Прочитај ми чланак
У чланку под насловом „Српске нестале бебе“ угледни недељник Цајт на свом порталу пише о сумњама хиљада српских родитеља чије су бебе у клиникама проглашаване мртвим. Тужилаштво годинама ћути.
„Мира Добросављевић никада неће заборавити дан рођења свог другог сина. Кројачица је имала тек 20 година, када је 2. новембра 1989. родила наизглед сасвим здравог дечака у породилишту у српском индустријском граду Панчеву.
‘Дали су ми да га подојим. Личио ми је на мог покојног оца’, сећа се 46-годишњакиња кроз тужни смешак. ‘Био је сан. Била сам срећна.’
Ипак, њена срећа ће ускоро прећи у ужас и непролазни бол“, пише у дописничком тексту Цајта из Београда. Лекари су рекли Мири да је било „компликација“, да је дете пребачено у Београд. Три дана касније телеграмом је јављено да је син умро. Родитељи су питали за сахрану, али им је речено да то ради клиника.
„У тадашњој Југославији смо још веровали у државу. До тада ми на памет не би пало да сумњам у упуте са званичних места“, прича Мира. Цајт пише да је мајка убеђена да јој је дете живо, да је тада продато некоме.
И да она никако није усамљени случај: Удружење родитеља несталих беба процењује да је 6.000 до 10.000 одојчади „нестало“ између наводне смрти и обдукције.
„У најмање 42 случаја је ово удружење родитеља уз помоћ ДНК-анализа успело да уђе у траг већ одраслој деци. Али државно тужилаштво упркос томе одбија да покрене истрагу уз образложење да су ДНК-анализе изведене на приватним клиникама. Према речима председника Удружења Владимира Чичаревића, правосуђе је одбило да дела чак и када су мајка и ћерка у једном случају заједнички поднеле тужбу. Зато се организација обратила премијеру Александру Вучићу и министру правосуђа. До данас без резултата.“
Чичаревић (34) је и сам остао без сина 2003. године. Одбацује изјаву министра здравља Златибора Лончара да крађа беба припада „далекој прошлости“. Јер Удружење родитеља је пре неколико месеци добило пријаве за још два случаја.
„Још увек у Србији нестају деца. Зашто би крађа беба престала када се починиоцима нико не супротставља?“, пита се Чичаревић у разговору за Цајт. Он је убеђен да „бејби-мафија“ има много карика: лекаре, бабице, чистачице у клиникама које износе децу, општинске чиновнике који прекрајају матичне књиге, запослене у домовима за сирочад који званично дају децу на усвајање. Тврди да се бебе продају за 15.000 до 45.000 евра. И додаје да је и закон лош: „Нема обавезујућих прописа како треба поступати са телима преминуле одојчади.“
Мира Добросављевић је почела да сумња када је на 18. рођендан свог наводно покојног сина добила писмо у којем се он позива да се упише у бирачки списак. Мукотрпна потрага је, каже, доказала да је њен син са новом породицом отишао у САД, има и његову фотографију. Плаши се сусрета.
„Али желим да он сазна истину. Да сам га желела, а не одбацила. Да зна да ми постојимо, да има породицу и два брата са којима може да буде у контакту – ако жели.
“ А Владимир Чачаревић је већ три пута присуствовао поновном сусрету мајке и детета: „То су сцене када стају ветар и цвркут птица.“
