена. У истој години је пред судију за малолетнике изашло 2.520 дечака и само 128 девојчица. У 2013. години мушкарци су чинили 95 одсто свих осуђених за насиље у породици, а дечаци 95 одсто свих малолетника којима су изречене кривичне санкције.
Илустративни доказ тезе да су жене чешће незапослене и мање плаћене јесте статистика из 2013. године, која сведочи да запослених жена има 16 одсто мање у односу на запослене мушкарце. Анализа зарада из септембра 2010. године говори да је плата жена запослених у здравственој и социјалној заштити износила 48.437 динара, а плата мушкарца 59.415 динара. Зарада жена у државној управи износи 57.783 динара, а мушкарац на истом радном месту добија 60.148 динара. За исти посао у образовању, жена је плаћена 48.300 динара, а мушкарац 54.898 динара. Статистика такође говори да жене проводе чак два сата више на неплаћеним пословима, а неравноправност жена и мушкараца највећа је у топлом породичном гнезду.
Наиме, жене су те које носе породицу на својим плећима – оне свакодневно одлучују о стварима које чине породичну свакодневицу, а брига око деце углавном је њихов родитељски „задатак” – мајке су те које децу воде у школу, на ваншколске активности и код лекара, баш као што воде рачуна о исхрани малишана, о домаћим задацима и проблемима који деца имају.
(Политика)