Прочитај ми чланак
Европски финансијски сектор не успева да натера антикапиталисте у Монтевидеу на диктат мултинационалних корпорација.
Који то јединствени рецепт имају антикапиталисти у Уругвају, па да им се после десет година на власти укаже поверење да са неизмењеном платформом управљају овом земљом још пет година. Одговор је кратак: Широки фронт (Френте амплио) доследно спроводи идеју социјалне правде и не пристаје ни на један уступак мултинационалном корпоративном диктату, пред којим падају све социјалдемократске владе у Европи.
Светски медији нашироко пишу о одлазећем председнику Пепеу Мухики, његовом животу у трошном кућерку, аутомобилу из 1987. или ућебаном старом џемперу, али ништа о томе да је бившег герилца Тупамароса и затвореника у тамницама војне хунте амерички часопис „Форин полиси” ове године прогласио за једног од сто најутицајнијих глобалних мислилаца на свету.
Мухика је сврстан међу најутицајније мислиоце зато што је редефинисао латиноамеричке социјалисте, кратко је образложење америчког часописа. Ради се о томе што је десетогодишњи учинак коалиције антикапиталистичких партија (Широког фронта) донео невероватан бољитак Уругвајцима, иако се нису поштовали рецепти финансијских центара моћи.
Према извештају Међународног монетарног фонда, економски раст у Уругвају је од 2004. године до данас био 5,6 посто годишње, док је у економија у Швајцарској, на пример, расла годишње по 1,2 одсто.
За ову малу земљу смештену између Аргентине и Бразила кажу да је латиноамеричка Швајцарска и то се сматра великим комплиментом. Али, за разлику од Швајцарске, која се сматра рајском земљом за крупан капитал, мултинационалне корпорације и лондонски банкари гневни су на Уругвај.
Само недељу дана пошто је на уругвајским изборима изабран нови председник Табаре Васкез, а Широки фронт опет освојио апсолутну већину, лондонски институт „Капитал економикс”, близак неолиберализму и британском премијеру Дејвиду Камерону, упутио је упозорење да се Уругвају „црно пише” уколико настави са истом политиком као до сада.
Банкарима у лондонском Ситију смета то што Уругвај не намерава да заузда фискалну политику и што обећава да ће следећих пет година додатно повећати социјална давања за бесплатно школство и здравство, обезбеђивање кућа за бескућнике, што ће мултинационалне компаније морати стално да повећавају плате, побољшавају услова рада (превоз, топли оброк, годишњи одмори ).
По њиховом рецепту, Уругвај би морао да ослаби синдикате, уместо што их ојачава. Монтевидео се више брине о добробити својих људи него о концентрацији глобалних финансијских спекулација, закључак је овог лондонског извештаја.
Препоруке које се упућују Монтевидеу добро су познате свим европским земљама које раде по диктату из финансијских централа, било да су на власти социјалисти као у Француској било конзервативци као у Шпанији.
По том рецепту Уругвај би морао знатно да смањи буџетску потрошњу, порезе, трошкове предузетника, приватизује државну имовину, промени закон о раду и запошљавању и буде „флексибилнији” када је реч о страним инвестицијама…
Рат мултинационалних компанија почео је када је компанија цигарета „Филип Морис” тужила Уругвај зато што је увео обавезно упозорење о штетности дувана на кутијама цигарета „марлборо”. Ова тужба пред међународном институцијом за решавање међунационалних трговинских сукоба у Вашингтону изазвала је револт код Уругвајаца, који су тврдили да је њима у интересу да заштите здравље својих људи.
„Филип Морис” тражи од Уругваја да им плати 25 милиона долара одштете за штету коју су претрпели због уругвајских прописа срачунатих да укажу на штетност пушења. Циљ уругвајске владе на чијем је челу тада био лекар и онколог Табаре Васкез постигнут је.
Пушење је од 2010. у Уругвају смањено са 40 на 23 процената међу одраслим Уругвајцима, док је међу тинејџерима овај проценат још драстичније опао. Али незадовољство „Филип Мориса” је експлодирало. Њима се придружују и друге мултинационалне корпорације које у Латинској Америци виде јефтину радну снагу и могућност да потплаћивањем изврдају законе о заштити животне средине.
Упустити се у рат против тако моћне корпорације као што је „Филип Морис”, који има годишњи профит од 80 милијарди долара, велика је храброст на коју нису спремне ни много богатије земље Европе. Целокупни годишњи бруто национални доходак Уругваја је 59 милијарди долара.
Својеврсна иронија је да је у међувремену незадовољни „Филип Морис” изашао из Уругваја, а за своје ново централно седиште изабрао је Швајцарску.
Уругвајски радници који су били запослени у „Филипу Морису” добили су отказ. Али већину њих запослила је држава како би указивали младим Уругвајцима на штетност пушења. Уругвај је сличан Швајцарској зато што је држава са најчистијим ваздухом на јужноамеричком континенту. Може се похвалити и најнижом корупцијом у региону.
Упозорење лондонских банкара не брине много уругвајску левичарску владу. Циљ који су себи поставили нема никакве везе са концентрацијом крупног капитала. Коме се не свиђа то што се Уругвај брине о социјалним бенефицијама и правима радника може да улаже у друге земље.
