Да ли сте зна­ли да чак 90 од­сто чла­но­ва Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти чи­не му­шкар­ци? Из­не­на­ђу­је ли вас по­да­так да на оде­ље­њу дру­штве­них на­у­ка и тех­нич­ких на­у­ка СА­НУ не­ма ни­јед­не же­не? Ста­ти­сти­ка го­во­ри да је ве­ћа ве­ро­ват­но­ћа да бу­де­те пред­сед­ни­ца Ср­би­је, не­го на че­лу на­ци­о­нал­ног хра­ма на­у­ке и умет­но­сти – за 128 го­ди­на по­сто­ја­ња СА­НУ ни­јед­на же­на ни­је би­ла на ње­го­вом че­лу.

Ни ту ни­је крај при­чи о род­ној не­рав­но­прав­но­сти у све­ту на­у­ке и умет­но­сти, јер по­да­ци го­во­ре да је за две­ста го­ди­на по­сто­ја­ња Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та на ње­го­вом че­лу би­ла са­мо јед­на же­на. Од осам др­жав­них фа­кул­те­та у Ср­би­ји са­мо је­дан – Уни­вер­зи­тет умет­но­сти – има рек­тор­ку. 

За­ни­мљи­ва ста­ти­сти­ка род­не (не)рав­но­прав­но­сти из­ве­де­на из по­след­њег по­пи­са ста­нов­ни­штва го­во­ри да же­не у ве­ћем про­цен­ту упи­су­ју и за­вр­ша­ва­ју фа­кул­те­те, па се та­ко, при­ме­ра ра­ди, 2012. го­ди­не ме­ђу упи­са­ним сту­ден­ти­ма на­ла­зи­ло 56 од­сто же­на, а ме­ђу ди­пло­ми­ра­ним ака­дем­ци­ма – 58 од­сто пред­став­ни­ца леп­шег по­ла. Ме­ђу­тим, у тој го­ди­ни док­то­ри­ра­ло је ви­ше му­шка­ра­ца (52 од­сто) не­го же­на (48 од­сто).

Иако су же­не фа­кул­тет­ски обра­зо­ва­ни­је од му­шка­ра­ца, у оп­штој по­пу­ла­ци­ји има ви­ше не­пи­сме­них же­на не­го при­пад­ни­ка ја­чег по­ла. На­и­ме, по­да­ци о обра­зов­ном про­фи­лу на­ших су­гра­ђа­на го­во­ре да ско­ро де­сет од­сто же­на и око че­ти­ри од­сто му­шка­ра­ца ко­ји жи­ве у град­ским на­се­љи­ма не­ма основ­ну шко­лу или има не­пот­пу­но осмо­го­ди­шње обра­зо­ва­ње. 

По­да­ци о брач­ном ста­ту­су же­на ко­ји су об­ја­вље­ни у књи­зи Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку „Же­не и му­шкар­ци у Ср­би­ји 2014 го­ди­не” го­во­ре да је ви­ше од по­ло­ви­не њих (53 од­сто) у бра­ку, али и да је у 2013. го­ди­ни сва­ка тре­ћа же­на ро­ди­ла де­те ван бра­ка. За­то не из­не­на­ђу­је по­да­так да го­то­во 80 од­сто са­мо­хра­них ро­ди­те­ља чи­не же­не.

Про­се­чан жи­вот­ни век му­шка­ра­ца у Ср­би­ји из­но­си 73 го­ди­не, док же­не у про­се­ку жи­ве пет го­ди­на ду­же, због че­га у на­шој зе­мљи има 3,6 од­сто ви­ше удо­ви­ца не­го удо­ва­ца. Осим то­га, же­не чи­не ве­ћи­ну у Ср­би­ји – у на­шој зе­мљи жи­ви 188.510 же­на ви­ше не­го му­шка­ра­ца. 

При­пад­ни­це не­жни­јег по­ла не­у­по­ре­ди­во ре­ђе се по­ја­вљу­ју пред ли­цем прав­де – ста­ти­сти­ка пра­во­су­ђа све­до­чи да је 2013. го­ди­не би­ло 29.037 осу­ђе­них му­шка­ра­ца и 3.204 осу­ђе­них же­на. У ис­тој го­ди­ни је пред су­ди­ју за ма­ло­лет­ни­ке иза­шло 2.520 де­ча­ка и са­мо 128 де­вој­чи­ца. У 2013. го­ди­ни му­шкар­ци су чи­ни­ли 95 од­сто свих осу­ђе­них за на­си­ље у по­ро­ди­ци, а де­ча­ци 95 од­сто свих ма­ло­лет­ни­ка ко­ји­ма су из­ре­че­не кри­вич­не санк­ци­је.

Илу­стра­тив­ни до­каз те­зе да су же­не че­шће не­за­по­сле­не и ма­ње пла­ће­не је­сте ста­ти­сти­ка из 2013. го­ди­не, ко­ја све­до­чи да за­по­сле­них же­на има 16 од­сто ма­ње у од­но­су на за­по­сле­не му­шкар­це. Ана­ли­за за­ра­да из сеп­тем­бра 2010. го­ди­не го­во­ри да је пла­та же­на за­по­сле­них у здрав­стве­ној и со­ци­јал­ној за­шти­ти из­но­си­ла 48.437 ди­на­ра, а пла­та му­шкар­ца 59.415 ди­на­ра. За­ра­да же­на у др­жав­ној упра­ви из­но­си 57.783 ди­на­ра, а му­шка­рац на истом рад­ном ме­сту до­би­ја 60.148 ди­на­ра. За исти по­сао у обра­зо­ва­њу, же­на је пла­ће­на 48.300 ди­на­ра, а му­шка­рац 54.898 ди­на­ра. Ста­ти­сти­ка та­ко­ђе го­во­ри да же­не про­во­де чак два са­та ви­ше на не­пла­ће­ним по­сло­ви­ма, а не­рав­но­прав­ност же­на и му­шка­ра­ца нај­ве­ћа је у то­плом по­ро­дич­ном гне­зду.

На­и­ме, же­не су те ко­је но­се по­ро­ди­цу на сво­јим пле­ћи­ма – оне сва­ко­днев­но од­лу­чу­ју о ства­ри­ма ко­је чи­не по­ро­дич­ну сва­ко­дне­ви­цу, а бри­га око де­це углав­ном је њи­хов ро­ди­тељ­ски „за­да­так” – мај­ке су те ко­је де­цу во­де у шко­лу, на ван­школ­ске ак­тив­но­сти и код ле­ка­ра, баш као што во­де ра­чу­на о ис­хра­ни ма­ли­ша­на, о до­ма­ћим за­да­ци­ма и про­бле­ми­ма ко­ји де­ца има­ју.

(Политика)

Ознаке: ванбрачна деца, равноправност полова, феминизам